Policistični bubrezi dovode do policitične bolesti bubrega (PKD), genetskog poremećaja koji prouzrokuje da se u našim bubrezima razviju brojne ciste ispunjene tečnošću. Međutim, ove ciste su drugačije od običnih cista u bubrezima.
Policistični bubrezi su izmenjenog oblika i mase
Za razliku od obično bezopasnih cista koje mogu da se formiraju u bubrezima tokom života, ciste koje karakterišu policističnu bolest bubrega ponekad menjaju oblik naših bubrega, kao i njihovu masu, odnosno da izazovu uvećanje bubrega.
Policistična bolest bubrega je oblik hronične bolesti bubrega koja smanjuje njihovu funkciju i može da dovede do otkazivanja. Ova bolest bubrega takođe može da izazove i druge komplikacije kao što su visok krvni pritisak, problemi sa krvnim sudovima u mozgu i srcu, ali i ciste u jetri.
Policistični bubrezi i različite vrste policistične bolesti
Postoje dva osnovna tipa policistične bolesti bubrega. To su:
- autozomno dominantna policistična bolest bubrega (obično se dijagnostikuje u odraslom dobu)
- autozomno recesivna policistična bolest bubrega (dijagnostikuje se u materici ili ubrzo nakon rođenja bebe).
Policistični bubrezi su jedna od najčešćih genetskih pojava, odnosno poremećaja. Razvijaju se kod ljudi svih uzrasta, rasa i etničkih grupa. Policistična bolest bubrega, odnosno policistični bubrezi javljaju se podjednako kod žena i muškaraca.
Šta izaziva pojavu policističnih bubrega
Mutacija gena je, kaže nauka, uzročnik policistične bolesti bubrega. U većini slučajeva dete od roditelja nasleđuje mutaciju gena. U malom broju slučajeva PKD, do mutacije gena je došlo „samo od sebe“, a da nijedan roditelj nije nosio kopiju mutiranog gena. Ova vrsta mutacije se naziva spontana.
Policistični bubrezi i simptomi ovog stanja
Simptomi oba tipa bolesti su bol, visok krvni pritisak i otkazivanje bubrega, što se već može svrstati u komplikacije. U mnogim slučajevima, autozomno recesivna policistična bolest ne daje nikakve simptome, sve dok ciste na bubrezima nisu tolike da se i sami bubregi ozbiljno ne uvećaju.
Rani znaci autozomno recesivne policistične bolesti su uvećani bubrezi (veći od normalnih) i beba manje telesne težine od proseka. Međutim, neki ljudi sa ovim oblikom bolesti takođe nemaju nikakve rane znake. Mogu da se pojave tek kasnije u detinjstvu, ili čak i u odrasloj dobi.
Može li se sprečiti da dođe do policistične bolesti bubrega
Nažalost, medicina još uvek ne poznaje način da spreči pojavu ove bolesti. Sa druge strane, ako je visok pritisak ispoljen kao simptom, njegovom regulacijom bolest može da se uspori, iako je oštećenje bubrega realna opasnost.
Pokušajte da krvni pritisak držite što bliže idealnom (120/80). Potreban je i kombinovani pristup, odnosno da stanje prate lekar opšte prakse, kardiolog i nefrolog.
Ako ste vi ili vaše dete u riziku, pitajte doktora koje testove bi trebalo uraditi, jer rano otkrivanje bolesti umnogome smanjuje šanse da bubrezi otkažu. Otkazivanje bubrega može se izbeći, odnosno dati maksimum u prevenciji i smanjenjem stresa i prestankom pušenja.
Životne navike koje čuvaju bubrege
Redovna fizička aktivnost
Sigurno pomaže u kanalisanju stresa, kontroli telesne težine i krvnog pritiska. Ako se bavite sportovima sa kontaktom (fudbal, rukomet, hokej…) trebalo bi uraditi magnetnu rezonancu (MRI) i proceniti da li su ovi sportovi bezbedni za vas. Trauma ili povreda, posebno leđa i bokova, može da izazvove pucanje ciste bubrega.
Prekomerna težina
Čini da bubrezi rade teže i zato je gubitak težine vrlo značajan u zaštiti bubrega.
Redovan i kvalitetan san
Spavajte između 7 i 8 sati svake noći. Dovoljno sna je važno za celokupno fizičko i mentalno zdravlje. Uz to, može pomoći da kontrolišete krvni pritisak i nivo glukoze u krvi.
Smanjite stres
Dugotrajni stres negativno utiče na povećanje krvnog pritiska i dovodi do depresije. Ovo je takođe značajan korak u zaštiti bubrega jer je to sve praktično lančana reakcija u organizmu koja u krajnjem rezultatu uništava i bubrege.
Prestanak pušenja
Pušenje cigareta povećava nivo krvnog pritiska što utiče na bubrege, uz manje šanse i za srčani ili moždani udar. Prestanak pušenja je još važniji za ljude sa policističnom bolešću bubrega koji imaju aneurizme.
Promena načina ishrane
Ljudi sa bilo kojom vrstom bolesti bubrega, uključujući i policističnu bolest bubrega, treba imaju dobre informacije o tome šta nikako ne bi smeli da jedu, a šta je poželjno. Održavanje hidratacije unošenjem adekvatne količine tečnosti od velike je važnosti u usporavanju napredovanja ove bolesti i otkazivanja bubrega. Pre svega, ne sme se unositi hrana sa velikom količinom soli.
Redovno korišćenje terapije za regulaciju krvnog pritiska
Ukoliko promene u načinu života i ishrani ne pomažu u kontroli krvnog pritiska, lekar će vam propisati terapiju. Pridržavajte se terapije i uz ostale savete možete usporiti bolest, i sprečiti otkazivanje bubrega.
