Ljudi ne ostaju u lošim vezama zbog ljubavi: Psiholozi otkrivaju šta ih zapravo zadržava

Potreba za bliskošću i pripadanjem jedna je od osnovnih ljudskih potreba. Međutim, kod nekih osoba strah od toga da ostanu same prevazilazi uobičajenu zabrinutost i prerasta u intenzivnu anksioznost koja može da utiče na svaki segment života. Ovaj iracionalni strah ne javlja se samo kada osoba zaista ostane sama, već i pri samoj pomisli da bi mogla da bude napuštena, odbačena ili ostavljena bez podrške.

Strah od samoće nije isto što i osećati usamljenost

Takav strah može da naruši partnerske i porodične odnose, društveni život i profesionalno funkcionisanje, a često ga prati i izražena bojazan od napuštanja.

Preporučujemo

Iako se pojmovi samoće, usamljenosti i straha od samoće često poistovećuju, među njima postoje značajne razlike. Usamljenost predstavlja subjektivan osećaj tuge ili emocionalne praznine i može da se javi čak i kod osoba koje imaju bogat društveni život. S druge strane, samoća je ponekad svesno izabran period povlačenja i odmora od svakodnevnih obaveza i društvenih kontakata.

Kod osoba koje imaju izražen strah od samoće, problem nije nedostatak ljudi u okruženju, već intenzivna anksioznost koja se javlja kada ostanu same ili kada pomisle da bi to moglo da se dogodi. Strah je često toliko snažan da utiče na donošenje odluka, ponašanje i međuljudske odnose.

Kako se manifestuje ovaj strah

Osobe koje pate od ovog oblika anksioznosti često su svesne da njihov strah nije racionalan, ali uprkos tome ne uspevaju da kontrolišu emocionalne i fizičke reakcije koje se javljaju. Ponekad se anksioznost pojavljuje čak i kada su okružene drugim ljudima, jer ih prati stalna bojazan da će biti napuštene.

Pored intenzivnog osećaja straha i nesigurnosti, mogu da se jave i fizički simptomi poput ubrzanog rada srca, pojačanog znojenja, vrtoglavice, drhtavice, mučnine, otežanog disanja i nelagodnosti u stomaku. Kod nekih osoba ovi simptomi mogu da prerastu u napade panike.

Zašto se razvija strah od samoće?

Stručnjaci smatraju da koreni intenzivnog straha od samoće često potiču iz ranog životnog perioda i traumatičnih iskustava. Gubitak roditelja, razvod roditelja, emocionalno zanemarivanje ili osećaj napuštenosti tokom detinjstva mogu da ostave dugotrajne posledice na doživljaj sigurnosti i bliskosti.

Strah može da se razvije i nakon traumatičnih događaja u odraslom dobu, posebno ako je osoba u tim trenucima bila sama. To mogu da budu ozbiljne bolesti, nesreće, napadi panike, provale, fizički napadi ili drugi događaji koji su izazvali osećaj bespomoćnosti.

Kod pojedinih osoba postoji i povećana sklonost ka razvoju anksioznih poremećaja zbog genetskih faktora, porodične istorije mentalnih poremećaja ili prisustva drugih psihičkih tegoba.

Ko je u većem riziku?

Veći rizik od razvoja izraženog straha od samoće imaju osobe koje već pate od anksioznih poremećaja, paničnih napada ili određenih poremećaja ličnosti. Takođe, češće se javlja kod osoba koje imaju izražen strah od odbacivanja i napuštanja.

Istraživanja pokazuju da su žene češće pogođene specifičnim fobijama i anksioznim poremećajima, mada se ovaj problem može javiti kod osoba oba pola i u različitim životnim dobima.

Kako strah od samoće utiče na svakodnevni život?

Kada postane intenzivan i dugotrajan, strah od samoće može ozbiljno da naruši kvalitet života. Neke osobe ostaju u nezdravim ili čak nasilnim partnerskim odnosima samo da ne bi ostale same. Druge razvijaju potrebu za stalnim proveravanjem partnera, članova porodice ili prijatelja, što može dodatno da optereti odnose.

Pojedinci mogu da izbegavaju putovanja, samostalne aktivnosti ili profesionalne izazove koji podrazumevaju odvajanje od bliskih osoba. Vremenom, ovakav obrazac ponašanja može da dovede do smanjenog samopouzdanja, problema u karijeri i socijalne izolacije.

Osim toga, dugotrajna anksioznost povezana sa strahom od samoće povećava rizik od razvoja depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja i drugih mentalnih poremećaja.

Da li strah od samoće može da se leči

Dobra vest je da se intenzivan strah od samoće uspešno leči. Psihoterapija predstavlja osnovu lečenja, a posebno efikasnim pokazale su se kognitivno-bihejvioralna terapija i terapija postepenog izlaganja situacijama koje izazivaju strah.

Tokom terapije osoba uči da prepozna uzroke svojih strahova, promeni obrasce negativnog razmišljanja i postepeno razvije osećaj sigurnosti kada je sama. Istovremeno se usvajaju tehnike opuštanja, kontrole disanja i upravljanja anksioznošću.

U određenim slučajevima lekar može da preporuči i medikamentnu terapiju kao privremenu podršku tokom procesa lečenja.

Kada treba potražiti stručnu pomoć?

Stručnu pomoć važno je potražiti ukoliko strah od samoće izaziva napade panike, remeti san, otežava svakodnevno funkcionisanje ili dovodi do problema u partnerskim, porodičnim i profesionalnim odnosima.

Iako mnogi ljudi pokušavaju da prikriju ili opravdaju svoj strah, pravovremeno prepoznavanje problema i odgovarajuće lečenje mogu značajno da poboljšaju kvalitet života i vrate osećaj sigurnosti i samostalnosti.

(eKlinika.rs)