U studiji na više od 400 odraslih osoba sa normalnim krvnim pritiskom, povišeni hormoni stresa u urinu pokazali su da osobe kod kojih su otkriveni imaju veću verovatnoću da će razviti visok krvni pritisak u narednih 6-7 godina. Nalazi studije objavljeni su u časopisu Hypertension
Viši nivoi hormona stresa kortizola takođe su povezani sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih događaja, uključujući srčani udar i moždani udar. Studije su pokazale da kumulativna izloženost svakodnevnim stresorima i izlaganje traumatskom stresu mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Povišeni hormoni stresa i kardiovaskularno zdravlje
Sve veći broj istraživanja odnosi se na vezu um-srce-telo, što sugeriše da um osobe može pozitivno ili negativno uticati na kardiovaskularno zdravlje, kardiovaskularne faktore rizika i rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao i na kardiovaskularnu prognozu tokom vremena.
– Hormoni stresa norepinefrin, epinefrin, dopamin i kortizol mogu se povećati usled stresa zbog životnih događaja, posla, veza i odnosa, finansija i još mnogo toga. I potvrdili smo da je stres ključni faktor koji doprinosi riziku od hipertenzije i kardiovaskularnih događaja – kaže autor studije prof. dr Kosuke Inoue, docent socijalne epidemiologije na Univerzitetu Kjoto u Kjotu, Japan. Dr Inoue takođe povezan sa odeljenjem za epidemiologiju na Fielding School of Public Health na University of California, Los Anđeles.
– Prethodna istraživanja fokusirala su se na odnos između nivoa hormona stresa i hipertenzije ili kardiovaskularnih događaja kod pacijenata sa postojećom hipertenzijom. Međutim, nedostajale su studije koje se bave odraslima bez hipertenzije. Važno je ispitati uticaj stresa na odrasle u opštoj populaciji, jer pruža nove informacije o tome da li rutinsko merenje hormona stresa treba uzeti u obzir radi prevencije hipertenzije i kardiovaskularnih događaja – dodao je dr Inoue.
Učesnici studije bili su deo MESA Stress 1 studije, podstudije Multi-etničke studije ateroskleroze (MESA), velike studije faktora rizika od ateroskleroze među više od 6.000 muškaraca i žena iz šest američkih zajednica. U ovoj podstudiji, istraživači su analizirali nivoe norepinefrina, epinefrina, dopamina i kortizola – hormona koji reaguju na nivoe stresa.
Dr Inoue i njegove kolege, koautori studije dr Tamara Horwich, dr Roshni Bhatnagar, Karan Bhatt, dr Deena Goldwater, dr Teresa Seeman i dr Karol E Watson, merili su nivoe hormona u urinu zbog razvoja hipertenzije i kardiovaskularnih događaja kao što su bol u grudima, potreba za procedurom otvaranja arterija ili srčani ili moždani udar.
Norepinefrin, epinefrin i dopamin su molekuli poznati kao kateholamini koji održavaju stabilnost u celom autonomnom nervnom sistemu – sistemu koji reguliše nevoljne telesne funkcije kao što su otkucaji srca, krvni pritisak i disanje. Kortizol je steroidni hormon koji se oslobađa kada osoba doživi stres i reguliše ga osovina hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, koja modulira odgovor na stres.
– Iako se svi ovi hormoni proizvode u nadbubrežnoj žlezdi, oni imaju različite uloge i mehanizme delovanja na kardiovaskularni sistem, tako da je važno proučiti njihov odnos sa hipertenzijom i kardiovaskularnim događajima, pojedinačno – kaže dr Inoue.
Otkrića nove studije
Njihova analiza odnosa između hormona stresa i razvoja ateroskleroze otkrila je:
1. Tokom srednjeg perioda praćenja od 6,5 godina, svaki put kada su se nivoi četiri hormona stresa udvostručili, bio je povezan sa povećanjem rizika od razvoja hipertenzije za 21-31 odsto.
2. Tokom prosečnog praćenja od 11,2 godine, postojao je 90 procenata povećan rizik od kardiovaskularnih događaja sa svakim udvostručavanjem nivoa kortizola. Nije bilo povezanosti između kardiovaskularnih događaja i kateholamina.
– Izazovno je proučavati psihosocijalni stres jer je ličan, a njegov uticaj varira kod svakog pojedinca. U ovom istraživanju koristili smo neinvazivno merenje – jednostavan test urina – da bismo utvrdili da li bi taj stres mogao pomoći u identifikaciji ljudi kojima je potreban dodatni skrining kako bi se sprečila hipertenzija i mogući kardiovaskularni događaji – kaže dr Inoue.
– Sledeće ključno istraživačko pitanje jeste da li i u kojoj populaciji povećano testiranje hormona stresa može biti od pomoći. Trenutno se ovi hormoni mere samo kada se sumnja na hipertenziju sa osnovnim uzrokom ili druge povezane bolesti. Međutim, ako bi dodatni skrining mogao da pomogne u sprečavanju hipertenzije i kardiovaskularnih događaja, možda bi trebalo češće da merimo ove nivoe hormona – dodao je dr Inoue.
Ograničenja studije
Ograničenje ove studije je to što nije uključivala ljude koji su imali hipertenziju na početku studije, što bi rezultiralo većom populacijom studije.
Drugo ograničenje je to što su istraživači merili hormone stresa samo putem testa urina i nisu koristili nikakve druge testove za merenje hormona stresa.
