Seksualno prenosive infekcije su široko rasprostranjene u populaciji i svim starosnim grupama. Ako se ne leče adekvatno, mogu biti ne samo uzrok steriliteta već i malignih bolesti.
Ko je posebno predisponiran da dobije seksualno prenosive infekcije
U posebnom riziku da dobiju seksualno prenosive infekcije su pre svega oni koji imaju više partnera i koji su skloni promiskuitetnom ponašanju. Međutim, rizika nisu pošteđeni oni koji imaju samo jednog partnera, jer mogu da se zaraze ukoliko je partner sklon promenama.
Seksualno prenosive infekcije se prenose isključivo ovim putem i ne mogu se preneti, na primer, preko vode u bazenu ili upotrebom toaleta. Neki virusi i bakterije mogu se preneti i kontaktom ruku sa genitalijama (posebno HPV).
Seksualno prenosive infekcije: Kako se vrši podela
Osnovna podela ovih infekcija je na bakterijske i virusne.
Najčešće bakterijske seksualno prenosive infekcije su:
- infekcija hlamidijom
- sifilis
- gonoreja
- parazitska trihomonijaza.
Virusne seksualno prenosive infekcije koje su najčešće u populaciji su:
- humanim papiloma virusom (HPV)
- hepatitisom B i C
- HIV virusom (AIDS)
- herpes.
Seksualno prenosive bolesti sistemskog tipa su hepatitis, HIV, sifilis, a seksualno prenosive bolesti lokalnog karaktera su herpes, HPV, herpes, gonoreja, hlamidija i trihomonijaza. Inače, sve seksualno prenosive infekcije mogu da budu lokalnog ili sistemskog karaktera.
Mikoplazma i ureaplazma
Iako su u raniju klasifikaciju ovih bolesti svrstavane mikoplazna i ureaplazma, na njihovo prisustvo se više ne vrše testiranja jer su široko rasprostranjene, a studije su pokazale da im je patogeni potencijal nizak. Najčešće se potvrđuje da neko ima mikoplazmu ili ureaplazmu kada postoji sumnja na sterilitet.
Opasnost analnog seksa, HIV, HP virus i hepatitis
Virusi hepatitisa i HIV se prenose isključivo putem krvi kroz genitalni kontakt prilikom intimnih odnosa. To posebno važi za analni seks koji je visokorizičan u smislu prenošenja. Posledica infekcije HP virusom su genitalne bradavice (kondilomi) i ranice na grliću materice, akutni i hronični cervicitis, a njihova pojava spada u prekanceroze karcinoma grlića materice.
Opasna upotreba antibiotika na svoju ruku: Nemojte se lečiti sami
Ukoliko postoje simptomi koji ukazuju da postoji infekcija (vaginalni iscedak, iscedak iz penica, neugodan miris, krvarenje tokom seksualnog odnosa, nemogućnost fertiliteta, svrab, bradavice u genitalnoj regiji), obavezno se javite lekaru kako bi se sprovela adekvatna dijagnostika. Nikako nemojte uzimati antibiotike na svoju ruku jer se neracionalnom primenom antibiotika narušava prirodna flora vagine i sluzokože genitalija.
Koji je najbolji vid prevencije i kako se zaštititi od prenošenja
Najbolji vid prevencije je testiranje oba partnera na seksualno prenosive bolesti, a obavezno kada se promeni partner. Čak i ako se potvrdi prisustvo neke infekcije, pravovremenim i adekvatnim lečenjem ubrzo ćete bili izlačeni, ali samo pod uslovom da se leče oba partnera.
Nepromiskuitetno ponašanje kao i korišćenje kondoma su prvi front zaštite od ovih infekcija, pre svega krvno prenosivih kao što su HIV i hepatitis, ali i od intracelularnih parazita kakav je hlamidija, jedan od čestih uzročnika steriliteta.
Koje posledice mogu da izazovu nelečene seksulno prenosive infekcije
Ako se blagovremeno ne leče ili se to radi nadekvatnom terapijom (uzimanje lekova na svoju ruku), ove bolesti mogu dovesti do velikog broja komplikacija. To su:
- sterilitet
- upalni procesi zglobova, oka ili karlice
- karcinom grlića materice
- drugih karcinomi (limfomi uzrokovane HIV virusom)
- bolesti srca
- poremećaj pamćenja
- oštećenje ploda u trudnoći.
