Devet stvari koje treba da znate pre snimanja magnetnom rezonancom: Kako da pregled ne postane izvor straha

Magnetna rezonanca je bezbolan pregled koji ne koristi jonizujuće zračenje, ali njen zatvoren prostor, snažna buka i dugo mirovanje kod nekih ljudi izazivaju nelagodu. Dobra priprema može da spreči strah, prekid snimanja i potrebu da se pregled ponovi.

Kada lekar uputi pacijenta na magnetnu rezonancu (MR), uz pitanje šta pregled može da pokaže javljaju se i brojne nedoumice: koliko traje, zašto je aparat bučan, da li smetaju pejsmejker ili proteza i da li se koristi kontrast. MR pomoću magnetnog polja i radio-talasa stvara detaljne slike organa i tkiva i uglavnom je bezbedna. Ipak, pre pregleda treba prijaviti svaki implant ili metalni predmet u telu, trudnoću, bolest bubrega i raniju reakciju na kontrast.

1. Magnetna rezonanca ne izlaže pacijenta zračenju

Za razliku od rendgenskog pregleda i kompjuterizovane tomografije, MR ne koristi rendgenske zrake, odnosno jonizujuće zračenje. Slike nastaju delovanjem snažnog magnetnog polja i radio-talasa.

To, međutim, ne znači da je pregled moguć bez prethodne bezbednosne provere. Magnet je veoma snažan, pa određeni metalni predmeti i medicinski uređaji mogu da predstavljaju rizik. Korist pregleda i moguće rizike lekar procenjuje za svakog pacijenta pojedinačno.

2. Lupanje i zveckanje ne znače da nešto nije u redu

Tokom snimanja čuju se glasno lupanje, kucanje, zujanje i vibracije. Zvuci nastaju tokom rada uređaja i potpuno su očekivani.

Pacijent dobija čepiće za uši ili slušalice, koje štite sluh i ublažavaju buku. U nekim centrima moguće je slušati i muziku. Iako se radiolog ili radiološki tehničar nalazi u drugoj prostoriji, pacijenta sve vreme vidi, čuje i sa njim komunicira putem interfona.

3. Strah od zatvorenog prostora nije razlog za stid

Uski prostor MR aparata kod nekih ljudi može da izazove nelagodu, klaustrofobiju ili napad panike, pa strah ne treba prećutkivati. Ako osoblje unapred zna za problem, može da predloži snimanje u uređaju sa širim otvorom ili otvorenoj magnetnoj rezonanci, kada je ona odgovarajuća za potreban pregled.

Lekar nekim pacijentima može preporučiti i lek za smirenje, posle kojeg ne bi trebalo da voze, pa je potrebno organizovati pratnju. Tokom snimanja mogu pomoći zatvorene oči, sporo disanje i usmeravanje pažnje na muziku ili glas tehničara. Pacijent najčešće dobija i taster kojim može da zatraži pauzu ili prekid pregleda.

4. Pejsmejker ili proteza ne znače automatski da MR nije moguća

Pejsmejker, stent, veštački zglob ili drugi implant ne znače automatski da magnetna rezonanca nije moguća. Mnogi savremeni uređaji bezbedni su ili uslovno bezbedni pod određenim uslovima. Pacijent treba da prijavi svaki implant i ponese karticu ili podatke o njegovom proizvođaču i modelu. Ako vrsta uređaja nije poznata, pregled se može odložiti dok stručni tim ne proveri njegovu kompatibilnost sa MR.

5. Nakit nije jedini metal koji treba ukloniti

Pre ulaska u prostoriju potrebno je ostaviti nakit, sat, mobilni telefon, ključeve, novac, kartice sa magnetnom trakom, slušne aparate, ukosnice i pirsing koji može da se ukloni.

Metal se može nalaziti i u rajsferšlusima, kopčama, brushalterima sa žicom, sportskoj odeći sa metalnim vlaknima, pa čak i u pojedinim flasterima i medicinskim pomagalima. Zato mnoge ustanove pacijentu daju bolničku odeću.

Šminka, trajna šminka, lak za nokte i neki kozmetički proizvodi mogu sadržati sitne metalne čestice. Posebno kada se snimaju glava i lice, najbolje je doći bez šminke ili slediti uputstvo ustanove u kojoj se pregled radi.

