Telo vam podrhtava bez razloga? Evo kada su u pitanju emocije, ne bolest

Kod nekih osoba simptomi se javljaju isključivo tokom pokreta, dok kod drugih mogu biti prisutni i u stanju mirovanja

Drhtavica, tremor, unutrašnje vibracije koje se manifestuju kroz trnjenje ruku i nogu predstavljaju česte fizičke manifestacije kada postoji anksioznost, uz stanja hronične psihičke hiper-stimulacije. Mogu se javljati i u odsustvu svesnog osećaja uznemirenosti.

Najčešći simptomi kada nas preplavi anksioznost: Nervoza, unutrašnji nemir, trnjenje, tremor...

Preporučujemo

Simptomi opisanih stanja mogu uključivati:

• subjektivan osećaj unutrašnje uznemirenosti, „drhtavosti“ i nervoze
• osećaj drhtanja ili vibracija u različitim delovima tela (rukama, nogama, šakama, stopalima, stomaku, grudima, leđima, glavi, pa čak i u predelu karlice, ušima ili celokupnom telu)
• osećaj da telo vibrira ili se trese bez ikakvog spoljnog uzroka
• epizode spontanog „trešenja“ koje se javljaju bez upozorenja
• iluzija kao da sedite u automobilu koji radi i trese se, iako se nalazite na stabilnoj podlozi
• tiho, ali stalno osećanje kao da se nalazite u blagom zemljotresu
• unutrašnja vibracija, koja se može javljati i kada nema vidljivih znakova spoljašnjeg drhtanja
• utisak da unutar tela postoji konstantan izvor vibracije, poput uključenog uređaja
• trnjenje ruku, nogu, temena.

Priroda i mehanizam pojavljivanja simptoma

Neki simptom se može pojaviti čak i u trenucima kada se osoba ne oseća svesno anksiozno ili pod stresom. Sve senzacije mogu biti lokalizovane na jednom delu tela, prisutne na više mesta istovremeno, ili migrirati iz jednog dela tela u drugi. Simptomi mogu biti vidljivi ili nevidljivi, a senzacije se mogu javiti na površini kože, u dubini mišića ili unutar tela.

Dok neki uspevaju da privremeno ublaže simptome tehnikama svesne mišićne relaksacije ili kontrolom disanja, u većini slučajeva ovi simptomi su nevoljni, automatski i van svesne kontrole.

Kod nekih osoba simptomi se javljaju isključivo tokom pokreta, dok kod drugih mogu biti prisutni i u stanju mirovanja. Njihova učestalost i intenzitet mogu varirati – od blagih, prolaznih epizoda, do izraženih i dugotrajnih stanja.

Anksioznost i stres složene utiču i na različite karakteristike simptoma

U zavisnosti od intenziteta, kliničke slike pacijenta i spoljnih okolnosti, ovi izraženi simptomi mogu prethoditi, pratiti ih ili uslediti nakon drugih manifestacija anksioznosti. Javljaju se u kontekstu psihičke napetosti, stresa, straha, ili i iznenada,  bez ikakvog očiglednog povoda.

Variraju u intenzitetu, to od blagih do teških formi. Mogu se javljati u talasima, pri čemu se intenzitet smenjuje u kraćim intervalima. Mogu biti prisutni tokom dužeg perioda, povući se, pa se ponovo javiti bez jasnog uzroka.

Menjaju se iz dana u dan, iz časa u čas, ili opstaju kao konstantna pozadinska nelagodnost tokom hronične anksioznosti.

Vrlo često se simptomi pojačavaju u momentima kada je osoba opuštena, kada leži, pokušava da zaspi ili se tek probudi, jer tada svest nije okupirana spoljašnjim stimulansima.

Da li je uzrok anksioznost i kako u to da budemo sigurni?

Ako želite da utvrdite da li anksioznost igra značajnu ulogu u vašim simptomima, obavezno se javite lekaru. Često se ljudi uplaše trnjenja i tremora, što onda utiče i na krvni pritisak, a pojačava osećaj panike, izgubljenosti i beznadežnosti.