„Svi imamo dva života, a onaj drugi počinje kada shvatimo da imamo samo jedan.“ Ovu izjavu na početku razgovora za eKlinika portal citira sociolog i tv lice Nataša Mitrović, sa dobrim razlogom. Ne zna ko je autor, kaže da su to neki mudriji ljudi od nje, ali da bi trebalo da je imamo na umu ne samo kada nam se dešavaju loše stvari koje nas pre svega u zdravstvenom smislu pomere iz korena, zaustave, zamisle.
Jedan običan radni dan i iznenadni događaj koji je mogao sve da promeni
Na povratku sa posla, početkom avgusta, Natašu je na pešačkom prelazu u neposrednoj blizini Arene udario automobil.
– Vraćao se u rikverc sa kružnog toka i tada je došlo do udarca. Da nisam bila koliko toliko pribrana i udarala po staklu, verovatno bi bilo gore. Ovako sam prošla sa sumnjom na prelom vratnog pršljena i istegnućem. Dobila sam kragnu i fizikalnu terapiju. Ali, i nelagodnost pri prelasku pešačkih prelaza – priča nam kako je došlo do događaja koji se dobro završio, ali je ipak u njenom životu nešto važno i promenio.
„Nemam unutrašnje povrede. Sutra je novi dan… Živa sam i to je najvažnije“ – napisala je tog dana na jednoj društvenoj mreži.
Šta joj je prošlo kroz glavu u trenutku udarca i koliko boli potisnuta trauma
Pitamo je može li da se seti šta joj je tada prvo palo na pamet?
– Bila je to rečenica „Molim te Bože, samo da Žarko ne ostane bez majke ovako mali!“ Iskreno, sve mi je teško palo ali sad smatram da sam napravila i neke greške.Više sam se bavila fizičkim bolom nego samom traumom. Praktično sam je potisnula, pa neretko imam neprijatne snove. Sada povremeno osećam bolove u kičmi iako sam pre desetak dana svoj organizam precenila i popela se kao planinar amater na jedan od vrhova na Kopaoniku. Šta zna želja šta je nemoguće?! – otkriva nam Nataša još jedan deo svoje ličnosti – neprekidnu želju za osvajanjem novih vrhova.
Zašto se vrednosni sistem menja nakon traumatičnih iskustava: Da li je dobrota precenjena, čemu Nataša uči sina
Sagovornicu našeg portala kroz život vode prave vrednosti. Imala je, priča nam, sreću da odraste uz roditelje koji su pre svega dobri ljudi. Stoga smatra da je dobrota vrhunska vrednost i da nije precenjena. Borac je, i svesna da život nosi i lepe i ružne stvari, pa tome uči i svog sina. Srećna je što kod njega vidi borbenost i upornost praktično od prvih životnih koraka.
– Ipak, posle nesreće sam postala svesnija prolaznosti života i odlučnija da sve ono što mi se ne dopada menjam. Bolovanje je završeno, ali terapije i dalje traju. Bila sam na odmoru, koji mogu više smatrati oporavkom i „odmeravanjem snaga“ i sa sopstvenom kičmom… Za sada, prelazim solidnu kilometražu na ravnom terenu, uživam što više u prirodi i cvrkutu ptica.
Radoznala i iskrena i u životu i ispred kamere, Nataša obožava prirodu Foto: Nataša Mitrović/privatna arhiva
Sociolog u medijima: Obraz je važan, ne predstavljamo samo kuću za koju radimo
Sagovornica našeg portala je rođena u Beogradu 27.10.1980. godine. Završila je Filozofski fakultet, smer sociologija, kao peta u generaciji sa istraživačkim diplomskim radom“Kvalitet života šizofrenih pacijenata.“ Od 2007. godine bavi se novinarstvom u štampanim i elektronskim medijima. Trener je emocionalne pismenosti po Psihopolisovom sertifikatu. Jedno vreme je držala psihološke radionice na tu temu. Trenutno je radno angažovana na televizijama Kopernikus i B92.
– Ljudi koji su u medijima jesu od krvi i mesa, ali često mistifikuju ovu profesiju. Ja ne spadam u tu grupu. Radim posao koji volim, koji je dinamičan i koji pruža mogućnost da upoznamo kvalitetne ljude iz različitih oblasti. Mislim da je za svakog od nas važno da budemo dosledni i da postavimo granicu za koju smo sigurni da je nećemo preći. Mi ne predstavljamo samo svoje poslodavce, već prvenstveno sebe, svoju decu i svoje roditelje. Obraz je važan – kaže još o svojim životnim merilima Nataša Mitrović, sociolog u novinarstvu, a pre svega mama malog Žarka, koji je njen centar sveta.
Životni moto: „Pođi uprkos svemu…“
Svesna je da to što je njen posao takav – da je ljudi vide na velikom i malom ekranu ne čini „posebnijom“ u odnosu na druge, koji svakodnevno preživljavaju ista ili slična iskušenja. Ipak, svoju priču je podelila pre svega zbog onih koji, nada se, neće morati da dožive slično da bi shvatili svu lepotu života. Jer, taj jedan trenutak mogao je da promeni mnogo štošta… Na sreću, nije. Ali, kako kaže, da je usporila – usporila je…
Nataša ispred kamere je ista kao i Nataša iza nje. To će vam potvrditi svi koji je poznaju. Radoznala je, otvorena, direktna i iskrena.
– Kamera prepoznaje svaku laž, a to nijednom medijskom radniku ne ide u prilog. Moj životni moto je obeležila posveta najdraže nastavnice Jasmine Gudović na jednoj knjizi koju sam dobila za odličan uspeh u trećem razredu, koja glasi: „Pođi uprkos svemu, samo okončaj započeto delo… i delo tvoje nek’ lepotom krasi…“ Ne volim nedovršene priče – kaže naša sagovornica, odlučna da i oporavak privede kraju najbolje što može i istraje u većoj spremnosti da se menja.
Veliki borac i divna osoba .Posvećena majka i iskren prijatelj.