Tokom noći krvni pritisak opada za 10 do 20 odsto. Šta se dešava ako se pritisak ne spušta?

Većini ljudi krvni pritisak tokom spavanja prirodno opada za 10 do 20 odsto, što kardiovaskularnom sistemu daje ključnu priliku za oporavak. Međutim, kod nekih osoba ovaj noćni pad se ne dešava. Ovi pojedinci, u medicini poznati kao „non-dippers“, izloženi su znatno većem riziku od bolesti srca, moždanog udara, oboljenja bubrega i prevremene smrti.

Funkcija bubrega utiče na krvni pritisak 

Istraživači sa University of Waterloo sada su identifikovali mogući uzrok ovog poremećaja: čak i mala vremenska neusklađenost u načinu na koji bubrezi prerađuju so može da dovede do toga da pritisak ostane povišen tokom cele noći. Rezultati ove studije pod nazivom „Temporal misalignment of renal sodium transport promotes non-dipping blood pressure phenotypes“ objavljeni su u naučnom časopisu PLOS ONE.

Preporučujemo

Mnogi sistemi koji kontrolišu krvni pritisak prate sopstvene 24-časovne biološke ritmove, uključujući bubrege, krvne sudove, nervni sistem i hromone.

- Ono što smo otkrili jeste da tajming dnevnih ritmova ovih sistema može da bude jednako važan kao i sami ritmovi - objašnjava dr Anita Layton, profesorka primenjene matematike na University of Waterloo.

Uticaj utrušnjaih satova na kardiovaskularno zdravlje

U unutrašnjoj koordinaciji, unutrašnji satovi ovih sistema zajedno regulišu krvni pritisak tokom dana i noći. Međutim, do sada se malo znalo o tome kako razlike u tajmingu između ovih sistema utiču na kardiovaskularno zdravlje.

Koristeći napredni kompjuterski model ljudskog tela, dr Layton i njen tim sproveli su seriju virtualnih eksperimenata kako bi ispitali kako promene u ovim biološkim ritmovima utiču na krvni pritisak tokom spavanja. Model je naučnicima omogućio da prilagođavaju pojedinačne sisteme jedan po jedan, što je izuzetno teško izvesti u kliničkim ili laboratorijskim uslovima.

Kašnjenje bubrežnog ritma narušava noćni oporavak

Istraživači su otkrili da samo slabljenje dnevnog ritma bubrega ima skroman uticaj na noćni krvni pritisak. Međutim, kašnjenje tog ritma za samo nekoliko sati bilo je dovoljno da zdrav obrazac padanja pritiska pretvori u potencijalno opasan non-dipping profil.

Ovaj efekat bio je najizraženiji kod osoba sa većim unosom soli, kao i kod onih koji su osetljiviji na so - što su dva faktora u već čvrstoj vezi sa hipertenzijom.

- Ovo je studija zasnovana na modeliranju, tako da još uvek ne poručuje ljudima da menjaju vreme kada unose so ili uzimaju lekove za pritisak. Ali, ona identifikuje mehanizam koji se sada može eksperimentalno i klinički testirati i koji konačno može da nam pomogne da bolje razumemo i lečimo noćnu hipertenziju i poremećaj noćnog padanja pritiska - naglašava dr Layton.

(eKlinika.rs)