Mislite da vas čaša vina opušta? Naučnici kažu da mozak tokom noći prolazi kroz nešto sasvim drugo

Čaša vina uveče mnogima izgleda kao najkraći put do opuštanja. Posle napornog dana ramena se spuste, misli malo utihnu, a san kao da dolazi lakše. Ali telo tokom noći često ispostavi račun. Budimo se žedni, umorni, razdražljivi ili neobjašnjivo uznemireni, iako smo verovali da nam je alkohol pomogao da se odmorimo.

To nije samo subjektivan osećaj. Alkohol menja način na koji mozak reaguje na zadovoljstvo, strah i stres. Prvo podstiče oslobađanje endorfina i aktivira dopaminski sistem nagrađivanja, pa osećamo prijatnost i rasterećenje. Istovremeno usporava određene moždane procese, zbog čega napetost privremeno popušta.

Kada dejstvo alkohola prođe, sistemi za stres ponovo se uključuju, ponekad još snažnije. Zato posle večeri provedene uz piće jutro može da donese nemir, teskobu, loše raspoloženje i umor.

Zašto nam vremenom treba sve više alkohola

Ako se ovaj obrazac često ponavlja, mozak se prilagođava. Sistem nagrađivanja postaje manje osetljiv, pa je za isti osećaj zadovoljstva potrebna veća količina alkohola. Istovremeno, centri povezani sa stresom ostaju prekomerno aktivni.

Čovek tada više ne pije samo da bi mu bilo lepo. Počinje da pije kako bi mu bilo manje teško, da bi ublažio napetost ili nakratko pobegao od lošeg raspoloženja. Upravo tu se krije jedan od najopasnijih prelaza između navike i preterane upotrebe alkohola.

Šta su pokazali snimci mozga

Veliko istraživanje objavljeno 2022. godine u časopisu Nature Communications analiziralo je snimke mozga 36.678 odraslih osoba iz britanske Biobanke. Uočena je povezanost između većeg unosa alkohola i manjeg volumena sive i bele mase mozga. Promene su bile vidljive i kod ljudi koji su prosečno pili jednu do dve alkoholne jedinice dnevno, a postajale su izraženije sa povećanjem količine alkohola. Važno je naglasiti da ova studija pokazuje povezanost, ali ne dokazuje da je alkohol bio jedini uzrok uočenih promena.

Posebno mogu da budu pogođeni čeoni delovi mozga, važni za planiranje, pamćenje, kontrolu ponašanja i donošenje odluka. Upravo su nam te sposobnosti potrebne da bismo se oduprli žudnji i rekli: „Večeras neću.” Zato zavisnost nije nedostatak karaktera niti samo pitanje snažne volje.

Mozak počinje da se oporavlja već tokom prvih nedelja

Najvažnija poruka jeste da mozak ima sposobnost da se menja i oporavlja. Istraživanje sprovedeno pomoću magnetne rezonance pokazalo je povećanje volumena sive mase u pojedinim regijama između prve i četvrte nedelje apstinencije kod osoba zavisnih od alkohola.

Još snažniji dokaz pruža sistematski pregled 16 longitudinalnih studija, objavljen 2024. godine u časopisu PLOS One. Obuhvaćene su 783 osobe sa dijagnostikovanim poremećajem upotrebe alkohola. Većina ispitivanih funkcija, među kojima su pažnja, pamćenje, opažanje i sposobnost planiranja, oporavljala se tokom šest do 12 meseci bez alkohola. Brzina obrade informacija i pojedini delovi radne memorije poboljšavali su se i ranije.

Oporavak nije kod svih potpun niti podjednako brz. Zavisi od toga koliko dugo i koliko mnogo je osoba pila, kao i od godina, ishrane, opšteg zdravlja i drugih bolesti. Ipak, prestanak pijenja nije uzaludan čak ni posle dugog perioda prekomerne upotrebe.

Prve promene najčešće ne primećujemo na snimku, već u sopstvenom životu. San postaje mirniji, jutra lakša, misli bistrije, a koncentracija se polako vraća. Dan više ne počinje popravljanjem posledica prethodne večeri.

Ako se bez alkohola osećamo bolje, trebalo bi da poslušamo šta nam telo govori. Osobe koje dugo i mnogo piju ne bi trebalo naglo da prestanu bez saveta lekara, jer apstinencijalna kriza može da bude ozbiljna, pa i opasna po život.

(eKlinika.rs)