Stresiramo se na svakom koraku, od čega zavisi da li će i mala trauma pokrenuti akutni stresni poremećaj?

Nakon traumatičnog događaja, poput saobraćajne nesreće, fizičkog napada ili teške povrede, sasvim je normalno da osoba neko vreme oseća strah, napetost ili uznemirenost. Međutim, kada su reakcije veoma intenzivne, traju više dana i počnu ozbiljno da ometaju svakodnevni život, moguće je da je reč o akutnom stresnom poremećaju (ASP).

Šta je akutni stresni poremećaj i kada se javlja?

Ovo stanje može da se razvije ubrzo nakon traume i zahteva stručnu procenu i lečenje. Pravovremeno prepoznavanje simptoma može da doprinese bržem oporavku i smanji rizik od razvoja posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).

Akutni stresni poremećaj je psihološki poremećaj koji nastaje kao odgovor na traumatičan događaj. Za razliku od uobičajene reakcije na stres, simptomi su izraženiji i dovoljno ozbiljni da narušavaju svakodnevno funkcionisanje. Oni se javljaju tokom prvog meseca nakon traume, traju najmanje tri dana, ali ne duže od četiri nedelje. Ukoliko simptomi potraju duže od mesec dana, lekar razmatra mogućnost postavljanja dijagnoze posttraumatskog stresnog poremećaja.

Šta se smatra traumatičnim događajem?

Traumatičan događaj je svaka situacija koja kod osobe izaziva intenzivan strah, osećaj bespomoćnosti ili utisak da je njen život ili život druge osobe ozbiljno ugrožen. Takvi događaji mogu da uključuju:

• fizički ili seksualni napad
• saobraćajne nesreće
• teške povrede
• prirodne katastrofe
• ratna dejstva
• druge životno ugrožavajuće situacije.

Važno je naglasiti da neće svaka osoba koja doživi traumu razviti akutni stresni poremećaj. Na to utiču brojne okolnosti, uključujući način na koji osoba doživljava traumatični događaj, sposobnost suočavanja sa stresom, prethodna psihička oboljenja i ranija traumatična iskustva.

Ko je pod većim rizikom?

Rizik od razvoja akutnog stresnog poremećaja veći je kod osoba koje imaju iskustvo prethodnih trauma, boluju od anksioznih, depresivnih ili drugih psihičkih poremećaja, suočavaju se sa stresom izbegavanjem problema, dožive fizički ili seksualni napad.

Istraživanja pokazuju da se akutni stresni poremećaj relativno često javlja kod osoba koje su zbog nasilnih povreda zbrinute u službama hitne pomoći.

Simptomi akutnog stresnog poremećaja

Simptomi mogu da budu emocionalni, psihološki i fizički, a često se javljaju istovremeno.

Emocionalni simptomi

Osoba može da oseća:

• intenzivnu anksioznost i napetost
• emocionalnu otupljenost
• razdražljivost
• osećaj praznine
• nemogućnost da oseti radost, ljubav ili zadovoljstvo
• uznemirujuća sećanja na traumatični događaj.

Često dolazi i do izbegavanja razgovora, misli ili uspomena koje podsećaju na traumu, kao i izbegavanja ljudi ili mesta povezanih sa tim događajem.

Psihološki simptomi

Psihološke tegobe mogu da obuhvate:

• nesanicu
• noćne more
• teškoće sa koncentracijom
• pojačanu budnost i stalni osećaj opasnosti (hipervigilnost)
• osećaj odvojenosti od sopstvenih emocija ili tela
• praznine u sećanju koje se odnose na traumatični događaj ili važne lične informacije.

Fizički simptomi

Akutni stres može da izazove i brojne telesne simptome, među kojima su ubrzan rad srca, naglašena reakcija na iznenadne zvuke ili pokrete, napadi panike, osećaj gušenja ili nedostatka vazduha, mučnina, bol ili nelagodnost u stomaku, kao i drugi simptomi povezani sa pojačanom anksioznošću.

Kako akutni stresni poremećaj utiče na svakodnevni život

Kada simptomi postanu izraženi, mogu ozbiljno da naruše svakodnevno funkcionisanje.

Nedostatak sna, stalna napetost i nametljive uspomene otežavaju koncentraciju, donošenje odluka i obavljanje svakodnevnih obaveza. Osoba može da postane povučena, razdražljiva ili emocionalno distancirana, što često dovodi do nesporazuma sa partnerom, članovima porodice i prijateljima.

Produžena izloženost stresu može da dovede do povišenog krvnog pritiska, ubrzanog rada srca i drugih zdravstvenih problema povezanih sa dugotrajnim lučenjem hormona stresa. Neke osobe pokušavaju da ublaže tegobe konzumiranjem alkohola, sedativa ili drugih psihoaktivnih supstanci, što dodatno može da pogorša stanje.

Koja je razlika između akutnog stresnog poremećaja i PTSP-a?

Iako imaju slične simptome, osnovna razlika odnosi se na vreme trajanja. Akutni stresni poremećaj javlja se neposredno nakon traume, traje najmanje tri dana, ali ne duže od mesec dana. Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) dijagnostikuje se kada simptomi traju duže od četiri nedelje ili se razviju mesecima, pa čak i godinama nakon traumatičnog događaja.

Akutni stresni poremećaj ne mora da preraste u PTSP, ali predstavlja jedan od važnih faktora rizika za njegov razvoj.

Lečenje akutnog stresnog poremećaja

Većina osoba može uspešno da se oporavi ukoliko na vreme dobije odgovarajuću stručnu pomoć i podršku okoline.

Psihoterapija

Najefikasnijim oblikom lečenja smatra se kognitivno-bihejvioralna terapija usmerena na traumu (CBT). Ova terapija pomaže osobi da obradi traumatično iskustvo, smanji intenzitet simptoma i razvije zdravije načine suočavanja sa stresom. Istovremeno može da smanji rizik od razvoja posttraumatskog stresnog poremećaja.

Stručna pomoć

Psiholog ili psihijatar procenjuju težinu simptoma, prate tok oporavka i predlažu odgovarajući plan lečenja. Tokom pregleda posebno je važno proceniti da li postoji rizik od samopovređivanja ili suicidalnih misli.

Lekovi

Kod težih oblika akutnog stresnog poremećaja lekar može da preporuči lekove za ublažavanje pojedinih simptoma. Iako trenutno ne postoje lekovi namenjeni isključivo lečenju ovog poremećaja, određeni psihijatrijski lekovi mogu da pomognu u kontroli anksioznosti, nesanice i noćnih mora.

Podrška porodice i prijatelja

Podrška najbližih igra važnu ulogu u oporavku.To može da podrazumeva pomoć u organizovanju svakodnevnih obaveza, zakazivanju pregleda, rešavanju administrativnih pitanja nakon nesreće ili napada, ali i pružanje razumevanja, strpljenja i osećaja sigurnosti.

Kada treba potražiti pomoć?

Ako se nakon traumatičnog događaja jave intenzivna anksioznost, nesanica, nametljiva sećanja, osećaj emocionalne otupljenosti ili simptomi počnu da ometaju svakodnevni život, važno je što pre obratiti se psihologu ili psihijatru.

Rano započeto lečenje može da ublaži simptome, ubrza oporavak i značajno smanji verovatnoću razvoja posttraumatskog stresnog poremećaja.

(eKlinika.rs)