Čulo mirisa, pamćenje i zdravlje mozga su usko povezani, tvrde naučnici sa University of California, koji ističu da trening čula mirisa može da poboljšati kognitivne funkcije. Istraživači su otkrili da jaka sposobnost otkrivanja mirisa ima veze sa sporijim gubitkom volumena mozga u frontalnim i temporalnim regionima, koji su odgovorni za govor, pamćenje i donošenje odluka.
Čulo mirisa jedino ima direktan pristup memorijskom i emocionalnom centru
Ako neko ne može da oseti miris sveže pite od bundeve ili ajvara, to može da bude signal kognitivnog oštećenja ili depresije.
– Mirisni sistem jedini ima direktan pristup memorijskim centrima i emocionalnom centru mozga. Druga čula su u „sporednim ulicama mozga“ kako bi stimulisali emocionalne i memorijske centre, što znači da olfaktorni sistem ima veći uticaj na održavanje tih delova mozga zdravim – objašnjava dr Michael Leon, profesor neurobiologije na University of California.
Ljudi koji gube čulo mirisa mogu da isprobaju trening mirisa kako bi ga poboljšali, baš kao i kognitivne funkcije. Terapija mirisom, takođe poznata kao olfaktorno obogaćivanje, može da stimuliše mozak, posebno memoriju i emocionalne centre, podseća profesor Leon.
Treninig mirisa može da poboljša pamćenje
U nedavnoj studiji koju je vodio dr Leon, istraživači su testirali trening mirisa preko noći kod starijih osoba. Učesnici su nasumično raspoređeni u kontrolnu grupu ili test grupu koja je koristila difuzore sa različitim prijatnim mirisima kao što su limun, ruža i lavanda, i to dva sata svake noći tokom 6 meseci. Test grupa je imala značajno poboljšanje pamćenja u odnosu na kontrolnu grupu. Takođe je otkriveno slično poboljšanje u jednom od kritičnih puteva pamćenja u mozgu kada u snimali mozak tih osoba.
Terapija mirisima, odnosno čulo mirisa moglo bi da pomogne u lečenju depresije
Istraživači kažu da bi izlaganje različitim mirisima moglo da pomogne ljudima da kontrolišu mentalno zdravlje. U nedavnoj studiji odraslih sa velikim depresivnim poremećajem – stanjem koje može da oteža pamćenje specifičnih ličnih iskustava, znakovi mirisa doveli su do detaljnijih sećanja od znakova reči.
Zdravstveni radnici, koji se bave očuvanjem mentalnog zdravlja, trenutno koriste znakove reči kako bi pomogli ljudima sa velikim depresivnim poremećajem da se prisete detaljnih sećanja, tako da ovi nalazi mogu da dovedu do novih, efikasnih opcija lečenja.
– Ne tvrdim da depresija može da se izleči tako što će ljudi mirisati stvari, ali kažem da korišćenjem mirisa možemo da im pomognemo da pristupe tim sećanjima. Pristup tim sećanjima je toliko važan za mentalno zdravlje da bi na kraju moglo da dovede do poboljšanja simptoma – ističe dr Kymberly Young, viši autor studije i profesor psihijatrije na University of Pittsburgh.
Zašto pacijenti sa depresijom imaju detaljna sećanja
Olfaktorna sijalica, mala vezikularna struktura hvata i obrađuje informacije koje stižu iz receptora mirisa, zaobilazi prefrontalne regione mozga i šalje informacije direktno u amigdalu i hipokampus – oblasti uključene u pamćenje i emocije.
– Pacijenti sa depresijom imaju mnogo poteškoća u regrutovanju ovih prefrontalnih regiona, tako da ih zaobilazi i ide direktno u memorijske centre. Čini se da je to razlog zašto su ovo tako efikasni znaci za dobijanje detaljnih, specifičnih sećanja – naglašava dr Young.
Kako čulo mirisa može da se testira i kod kuće
Test identifikacije mirisa, koji je razvio University of Pennsylvania je komercijalni test po sistemu „zagrebi i pomiriši“ može da se koristi za pouzdano merenje gubitka mirisa. Ali, svako može da napravi i svoju „uradi sam“ verziju testa koristeći predmete iz doma.
– Dovoljno je da uđete u svoju kuhinju – tvrdi dr David Vance, profesor psihologije na University of Alabama – Birmingham School of Nursing.
Profesor Vance navodi da se mogu koristiti stvari kao što su cimet, kakao, ekstrakt vanile i limun kako bi se testiralo čulo mirisa. Dovoljno je svaki sastojak staviti na kašiku ili u flašu i udahnuti.
Šta sve može da ošteti čulo mirisa?
Alergije, covid 19, grip i prehlada mogu da dovedu do gubitka mirisa, podsećaju istraživači, a lekari mogu da pomognu da se utvrdi uzrok gubitka mirisa.
– Znamo da ljudi koji imaju neke probleme sa vidom ili sluhom, kada uradimo neku korekciju za to, zapravo možemo da vidimo da se neke njihove kognitivne sposobnosti poboljšavaju. Ista filozofija je i sa mirisom – ako možemo da poboljšamo nečiju sposobnost da bolje ili ponovo oseti miris, možda će to takođe biti podsticaj za kognitivne funkcije – smatra dr Vans.
