Tumori glave i vrata: Zašto su ovi pacijenti „nevidljivi” i šta je najvažnije u lečenju, odgovara dr Ursulović

Tumori glave i vrata spadaju u grupu bolesti o kojoj se retko govori, iako pacijenti nakon inicijalnog lečenja u velikom broju zahtevaju inovativne terapije. O izazovima sa kojima se suočavaju pacijenti oboleli od tumora glave i vrata, dostupnosti savremenih terapija i važnosti sistemskog onkološkog lečenja, govori prim. dr sc. med. Tamara Ursulović, šef Odseka za hemioterapiju tumora glave i vrata Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Pravo na vidljivost i inovativno lečenje

Dr Ursulović ističe da je važno pričati o tumorima glave i vrata s obzirom na to da je u pitanju grupa tumora o kojima se ne priča često ni u stručnoj javnosti, ni u javnosti uopšte.

Preporučujemo

- Bitno je da naši pacijenti postanu vidljivi i da se čuju. Kada govorimo o dostupnosti savremenih vidova terapije, situacija u našoj zemlji se do sada značajno razlikovala u odnosu na druge maligne bolesti. Nažalost, medikamentozno lečenje ovih tumora nije identično kao medikamentozno lečenje karcinoma dojke, pluća, melanoma i tako dalje. Zapravo, ovo je jedina oblast u onkologiji koja u Republici Srbiji nije dobila ni jedan inovativni lek u prethodnih 15 godina. Dakle, mi smo jedina zemlja u Evropi i regionu, osim Bosne i Hercegovine, koja nema odobrenu imunoterapiju lekom pembrolizumab za lečenje malignih tumora glave i vrata o trošku RFZO. Takođe nije odobreno ni kompletno lečenje takozvanom target terapijom lekom cetuksimab na način na koji bi pacijenti trebalo kompletno da se leče. Mislim da je to jedna moralna obaveza i društva i države prema obolelima od ovih bolesti - jasna je naša sagovornica.

Donacije ulivaju nadu, očekuje se da lek uskoro bude na listi

Ipak, određeni pomaci postoje, a rezultati nedavnih programa daju nadu pacijentima da će savremena terapija postati standard.

- Mi smo na sreću imali jedan program donacije imunoterapije pembrolizumabom za 50 pacijenata u Srbiji. Taj program je bio 2023, godine, završen je, stekli smo iskustva i potvrdili njegova dobra dejstva i efekat na preživljavanje ovih pacijenata, ali još uvek ga nemamo na listi. Ipak, dobili smo neke pozitivne signale da će imunoterapija biti dostupna i za ovu grupu pacijenata. Kada tačno ne znam, ali nadam se da će to biti uskoro - navodi dr Ursulović.

Rano otkrivanje je ključ

Na pitanje zašto je medikamentozno lečenje od presudnog značaja čak i nakon uspešnih hirurških zahvata, doktorka podseća na visoku stopu vraćanja bolesti.

- Kao u svakoj malignoj bolesti, rano otkrivanje je ključ uspeha u lečenju. Međutim, posle tog inicijalnog lečenja, najčešće operativnog, preko 50 odsto pacijenata u naredne dve godine dobije ili ponovni povratak bolesti na mesto odakle je tumor uklonjen,  regionalno na vratu ili neku udaljenu metastazu u drugom organu tipa pluća ili jetre. Tada opet moramo da uključimo medikamentozno lečenje, a procenat pacijenata kome treba medikamentozno lečenje je zaista veliki - zaključuje prim. dr sc. med. Tamara Ursulović.

Uzroci, karakteristike i simptomi: Na šta treba obratiti pažnju?

Uopšteno posmatrano, tumori predstavljaju abnormalno i nekontrolisano povećanje volumena određenog tkiva. U zavisnosti od brzine rasta, forme i kompromitovanja okolnog tkiva, dele se na benigne (dobroćudne) i maligne (zloćudne). Literatura kao najčešće uzroke tumora glave i vrata prepoznaje pušenje, žvakanje duvana, konzumiranje alkohola i infekcije humanim papiloma virusom (HPV).

Ovi maligniteti karakteristični su za takozvano srednje doba, odnosno za životni period između 50. i 70. godine, mada se mogu javiti i ranije. Statistički, od njih češće obolevaju muškarci.

Sistematizacija se vrši prema regiji u kojoj se pojavljuju. Nastaju u gornjim disajnim i digestivnim putevima, zahvataju organe vida i sluha, ali i kosti baze lobanje. Planocelularni karcinomi mogu se manifestovati na sinusima, pljuvačnim žlezdama i štitastoj žlezdi. Pojavljuju se i na mekim tkivima poglavine i vrata: uhu, nosu i paranazalnim šupljinama. Veoma su česti u usnoj duplji, orofarinksu (ždrelu) i larinksu (grkljanu).

Koji tumori su najčešći i kako prepoznati premaligne lezije? 

Učestalost nije ravnomerna. Posle malignog tumora usne duplje, laringealni karcinom predstavlja najčešći tumor glave i vrata. S obzirom na to da većina ovih organa učestvuje u artikulaciji glasova, stručnjaci naglašavaju da nastanak tumora u ovoj regiji za direktnu posledicu ima otežan govor ili potpuni gubitak mogućnosti govora.

Promene na sluznici, poznate kao premaligne lezije, potencijalni su nosioci rizika od pojave maligniteta. Leukoplakija podrazumeva beličastu izmenu sluzokože i nosi rizik od pojave melanoma u oko 30 odsto slučajeva. Drugi premaligni znak je eritroplakija - pojava tamnocrvene sluzokože, koja nosi kancerogeni rizik od čak 60 odsto.

Maligni tumori su agresivni

Kada je reč o brzini progresije, stručnjaci objašnjavaju da je rast benignih tumora spor i da je njihov oblik strogo determinisan.

Nasuprot njima, maligni tumori su brzorastući, nedefinisane forme, veoma agresivni i destruktivni - brzo razaraju hrskavicu i kosti. Oni su infiltrativni, prodiru duboko u tkivo i šire se u limfne čvorove i krvne sudove, fatalno ugrožavajući udaljene zdrave organe, primarno pluća.

Simptomi koji zahtevaju hitno javljanje stručnjaku

Znaci prisustva tumora glave i vrata su različiti i zavise od obima i zahvaćene regije. Simptomi kod dobroćudnih tumora uobičajeno su oskudni, dok se kod malignih manifestuju tek u poodmakloj, najčešće inoperabilnoj fazi. Evo simptoma na koje morate obratiti pažnju:

• disfagija (otežano i bolno gutanje)
• osećaj stranog tela u ždrelu
• promena boje glasa (posebno dugoročna promuklost)
• učestalo krvarenje iz nosa
• zapušenost jedne nozdrve
• unjkav govor
• zapušenost ušiju
• oslabljen sluh
• dupliranje vizuelnih prikaza (dupli vid)
• pojava cista i otečenost vilice.

Ukoliko primetite ranice na usnama ili u usnoj duplji (jezik, nepce), ako su vam krajnici uvećani ili napipate čvorove na vratu i štitnoj žlezdi, hitno se javite lekaru.

(eKlinika.rs)