Zašto vas boli glava? Glavobolja se stalno vraća, a svi nalazi su dobri

Glavobolja se vraća danima ili mesecima, nekada je jaka, remeti san i svakodnevne obaveze, a pregledi i snimanja ne pokazuju ništa što bi objasnilo bol. Ovakva situacija može da bude posebno frustrirajuća jer osoba ima vrlo stvarnu tegobu, ali nema odgovor na naizgled jednostavno pitanje - zašto me boli glava?

Kada snimak glave može da bude uredan i sve analize dobre, iako glavobolja ne prestaje

Važno je, međutim, znati da uredan CT ili magnetna rezonanca ne znače da glavobolja nema uzrok, niti da je bol „umišljen“. Veliki broj glavobolja pripada grupi primarnih glavobolja, kod kojih ne postoji druga bolest ili strukturna promena u mozgu koja bi mogla da se vidi na snimku. Drugim rečima, sama glavobolja predstavlja zdravstveni poremećaj.

Preporučujemo

Kada se traži uzrok uporne glavobolje, ljudi često očekuju da će ga CT ili magnetna rezonanca sigurno pokazati. Ove metode jesu veoma važne kada lekar sumnja na određene promene u mozgu i okolnim strukturama, ali ne mogu da „snime“ svaki mehanizam koji izaziva bol. Migrena je dobar primer. Kod osobe koja ima migrenu magnetna rezonanca mozga može da bude potpuno uredna. Dijagnoza se prvenstveno postavlja na osnovu karakteristika napada, simptoma koji prate bol i kliničkog pregleda, a snimanje se koristi kada postoje razlozi da se isključe drugi uzroci.

Slično važi i za tenzionu glavobolju, koja može da izaziva česte, a kod nekih ljudi i gotovo svakodnevne tegobe, bez promena koje bi se očekivale na standardnim snimanjima.

Šta je primarna glavobolja? 

Glavobolje se u osnovi dele na primarne i sekundarne. Kod sekundarne glavobolje bol je posledica drugog stanja - na primer infekcije, povrede, bolesti krvnih sudova, izrazito visokog krvnog pritiska u određenim okolnostima ili nekog drugog poremećaja. Kod primarnih glavobolja situacija je drugačija. Ne postoji druga bolest koju treba pronaći kao „krivca“. Među najpoznatijima su migrena, tenziona glavobolja i klaster glavobolja.

Zbog toga potraga za uzrokom ponekad može da traje dugo ako se pod uzrokom podrazumeva isključivo promena koju je moguće videti na snimku ili laboratorijskom nalazu. Kod mnogih pacijenata ključ za dijagnozu nalazi se upravo u detaljnom opisu glavobolje.

Način na koji glava boli lekaru može da kaže mnogo

Da li bol pulsira ili više podseća na pritisak i stezanje? Da li boli jedna strana glave ili cela glava? Koliko dugo traje napad? Da li fizička aktivnost pogoršava bol? Postoje li mučnina, povraćanje ili preosetljivost na svetlost i zvuk?

Važni su i podaci o tome koliko se dana mesečno glavobolja javlja, u koje doba dana počinje, da li budi osobu iz sna i da li joj prethode određeni simptomi.

Kod nekih ljudi pre glavobolje nastaje aura koja može da se ispolji smetnjama vida, trnjenjem ili drugim neurološkim simptomima. Kod drugih se glavobolja povezuje sa nedostatkom sna, preskakanjem obroka, dehidratacijom, stresom, menstruacijom ili drugim okidačima. Upravo zato dnevnik glavobolje može da bude veoma koristan. Beleženje vremena pojave bola, njegovog trajanja, intenziteta, pratećih simptoma i upotrebljenih lekova ponekad otkriva obrazac koji nije lako primetiti iz sećanja.

I lekovi protiv glavobolje mogu da postanu deo problema

Posebno zbunjujuća situacija nastaje kada osoba zbog čestih glavobolja sve češće uzima analgetike. Lek kratkotrajno ublaži tegobe, ali se glavobolja ponovo pojavi, pa se uzima nova doza. Kod prekomerne upotrebe određenih lekova protiv akutne glavobolje može da nastane glavobolja povezana sa njihovom prekomernom upotrebom. Tako se stvara začarani krug u kojem se lek uzima zbog bola, a učestala upotreba leka doprinosi održavanju problema.

Zbog toga je za neurologa važan podatak ne samo šta pacijent uzima već i koliko dana mesečno koristi lekove za glavobolju.

Stres može da utiče na glavobolju, ali to ne znači da je bol „u glavi“

Kada pregledi ne pokažu jasan organski uzrok, pacijenti ponekad dobiju objašnjenje da je problem „od stresa“. Takvo pojednostavljenje nije naročito korisno.

Stres, anksioznost, nedostatak sna i dugotrajna napetost zaista mogu da budu okidači ili faktori koji pogoršavaju određene vrste glavobolje. Međutim, to ne znači da osoba izmišlja simptome. Bol nastaje kroz složene procese u nervnom sistemu, a na njih mogu da utiču i fizički i psihološki faktori.

Kod hroničnog bola dodatni problem predstavlja to što se nervni sistem vremenom može promeniti u načinu na koji obrađuje bolne nadražaje. Zbog toga intenzitet bola ne mora uvek da odgovara nekoj promeni koja može jednostavno da se pronađe laboratorijskim testom ili snimanjem.

Kada glavobolja zahteva hitnu procenu bez obzira na ranije uredne nalaze

Čak i osoba koja godinama ima glavobolje treba da obrati pažnju ako se njihov obrazac iznenada promeni. Posebno upozorenje predstavlja nagla, izuzetno jaka glavobolja koja dostiže maksimalan intenzitet za veoma kratko vreme.

Hitnu procenu zahtevaju i glavobolja praćena slabošću ili oduzetošću dela tela, poremećajem govora, gubitkom svesti, novonastalom konfuzijom ili drugim neurološkim simptomima. Razlog za brz pregled mogu da budu i visoka temperatura uz ukočen vrat, glavobolja nakon ozbiljne povrede glave ili nova i neuobičajena glavobolja u trudnoći i periodu neposredno nakon porođaja.

Lekaru treba prijaviti i glavobolju koja je potpuno drugačija od ranijih, progresivno se pogoršava ili se prvi put javlja u starijem životnom dobu. Ranije uredan pregled ne predstavlja garanciju da svaka buduća glavobolja ima isti uzrok.

Uredni nalazi ipak daju važnu informaciju

Kada detaljan pregled i odgovarajuća dijagnostika ne pokažu ozbiljan sekundarni uzrok, to nije „nikakav rezultat“. Naprotiv, takvi nalazi mogu da pomognu lekaru da suzi krug mogućih dijagnoza i usmeri pažnju prema primarnim glavoboljama i drugim mehanizmima bola.

Cilj zato nije beskonačno ponavljanje snimanja u nadi da će se nešto pojaviti, već precizno određivanje tipa glavobolje i izbora odgovarajućeg lečenja. Kod učestalih glavobolja terapija ne mora da se svodi samo na tabletu kada bol počne. U zavisnosti od dijagnoze i učestalosti napada, postoje i preventivne terapije, kao i promene životnih navika koje mogu da smanje broj dana sa glavoboljom.

Kada „uzrok nije pronađen“, to zato ne mora da znači da medicina nema objašnjenje za bol. Ponekad najvažniji trag nije skriven na snimku, već u obrascu po kojem se glavobolja javlja.

(eKlinika.rs)