Trnjenje delova tela je relativno čest simptom (smetnja) u medicini, a ove tegobe stručnjaci nazivaju i „parestezijama“. Radi se o izmenjenom, patološkom osećaju, koji ukazuje na problem sa takozvanim senzornim delom našeg nervnog sistema i na čije trajanje i intenzitet moramo obratiti pažnju.
Kako osećamo trnjenje i zašto se razlikuje od utrnulosti
Prema rečima dr Aleksandre M.Pavlović, neurologa i docenta na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu , trnjenje je abnormalna senzacija pri kojoj osećamo da deo kože trne, gori, žari, da kroz njega „prolaze žmarci, trnci“.
– Nekad se opisuje i kao bockanje, mravinjanje, „iglice po telu“ ili neprijatan svrab. Smetnje mogu biti prolazne ili stalne. Obično zahvataju ograničeni deo tela, a mogu biti praćene i osećajem utrnulosti, što je drugi fenomen – kao da je deo tela pod anestezijom, „uspavan“, „umrtvljen“. Nema osobe koja nekada nije osetila trnjenje. Recimo, ako dugo zadržimo deo tela u jednom istom položaju – kada tokom spavanja ruka ostane zabačena iznad glave ili ako dugo držimo prekrštene noge ili dugo radimo na tastaturi. Razlog za ovo je predug pritisak na nerve, pa čim promenimo položaj, neprijatan osećaj prođe. Međutim, nekada se trnjenje u rukama, nogama, licu održava ili ponavlja duže vreme i može ukazivati na važan zdravstveni problem. Parestezije se često javljaju kod neuropatskog bola, koji nastaje usled poremećaja ili oštećenja nervnog sistema – objašnjava doc. dr Pavlović u razgovoru za eKlinika portal i precizira:
Zašto nastaje trnjenje?
– Radi se o izmenjenom, patološkom osećaju koji ukazuje na problem sa takozvanim senzornim delom našeg nervnog sistema. Naime, senzorne informacije koje dobijemo preko kože (dodir tkanine, predmeta itd.) prenose se preko finih tankih nervnih vlakana koji se nazivaju periferni senzitivni nervi do kičmene moždine i potom do zona za obradu ovih impulsa u korteksu (kori) mozga. Nervi koji prenose ove informacije „zaduženi“ su za tačno određene delova tela, pa tako, na primer, jedan nerv prenosi informacije o dodiru, temperaturi, obliku predmeta itd. iz palca na ruci (nervus medianus), a sasvim drugi iste informacije iz malog prsta (nervus ulnaris).
Trnjenje i druge slične senzacije koje nastaju na putu informacija od nerava do mozga: Od čega zavisi klinička slika
U kičmenoj moždini su posebno „sortirana“ vlakna koja nose informacije o bolu i temperaturi (bočni deo kičmene moždine), a posebno ona, kako kaže naša sagovornica, koja nose informacije o pritisku, položaju tela i vibracijama (zadnji deo kičmene moždine).
Iz kičmene moždine se, objašnjava doc. dr Pavlović, komplikovanim prekopčavanjima nervnih vlakana sve informacije prenose do temenog dela kore mozga, koji se naziva senzorni koreks. Dakle, put senzornih informacije sa kože do kore mozga je dug, i na raznim mestima može doći do prekida slanja impulsa, od čega zavisi i klinička slika, objašnjava neurolog.
Može li trnjenje biti posledica mehaničke povrede, tumora, moždanih udara?
– Iza trnjenja kao simptoma mogu da stoje brojne bolesti i stanja, jer može nastati usled zahvatanja i perifernog i centralnog nervnog sistema. Tako trnjenje može biti i posledica povrede, mehaničkog pritiska (npr. diskopatija ili karpal tunel sindrom), infekcije (npr. herpes zoster), metaboličkih promena (vrlo često kod dijabetes melitusa, u sklopu dijabetesne polineuropatije), ali i tumora ili moždanog udara.
