Rizik od aneurizme mozga nosi svaki čovek, a naučnici sa University of Wollongong otkrili su da pojedinac ima 3 odsto rizika da razvije ovo stanje, a da to uopšte i ne zna, niti će ikada saznati.
Obično se aneurizma javlja kada se deo zida arterije (vrsta krvnog suda) rastegne i na njemu se stvori izbočina/džepić. Stručnjaci navode da aneurizmu možemo da dobijemo u bilo kom krvnom sudu, ali se najčešće javlja u moždanim arterijama i aorti – velikoj arteriji koja izlazi iz srca.
Rizik od aneurizme mozga postoji zbog slabost u zidu arterije
Mnogi ljudi mogu da imaju moždanu aneurizmu i da to nikad ne saznaju, tvrde naučnici. Ali, takođe upozoravaju da aneurizma mozga (ili aorte) koja pukne – može da bude fatalna. Našim arterijama potrebni su čvrsti zidovi jer se krv kroz njih neprestano pumpa. Međutim, ako postoji slab deo zida arterije, aneurizma može da se razvije. Zidovi arterija se sastoje od tri sloja:
- unutrašnje obloge ćelija
- srednjeg sloja mišićnih i elastičnih vlakana
- čvrstog spoljašnjeg sloja uglavnom kolagena (vrsta proteina).
Oštećenje bilo kog od ovih slojeva uzrokuje da zid postane tanak i rastegljiv i zatim može da formira spoljašnju izbočinu/balončić, što dovodi do aneurizme. Genetika i određeni nasledni poremećaji mogu da izazovu slabe zidove arterija i aneurizme mozga kod nekih ljudi.
Zidovi arterija kod svih ljudi postaju slabiji kako starimo, a rizik od aneurizme mozga je češći. Tako je, na primer, prosečna starost za otkrivanje aneurizme mozga od 50. godinae pa nadalje. Stručanjci ističu da žene imaju veći rizik od moždane aneurizme nego muškarci nakon 50. godine jer smanjenje estrogena oko menopauze smanjuje kolagen u zidu arterije, uzrokujući da on postaje slabiji.
Visok krvni pritisak može povećati rizik od aneurizme mozga
I visok krvni pritisak može da poveća rizik od aneurizme mozga. Kod nekoga sa visokim krvnim pritiskom, krv unutar arterija protiče većom silom što može da rastegne i oslabi zidove arterija. Još jedno uobičajeno stanje – ateroskleroza, takođe može da izazove aneurizmu mozga. Kod ateroskleroze, plakovi napravljeni uglavnom od masti nakupljaju se u arterijama i lepe se za zidove arterija. To direktno oštećuje ćelijsku oblogu i slabi mišiće i elastična vlakna u srednjem sloju zida arterije.
Sve što povećava upalu ili izaziva aterosklerozu ili visok krvni pritisak zauzvrat povećava rizik od aneurizme mozga. Pušenje i alkoholizam utiču na sve ovo, nikotin direktno oštećuje zid arterije, kao i zloupotreba kokaina koja povećava rizik od aneurizme mozga. Kokain izaziva veoma visok krvni pritisak jer izaziva grčenje i stezanje arterija, a upotreba kokaina takođe vodi lošijim ishodima ako pukne aneurizma mozga.
Stres i ishrana bogata mastima takođe povećavaju upalu, pa tako i visok holesterol takođe može da izazove aterosklerozu. Ne treba zaboraviti da i gojaznost povećava krvni pritisak. Studija sprovedena na više od 60.000 ljudi otkrila je da su pušenje i visok krvni pritisak najjači faktori rizika za aneurizme mozga.
Tri od 100 osoba će doživeti aneurizmu mozga
Istraživanja su pokazala da će tri od 100 osoba imati moždanu aneurizmu, veličine od manje od 5 mm do više od 25 mm u prečniku. Većina se otkriva samo tokom snimanja zarad nekog drugog razloga, na primer, traume glave, zato što male aneurizme uglavnom ne izazivaju nikakve simptome. Veće aneurizme mogu da izazovu simptome jer mogu da pritisnu moždana tkiva i nerve. Problemi sa glavoboljom takođe mogu da dovedu do dijagnoze. Glavobolje mogu da budu posledica manjeg curenja krvi iz aneurizme i ukazuju na rizik od pucanja aneurizme u narednim danima ili nedeljama.
Praksa pokazuje da će pući manje od jedne od 100 moždanih aneurizmi i to stanje naziva se „krvarenje u mozgu“. Ono uzrokuje subarahnoidno krvarenje, što je vrsta moždanog udara. Ako se dogodi, ruptura aneurizme mozga je opasna po život – skoro svaka četvrta osoba će umreti u roku od 24 sata, a svaka druga u roku od tri meseca.
Ako nekome pukne aneurizma mozga, obično doživi iznenadnu, jaku glavobolju, koja se često opisuje kao „glavobolja sa udarom groma“. Tu i drugi simptomi moždanog udara kao što su promene vida, gubitak ravnoteže, mučnina, povraćanje i gubitak svesti.
