Ciljano odaberite muziku, slušajte tačno određen broj minuta i lakše ćete kontrolisati anksioznost

Naučna istraživanja odavno su dokazala da muzika pozitivno utiče na raspoloženje, kardiovaskularni sistem i kognitivne funkcije. Međutim, jedno novo istraživanje sugeriše da nije svaka vrsta zvuka jednako efikasna kada je reč o ublažavanju anksioznosti i odgovara na pitanje koje optimalno vreme slušanja donosi brzo olakšanje kod anksioznosti.

Šta je otkrilo novo istraživanje o uticaju ciljane muzike na moždanu aktivnost i simptome anksioznosti

Dok mnogi ljudi koriste takozvani „pink noise“ koncept, odnosno pozadinske zvuke nalik kiši ili statičkim šumovima za opuštanje i san, najnoviji podaci ukazuju da posebno dizajnirana muzika može da bude znatno delotvornija. Studija objavljena u časopisu PLOS Mental Health ispitivala je uticaj muzike sa ugrađenom tehnikom poznatom kao auditory beat stimulation (ABS) na simptome anksioznosti.

ABS predstavlja metod koji koristi ritmičke zvučne impulse kako bi uticao na moždane talase, pomerajući ih iz ubrzanog, stresnog stanja ka sporijem i opuštenijem ritmu.

U istraživanju su učestvovali naučnici sa univerziteta u Londonu i Kanadi, koji su analizirali kako različita dužina slušanja „meditativne“ muzike sa ABS-om utiče na smanjenje anksioznosti. U studiju su uključene 144 odrasle osobe koje su već koristile terapiju protiv anksioznosti. Ispitanici su podeljeni u četiri grupe: kontrolna grupa koja je slušala pink noise, kao i tri grupe koje su slušale muziku sa ABS-om u trajanju od 12, 24 i 36 minuta.

Anksioznost i raspoloženje mereni su pre i nakon sesija pomoću standardizovanih kliničkih skala.

Koliko vremena (minuta) je potrebno za pozitivan efekat?

Rezultati su pokazali jasnu vezu između trajanja slušanja i nivoa anksioznosti.

Najizraženije smanjenje anksioznosti zabeleženo je kod ispitanika koji su slušali muziku 24 minuta. Kod onih koji su slušali 36 minuta postignut je vrhunac efekta, sa dodatnim poboljšanjem raspoloženja i smanjenjem negativnih emocija. S druge strane, 12 minuta nije bilo dovoljno da dovede do značajnih promena.

Osim smanjenja anksioznosti učesnici su prijavili i manje osećaja razdražljivosti, napetosti i unutrašnjeg nemira, uz opšti osećaj emocionalne stabilnosti. Važno je naglasiti da su svi ispitanici već koristili lekove, što ukazuje da ova metoda može da bude efikasna kao dopunska terapija.

Kako muzika utiče na mozak

Mozak obrađuje muziku na više nivoa: ne samo kroz zvuk već i kroz značenje, sećanja i emocije koje ona pokreće. Aktivacija mozga dodatno raste kada osoba aktivno učestvuje u muzici, poput pevanja ili sviranja. Međutim, muzika sa ABS-om funkcioniše drugačije.

Proces započinje muzikom koja odgovara trenutnom srčanom ritmu osobe, koji je često ubrzan zbog stresa. Zatim se tempo postepeno usporava, podstičući prelazak u smirenije stanje. Ovaj princip poznat je kao „izo-princip“.

Zahvaljujući skrivenim ritmičkim impulsima, moždani talasi se sinhronizuju sa sporijim ritmom, što vodi ka opuštanju.

Razlika između terapijske i svakodnevne upotrebe muzike

Klasična muzička terapija u velikoj meri zavisi od ličnih muzičkih preferencija, jer omiljena muzika aktivira centre zadovoljstva u mozgu. Međutim, u ovom slučaju fokus nije na ukusu, već na akustičkim karakteristikama.

Za razliku od običnog slušanja muzike, ova metoda koristi precizno kontrolisane parametre: tempo, trajanje i strukturu kako bi ciljano uticala na emocionalno stanje.

Drugim rečima, spontano slušanje muzike može da pomogne u smanjenju stresa, ali ne daje isti efekat kao strukturisana terapijska intervencija.

Da li je efekat samo distrakcija

Jedno od ključnih pitanja jeste da li muzika samo odvlači pažnju ili zaista menja stanje mozga.

Ako efekat traje i nakon prestanka slušanja, to ukazuje na dublju promenu prelazak iz stanja „bori se ili beži“ u stanje odmora i regeneracije. Iako distrakcija ima svoju vrednost, smanjenje fiziološke napetosti i subjektivnog osećaja anksioznosti ukazuje na kompleksniji mehanizam delovanja.

Upotreba pink noise-a u kontrolnoj grupi dodatno potvrđuje ovaj zaključak, jer taj zvuk održava pažnju bez izazivanja emocionalne reakcije. Bolji rezultati muzike sa ABS-om ukazuju da efekat prevazilazi puku distrakciju.

Ograničenja istraživanja

Iako rezultati deluju obećavajuće, postoje određena ograničenja.

Studija se fokusirala na kratkoročne efekte, pa nije poznato koliko dugo traje poboljšanje. Takođe, svi učesnici su već bili na terapiji, što otežava procenu efekta kao samostalnog tretmana. Još jedno pitanje jeste da li je za rezultate zaslužan isključivo ABS ili kombinacija sa muzikom, budući da nije postojala grupa koja je koristila samo ABS.

Uz to, uzorak ispitanika bio je relativno uzak, što znači da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se rezultati potvrdili i primenili na širu populaciju.

Može li muzika da bude deo terapije?

Iz ovog istraživanja zaključuje se da posebno dizajnirana muzika sa auditory beat stimulacijom pokazuje potencijal kao efikasan alat za brzo smanjenje anksioznosti. Optimalno trajanje od oko 24 do 36 minuta može da dovede do značajnog poboljšanja raspoloženja i smanjenja simptoma.

Ipak, ovaj pristup ne zamenjuje standardne metode lečenja, već može da bude njihov koristan dodatak, naročito u trenucima pojačane anksioznosti.

(eKlinika.rs)