Kako se postavlja dijagnoza i zašto je važno od pacijenta uzeti detaljnu anamnezu
Doc.dr Pavlović naglašava da je veoma važno posvetiti dovoljno vremena da se od pacijenta sa trnjenjem dobije što više informacija o tome: kada je nastalo trnjenje, koji deo tela zahvata, da li su smetnje povremene ili stalne, koliko se često ponavljaju, koje su okolnosti nastanka smetnji, i drugo. Kao i kod drugih simptoma, potvrđuje doktorka, samo pacijent zna kako se zapravo oseća i koliko mu parestezije smetaju:
– Već sam podatak o tome koji deo tela trne, može da nam pomogne u zaključivanju o mogućem problemu u osnovi. Na primer, ukoliko trne spoljašnji deo potkolenice i gornjeg dela stopala ka malom prstu, verovatno se radi o zahvatanju prvog sakralnog (krsnog) nervnog korena za nogu. Još ako dobijemo podatak da je pacijent pre toga podizao težak predmet i da takođe oseća bolove u krsno-slabinskom delu kičme, postoji velika verovatnoća da smo u pravu, i da pacijent ima probleme zbog iskliznuća diskusa između pršljenova. Ili, ako se osoba ujutru nakon buđenja žali na utrnulost nadlanice, pa još i ne može dobro da podigne šaku naviše, uz bol duž ruke, verovatno se radi o preteranom pritisku na radijalni nerv u ruci zbog manjeg pokretanja u toku noći i pritiska na nerv. Može se uočiti da nas obično zabrine ako uz trnjenje postoji još neka tegoba – bol ili slabost dela tela.
Izolovano trnjenje
Međutim, napominje doc. dr Pavlović, i izolovano trnjenje, na primer jedne polovine lica i tela, bez ikakvih drugih tegoba, može biti znak ozbiljnih bolesti centralnog nervnog sistema. Ipak, prema njenim rečima, konačno mišljenje o senzitivnim tegobama bilo kog tipa, uključujući trnjenje, može se dati samo nakon strpljivo uzete anamneze i detaljnog neurološkog pregleda. Često je, dodaje, potrebno uraditi još neke dodatne analize – elektroneurografiju (ENG), koja je neurofiziološka metoda kojom se ispituje prenos impulsa kroz nerve, magnetnu rezonancu (MR) određenog dela nervnog sistema (glave, dela kičmenog stuba), i druge preglede.
Koje trnjenje treba da nas uputi lekaru: Kada se iza trnjenja krije moždani udar
Svako trnjenje koje je učestalo ili traje neko vreme zahteva pregled stručnjaka, kao i postojanje drugih simptoma, kao što je slabost dela tela, smetnja govora i vida, gubitak ravnoteže, topljenje mišića i drugo, naglašava naša sagovornica i posebno skreće pažnju na sledeće:
– Osobe koje imaju dijabetes, smetnje sa kičmom ili poznatu bolest perifernih nerava mogu da očekuju ovakve tegobe. Naglo nastalo trnjenje polovine lica i/ili tela, pogotovo uz druge smetnje, može da ukaže na ozbiljno stanje, kao što je moždani udar, kada je potrebno hitno se javiti lekaru. Međutim, čak i ako iza parestezija ne stoji ozbiljna bolest, one mogu biti neprijatne i uporne i ometati aktivnosti svakodnevnog života, kao što su san i rad. Konsultacija sa lekarom, na prvom mestu neurologom, je od velike važnosti da bi se identifikovao uzrok i sprovelo adekvatno lečenje.
Kako se leči trnjenje
Prema rečima sagovornice našeg portala, najvažnija mera je lečenje osnovnog uzroka trnjenja (npr. šećerne bolesti, degenerativnih promena na kičmi itd.), ali kauzalno lečenje, kako kaže, nije uvek moguće.
Postoji i takozvano simptomatsko lečenje, koje ne deluje na sam uzrok već ublažava osećaj trnjenja. Tada su, objašnjava doc. dr Pavlović, u putanju obično lekovi koji se preporučuju kod neuropatskog bola, a nekada pomažu i analgetici i antizapaljenski lekovi. Svakako je kod izbora ovih lekova važno imati podatke o svim drugim bolestima i stanjima koje pacijent ima, podseća neurolog.
Zanimljivost – trnjenje nije isto kao i kad nas „uhvati jeza“: Šta je piloerekcija
– Kada čujemo neku uznemirujuću vest ili smo u akutnom stresu, možemo osetiti kao da smo se „naježili“. Mada nekada kažemo i da smo „pretrnuli“, ovo nije isto što i trnjenje u vidu parestezija: tada se radi o fiziološkoj reakciji koja se naziva piloerekcija ili pilomotorni refleks, i javlja se u skopu odbrambene aktivacije simpatičkog nervnog sistema – razjasnila je u razgovoru za eKlinika portal još jednu čestu zabunu doc. dr Aleksandra M.Pavlović.
Odlicna prezentacija