6. Tetovaža uglavnom nije prepreka, ali je treba prijaviti

Većina ljudi sa tetovažama može bezbedno da uradi magnetnu rezonancu. Ipak, pojedini pigmenti, naročito u starijim tetovažama i trajnoj šminki, mogu sadržati metalne čestice koje tokom pregleda mogu izazvati zagrevanje, peckanje ili iritaciju kože.

Opekotine povezane sa tetovažama su retke, ali je važno da pacijent obavesti osoblje, naročito ako je tetovaža velika, nova ili se nalazi blizu dela tela koji se snima. Ako tokom pregleda oseti zagrevanje ili peckanje, treba odmah da se javi tehničaru, a ne da pokušava da izdrži do kraja.

7. Kontrast se ne daje pri svakom snimanju

Za pojedine MR preglede u venu se daje kontrastno sredstvo na bazi gadolinijuma. Ono može pomoći da se jasnije prikažu tumori, zapaljenje, infekcije, krvni sudovi i razlike između zdravog i izmenjenog tkiva.

Alergijske reakcije na gadolinijumska kontrastna sredstva su retke, ali pacijent mora da prijavi raniju reakciju. Važno je navesti i bolest bubrega, bubrežnu slabost ili transplantaciju bubrega, jer će lekar proceniti da li je kontrast potreban i bezbedan.

Gadolinijumski kontrast nije isto što i jodni kontrast koji se koristi kod nekih CT pregleda. Ranija reakcija na jodni kontrast ne znači automatski da će pacijent reagovati i na gadolinijum, ali je svakako treba prijaviti.

8. Ne mora se uvek dolaziti gladan

Za veliki broj MR pregleda pacijent može normalno da jede, pije i uzme redovnu terapiju. Gladovanje može biti potrebno kod određenih pregleda abdomena, male karlice, žučnih puteva ili kada je planirana sedacija.

Zato ne treba samoinicijativno preskakati hranu, vodu ili lekove. Potrebno je pratiti uputstvo ustanove u kojoj se snimanje obavlja, jer priprema zavisi od dela tela koji se pregleda i protokola snimanja.

Trudnoću ili mogućnost trudnoće takođe treba prijaviti. MR ne koristi jonizujuće zračenje, ali lekar procenjuje opravdanost pregleda, dok se kontrast u trudnoći uglavnom izbegava osim kada je zaista neophodan.

9. Pomeranje može da pokvari snimak

MR pregled najčešće traje između 15 i 45 minuta, mada složenija snimanja mogu potrajati duže. Slike se prave u nizovima, a tokom svakog od njih pacijent mora da ostane miran. Pri pojedinim pregledima dobija i uputstvo da nakratko zadrži dah.

Pokret može da zamuti slike i učini ih nedovoljno preciznim za tumačenje. Tada deo pregleda, a ponekad i čitavo snimanje, mora da se ponovi.

Ako se jave bol, panika, peckanje, izrazita toplota ili bilo koja neuobičajena neprijatnost, potrebno je odmah obavestiti tehničara. Cilj nije da pacijent po svaku cenu izdrži, već da pregled bude istovremeno bezbedan i dijagnostički upotrebljiv.

Slučajan nalaz ne znači odmah da postoji ozbiljna bolest

Magnetna rezonanca ponekad otkrije promenu koja nije povezana sa razlogom zbog kojeg je pregled zatražen. Takvi nalazi mogu biti potpuno bezazleni, ali nekada zahtevaju poređenje sa ranijim snimcima, kontrolni pregled ili dodatnu dijagnostiku.

Sam opis promene u radiološkom nalazu nije dijagnoza. Rezultat MR pregleda treba da protumači lekar koji je snimanje zatražio, u odnosu na simptome, pregled, laboratorijske rezultate i druge nalaze.

Najvažnije je da pacijent pre snimanja ništa ne prećuti, ali ni da se unapred ne plaši. Magnetna rezonanca je bezbolna i ne koristi jonizujuće zračenje, a dobra komunikacija sa osobljem može da učini pregled znatno lakšim čak i osobama koje se plaše zatvorenog prostora.

(eKlinika.rs)