Za mozak važi pravilo – upotrebi ga ili ga izgubi. Kao što je telu potrebna hrana i vazduh, mozgu je pored svega toga potrebna jedna dodatna hrana, kao što je stalno učenje. Časovi plesa, savladavanje novih veština, dobra i konstruktivna komunikacija, čitanje, rešavanje matematičkih zadataka, mogu da sačuvaju mozak u „dobroj formi“ i u poznom životnom dobu.
Mozak voli različite aktivnosti
Mozak voli različite aktivnosti, angažovanje i leve i desne moždane hemisfere. Demencija je teška bolest, koju dobijaju i akademici i ne postoji jedna posebna vežba koja može da nas zaštiti od nje. Ipak raznolike aktivnosti, mogu da nam pomognu da se neke kognitivne promene odlože, to jest jave u što kasnijim godinama, objašnjava neurolog dr Džastin Miler, University of Washington School of Medicine.
10 svakodnevnih aktivnosti koje jačaju mozak
Igre i vežbe koje mogu da poboljšaju moždanu aktivnost i obezbede bolje pamćenje i opažanje, moraju da u izvesnom stepenu budu izazovne, kaže neurolog dr Džesika Kaldvel, Cleveland Clinic. Stalna upotreba istih aplikacija ili video igrica neće doprineti izgradnji kognitivne rezerve i neće poboljšati neuroplastičnost mozga, to jest sposobnost mozga da se menja i prilagođava u kontaktu sa novim iskustvima. Kao što je telu potrebna raznolika hrana, tako su i mozgu potrebne različite aktivnosti.
– Ukoliko ste okupirani poslom tokom kojega ne morate previše da razmišljate, nećete u dovoljnoj meri zaštiti mozak- smatra dr Kaldvel.
1. Učenje stranog jezika
Učenje nekog novog stranog jezika je visoko stimulativna vežba za mozak. Kada učimo jezik moramo da budemo u stanju da se setimo određenih reči i da ih povežemo u misaonu celinu prilagođenu stranom jeziku, napominje Kaldvel.
Dodatni izazov jeste da naučeno upotrebimo na putovanju u inostranstvu, na ovaj način smo u živoj komunikaciji sa drugim osobama, dakle u isto vreme se i socijalizujemo, što je posebno bitno za zdravlje mozga.
2. Šah
Šah je igra koja zahteva promišljenost i strategiju i odlična je „hrana“ za mozak.
– Šah može da se igra na aplikaciji ili računaru, ali uvek je bolji izbor ljudsko društvo – kaže dr Džastin Miler. Prema nekim istraživanja, osobe koje praktikuju igre kao što su šah imaju manje problema sa pamćenjem u odnosu na osobe koje ne igraju šah. Tokom igre memoriše se veliki broj različitih kombinacija poteza i njihovih posledica, što sve jača dugoročno pamćenje.
3. Muzika
Učenje sviranja novog instrumenta, bez obzira na životno doba, uvek je dobar potez koji može da ojača moždane funkcije.
– Ovo je veliki izazov za većinu osoba, a uključuje niz različitih kognitivnih funkcija koje se spajaju u jednu celinu. Kako biste naučili da svirate instrument, morate u isto vreme da čitate note, opažate, pamtite i koristite ruke – kaže dr Kaldvel.
4. Kompleksne kartaške igre
Kompleksne kartaške igre poput bridža su korisne za mozak, pravi je izazov naučiti ovu igru, smatra dr Koldvel.
Stručnjaci za bridž kažu da je ova igra jedna mentalna šahovska partija u mislima svakog igrača. Svaki potez je produkt dubokog razmišljanja i taktičkog planiranja.
5. Fizička aktivnost
Vežbanje je dobra aktivnost za mozak i celokupno telo, vežbanje utiče na raspoloženje, zdravlje srca.
U timskom sportu učimo pravila i pridržavamo se određene strategije slično kako i u šahu. U isto vreme na ovaj način se regulišu vrednosti šećera u krvi, krvnog pritiska, masnoća.
6. Stalno učenje
Stalno učenje je aktivnost koja je neophodna mozgu isto kao i hranjive materije. Učenje novog zanata, kurs kuvanja ili pletenja, obogatiće celokupno iskustvo i omogućiti moždanim ćelijama da se sretnu sa nečim nepoznatim. Istraživanja navode da osobe koje su spremne uvek za novo učenje imaju ne samo više znanja, već i psihičku stabilnost, bolju komunikaciju sa drugim osobama.
7. Otkrijte novi hobi
Novi hobi nije samo puka igra i zabava, već i način da sačuvamo bolje pamćenje. Istraživanja navode da je bavljenje hobijem u srednjim i kasnijim životnim godinama povezano sa manjim rizikom od demencije, kod osoba koje su pretrpele moždani udar. Hobi mogu da budu i časovi plesa koji imaju i umnu i fizičku komponentu, jer u isto vreme učimo i pamtimo nove pokrete, ali i angažujemo mišiće.
8. Ne koristite digitron
Kada kupujete u prodavnici namirnice pokušajte sami bez digitrona da izračunate vrednost kupovine.
Ova mentalna matematika, bez papira, olovke ili digitrona je odlična aktivnost za mozak. Rešavanje matematičkih problema uči nas preciznosti i pravilnom načinu razmišljanja i u isto vreme jača mozak.
9. Tai či u parku
Tai či je dobar primer aktivnosti koja pokreće. Veruje se da vežbanje nekoliko puta nedeljno jača kognitivne funkcije. Ukoliko ove precizne vežbe izvodimo u parku još bolje, smatra se da spoljno okruženje dodano snaži mentalne sposobnosti.
10. Učešće u kviz takmičenjima
Igranje kviza sa prijateljima, veče kviza u lokalnom kafiću, dobre su aktivnosti za mozak.
Na ovaj način aktivno učimo, pamtimo nove informacije, dodatni pogodak je i čitanje knjiga iz različitih oblasti. Na ovaj način ostvarujemo i socijalne kontakte, jačamo emocionalno i psihičko blagostanje, koje je posebno važno za zdravlje mozga, naglašavaju stručnjaci.
Različite aktivnosti stimulišu različite delove mozga i obezbeđuju nam bolju kognitivnu rezervu, na koju možemo da se oslanjamo u situacijama kada pamćenje malo zakaže. Nijedna od ovih aktivnost ne može da spreči demenciju, ali može da je barem odloži. Bitno je da samo izaberemo ono što nas motiviše, raduje, ispunjava.
