Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Demencija se bolje kontroliše muzikoterapijom koja priziva zarobljena sećanja

Priredio/la: Ma.R.
19:00 - 13. 09. 2022.

Dementnim osobama puštajte muziku, onu iz detinjstva i mladosti, onu uz koju su se zaljubili ili venčali… tako ćete uspeti da ih „povratite“

demencija Demencija je široka kategorija poremećaja koji utiču na sposobnost osobe da pamti, razmišlja i komunicira Foto: Shutterstock

Demencija, koju odlikuju kognitivne promene sa poremećajem pamćenja, komunikacije i svakodnevnog funkcionisanja, ne remete samo osobe sa ovom dijagnozom. Uznemirenost, zabrinutost i povišen nivo stresa, gotovo su svakodnevni pratioci i onih koji o dementnim osobama brinu.

Demencija ozbiljno remeti socijalnu dimenziju života obolelih, ali i staratelja

Demencija je široka kategorija poremećaja koji utiču na sposobnost osobe da pamti, razmišlja i komunicira sa drugima. Često je progresivna i obolelima remeti komunikacijske mogućnosti. Utiče na njihov društveni angažman i socijalno funkcionisanje.

Budući da je osobama sa demencijom potrebna tuđa pomoć i nega, ove okolnosti povećavaju dozu odgovornosti staratelja, obavezuju na neprekidan oprez, i samim tim podižu nivo stresa, uznemirenosti i straha.

Muzikoterapija i demencija –  zanimljivi rezultati istraživanja

Nedavna studija objavljena u Alzheimer Disease and Associated Disorders o Alchajmerovoj bolesti i povezanim poremećajima, otkriva da je korišćenje specifičnog oblika muzičke terapije pomoglo da se poboljša društveni angažman među ljudima sa demencijom i njihovim negovateljima. Sprovedena terapija je takođe smanjila uznemirenost negovatelja.

Demencija se drži pod kontrolom farmakološkim i nefarmakološkim terapijskim metodama

Promena životnih navika i redovno sprovođenje farmakološke terapije (lekova) pomažu osobama sa demencijom u kontroli bolesti i simptoma. Što se tiče nefarmakoloških metoda, na njih su fokusirana brojna istraživanja. Takvo je i ovo o uticaju muzičke terapije koja, kako je pokazano, može biti od koristi osobama sa demencijom.

Muzička terapija podrazumeva korišćenje muzike za poboljšanje raspoloženja i unapređenje kompletnog psihofizičkog stanja. Muzikoterapeut Scott Horowitz, koji nije bio uključen u ovu studiju, o povezanosti između demencije i muzikoterapije kaže:

– Iskustva, koja kao svesna bića doživimo, ostaju povezana sa našim sećanjima. Za ljude sa demencijom ili drugim kognitivnim oštećenjima, neke asocijacije često ostaju prisutne čak i ako su drugi elementi njihovog pamćenja oštećeni i pogođeni. Kada im se pusti muzičko delo koje za njih ima emotivno značenje, sećanje će se pokrenuti.

Potresan snimak uticaja muzike na nekadašnju balerinu koja boluje od demencije

Najslikovitiji dokaz ove tvrdnje objavila je Alzheimer’s research association.Emotivan, na momente i potresan video snimak, pokazuje kako nekadašnja balerina, koja boluje od Alchajmerove bolesti, pokreće „zarobljena“ sećanja uz muziku i pokrete koje je pravila u prošlosti.   

Muzikoterapija kao sredstvo pokretanja sećanja

–  Pojedina sećanja i muzika koja nas na njih podseća ostaju „zaključani“ zajedno u u lavirintima naše svesti, i izgleda da to čak ni demencija ne može da anulira. Izdvajam primer iz prakse: osoba koja ne prepoznaje svog supružnika od 65. godine, ali kada odsviram njihovu svadbenu pesmu, okreće se ka njemu i počinju da plešu – opisuje dr Scott Horowitz, asistent na Drexel University.

Muzika ne pomaže samo obolelima, već i onima koji o njima brinu

Dr Bethani Cook, klinički psiholog i muzički terapeut, objašnjava kako muzikoterapija ima najveći efekat:

– Najbolja (najefikasnija) muzika za izazivanje reakcije i pokretanja sećanja kod osoba sa demencijom, jeste ona koju je oboleli slušao od školskog uzrasta do sredine dvadesetih godina života, kao i omiljena muzika u toku života. Posebno značajne su pesme koje su simbolično povezane sa nekim važnim životnim događajima. Veoma je značajno što su u ovaj proces uključeni i staratelji. Oni će sigurno imati emotivno pražnjenje, ali i pozitivne emocije pri aktiviranju sećanja dementne osobe. Jer, u ovom slučaju, staratelji su ti, zapravo, koji puštanjem muzike dobijaju ulogu nekoga ko direktno, uz sve poteškoće, obolelom pomaže.

Kako je izgledalo istraživanje

Istraživači su u toku 12 nedelja koristili muzikoterapijsku metodu nazvanu „muzički mostovi do memorije“ (MBM). Intervencija je podrazumevala procenu muzičkih afiniteta obolelih, kao i osnovne podatke o njihovom društvenom i socijalnom ponašanju, kao i o težini demencije. U ceo proces su bili uključeni i staratelji.

Terapija se sastojala od obuke za negovatelje, 45-minutnih koncerata uživo i sesija nakon njih. Muzikoterapeuti su ohrabrivali interakciju tokom koncerata i olakšavali praćenje tokom sesija. Istraživači su zatim sproveli naknadna istraživanja koristeći upitnik za neuropsihijatrijske simptome, uz procenu ponašanja i povratne informacije od negovatelja.

Preliminarni rezultati studije o uticaju muzikoterapije

Pokazalo se da postoje značajno bolji oblici neverbalnog društvenog ponašanja u poređenju sa kontrolnom grupom, i u odnosu na raniji životni period. Na primer, učesnici sa demencijom su uspostavili kontakt očima sa negovateljima, pokazali interesovanje, bolje fokusiranje i smirenost.

Negovatelji su kao efekat prijavili niži nivo stresa u vezi sa simptomima njihovih najmilijih. Takođe, primetili da im je program pomogao da se bolje i intenzivnije povežu sa svojim najmilijima i poboljšaju kvalitet odnosa.

Optimističke najave naučnika i pored ograničenih dometa istraživanja

Ograničenja studije svode se na ograničene kapacitete (nedovoljno veliki uzorak) kada su u pitanju kontrolisane studije i još uvek nedovoljno poznati efekti o dugoročnosti jer je ispitivanje trajalo samo 12 nedelja.

Bez obzira na to, naučnici su optimistični i poručuju da je muzikoterapija važan resurs u okviru kontrolisanja demencije i nege pamćenja. Ne treba ga, mišljenja su, posmatrati kao pomoćno ili sekundarno, već kao jedno od suštinskih sredstava u brizi o starijim i obolelim osobama. Dakle, muzika je zaista jedna vrsta „leka za dušu“.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend