Tinejdžeri koji imaju visok šećer u krvi u većem su riziku od neuropatije u odraslom dobu

Rezultati studije pokazuju da poteškoće u održavanju šećera u krvi u adolescenciji mogu da dovedu do većih problema u kontroli glikemije u budućnosti

Tinejdžeri koji imaju visok šećer, u odraslom dobu imaće veći rizik od oštećenje perifernih nerava koje uzrokuje simptome poput bola, trnjenja, žarenja, slabosti mišića i gubitka osećaja u ekstremitetima. Istraživanje koje su vodili naučnici sa University of Michigan pokazuje da loša kontrola šećera u krvi u adolescenciji povećava rizik od bolnih budućih komplikacija kod ljudi sa dijabetesom tipa 1. Rezultati studije objavljeni su u časopisu Diabetes Research and Clinical Practice.

Kada deca sa dijabetesom postanu tinejdžeri tada teže kontrolišu visok šećer u krvi

Preporučujemo

Studija, koja je pratila učesnike više od 30 godina, ističe kako deca kojima je dijagnostikovan dijabetes tipa 1 u mladosti imaju problema sa kontrolom šećera u krvi kao tinejdžeri. Istraživači su otkrili da su deca, koja su imala lošu glikemijsku kontrolu – što znači nivo šećera u krvi viši od proseka – tokom adolescencije bila sklonija razvoju neuropatije u odraslom dobu.

Neuropatija je oštećenje nerava koje može izazvati bol, utrnulost i peckanje u ekstremitetima. Prema statistici, od ukupnog broja obolelih od dijabetesa u jednoj zemlji, čak 50 odsto njih dobije dijagnozu neuropatije.

- Ova jedinstvena studija naglašava važnost podrške tinejdžerima sa dijabetesom tipa 1 da dobro kontrolišu nivo šećera u krvi i obezbede lagani prelazak na negu odraslih kako bi se sprečile buduće komplikacije - ističe vođa studije dr Eva Feldman, profesorka sa University of Michigan.

Hiperglikemija dovodi do poremećaja u ćelijskom metabolizmu, insulinskoj signalizaciji i regulaciji glukoze

Deci u studiji je dijagnoza dijabetesa tipa 1 postavljena je pre 6. godine. Istraživači su pristupili skoro 2.000 očitavanja HbA1c (šećera u krvi) učesnika tokom tri decenije. Tokom adolescencije, učesnici su imali prosečno očitavanje šećera u krvi od 8,9 procenata, što je više od proseka i tokom detinjstva i tokom odraslog doba.

Učesnici sa najvećim povećanjem nivoa HbA1c od detinjstva do adolescencije ne samo da su zadržali viši nivo šećera u krvi u odraslom dobu, već su imali i veći rizik od neuropatije.

- Naši nalazi ukazuju na to da poteškoće u održavanju šećera u krvi u adolescenciji mogu da dovedu do većih poteškoća u postizanju buduće kontrole glikemije. Iako mehanizmi koji stoje iza te veze nisu jasni, hiperglikemija dovodi do poremećaja u ćelijskom metabolizmu, insulinskoj signalizaciji i regulaciji glukoze, što sve može izazvati dugoročne probleme u kontroli glikemije - objašnjava dr Feldman.

Tinejdžeri koji imaju visok šećer treba da dobiju maksimalnu podršku

Adolescentska hiperglikemija verovatno nije jedini doprinos riziku od budućih komplikacija, kao što je neuropatija, smatra dr Mizokami-Stout, profesor metabolizma, endokrinologije i dijabetesa na U-M Medical School.

- Iako su jasne veze između glikemije i neuropatije pronađene kod dijabetesa tipa 1, znamo da postoje i vaskularni faktori rizika koji igraju ključnu ulogu u razvoju neuropatije. Međutim, ova studija naglašava potrebu da maksimiziramo našu podršku mlađim osobama sa dijabetesom - rekla je Mizokami-Staut.