Multipla skleroza je veoma složena bolest sa raznovrsnim simptomima, koji mogu značajno da se razlikuju od osobe do osobe. Mogu biti blagi ili intenzivni, u relapsima izuzetno intenzivni, ali i menjati se iz dana u dan.
Najčešći simptomi koje multipla skleroza daje
Neki od najčešćih uključuju:
- Umor: oko 80 odsto obolelih oseća izražen umor koji otežava svakodnevne aktivnosti.
- Probleme sa hodom: zbog utrnulosti u nogama, slabosti mišića, spazma, lošeg balansa ili oštećenog vida, padovi i povrede su česti.
- Poremećaje vida: često su prvi signal bolesti optički neuritis (bol i zamagljen vid), dvostruki vid, nistagmus, gubitak vida u jednom delu vidnog polja ili čak slepoća.
- Govorne poteškoće: MS lezije u mozgu mogu izazvati disartriju – nejasan govor, brojne pauze između reči ili promenjen glas.
- Druge simptome: bolove (akutne ili hronične), tremor, probleme sa koncentracijom i pamćenjem, poteškoće u žvakanju i gutanju, poremećaje spavanja i kontrolu bešike.
Multipla skleroza i rani znaci koje ne smemo zanemariti
Često se javljaju trnci ili osećaj utrnulosti u udovima ili jednoj strani lica, slabost u nogama i nestabilnost pri hodu, zamućen vid u jednom oku. Ovi znaci mogu nestati pa se ponovo pojaviti nakon nedelja, meseci, čak i godina.
Postavljanje dijagnoze
Dijagnostiku nalaže i dijagnozu postavlja neurolog kroz neurološki pregled i dodatne testove:
- Magnetnu rezonancu/MRI (otkriva aktivne i starije lezije u centralnom nervnom sistemu)
- Optičku koherentnu tomografiju/OCT (meri zadebljanje oštećenih živčanih slojeva u oku)
- Lumbalnu punkciju (analiza moždane tečnosti detektuje oligoklonalne trake i isključuje druge bolesti)
- Testove krvi (služe za isključivanje bolesti sa sličnim simptomima).
- Testove vizuelno/slušno/motornih potencijala (prate električnu aktivnost kojom se prepoznaju kašnjenja u prenosu nervnih signala).
Za postojanje MS je ključno dokazati demijelinizaciju u različitim delovima CNS-a u više vremenskih perioda, uz isključenje drugih stanja poput lajmske bolesti, lupusa ili Sjogrenovog sindroma.
Tipovi multiple skleroze
Klinički izolovani sindrom (CIS) je prvi epizodni simptom koji traje makar 24 sata, ali bez jasne dijagnoze MS-a. Relapsno-remitentna MS (RRMS) je najčešća forma (do 85 odsto slučajeva) – prisutne su epizode pogoršanja, stabilizacije i ponovnog poboljšanje – relapsi.
Primarno progresivnu MS (PPMS) od samog starta karakteriše postepeni gubitak funkcije bez značajnih remisija. Sekundarno progresivna MS (SPMS) – RRMS prelazi u progresivni oblik, uz postepeno pogoršanje, povremeno sa relapsima.
Uzroci i faktori rizika za multiplu sklerozu
Najverovatniji uzrok nastanka bolesti je autoimuna reakcija. Naime, imunski sistem pogrešno napada mijelin (zaštitni omotač nervnih vlakana), uz ulogu uticaja faktora iz okoline (infekcije, toksini). Iako MS nije direktno nasledna, genetika ima uporište u faktorima rizika – oni rastu ako bolest ima neki bliski srodnik. Faktori rizika uključuju:
- porodičnu istoriju bolesti
- gojaznost
- određene infekcije
- pušenje
- autoimune bolesti (tip 1 dijabetes, reumatoidni artritis).
Prosečna očekivana dužina života i život sa MS
Većina osoba sa MS-om ima normalan životni vek. Progresivne forme mogu brže napredovati, ali ako nema značajne invalidnosti posle 5 godina, prognoza je generalno povoljna. Naravno, uz podrazumevanu terapiju primenjenu na vreme i u pravilnoj dozi.
Pravilno praćenje i izbor lekova povećavaju šanse za stabilan život. Redovna fizička aktivnost (šetnja, joga, plivanje…) značajno poboljšava pokretljivost i raspoloženje.
Izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem, celim žitaricama i proteinima uz smanjen unos zasićenih masti, šećera i procesiranih namirnica takođe doprinosi smanjenju simptoma. Komplementarne terapije (meditacija, masaža, akupunktura) mogu dodatno da opuste osobu i smanje strese.
Moguće komplikacije
Od ranog otkrivanja, blagovremene primene terapije i njenog dejstva, kao i životnih navika zavise i moguće komplikacije. Najčešće su:
- depresija, anksioznost, kognitivni pad, mišićna ukočenost i atrofija
- padovi i prelomi zbog gubitka stabilnosti i gustine kostiju
- komorbiditeti i druge bolesti (npr. osteoporoza, reumatoidni artritis) – sve to može da pogorša stanje.
