Kolokvijalni izraz „kupoholičar“, a češće „kupoholičarka“, u savremenom društvenom ambijentu se vezuje prvenstveno za ženske osobe, a koristi se za opisivanje ljudi koji imaju zavisnost od kupovine. Kompulzivni poremećaj zavisnosti od kupovine poznat je kao oniomanija (od grčkih reči onios/na prodaju i mania/ludilo).
Kako izgleda kompulzivni kupac
Ova osobina se ponekad opisuje i kao „ne tako strašna“, pa i prihvatljiva u nekim okvirima, ako nije u prekomernim količinama, ali ovaj, kao i drugi oblici zavisnosti može da stvori ozbiljne probleme u svakodnevnom životu. U popularnoj kulturi, slika kompulzivnog kupca je uglavnom vesela, pa i površna ženska osoba koja se brine samo za najnovije cipele, torbe, krpice i popuste. Istraživanja, međutim, daju drugačiju sliku ovog ponekad teško razumljivog stanja koje ima različite uzroke.
Svako se oseća dobro kada sebi kupi nešto novo, ali…
Svakako nije strašno ako povremeno „častite“ sebe novim odevnim predmetom, nakitom ili poklonom, i zbog toga osetite nalet zadovoljstva, sreće i ispunjenosti. Problem počinje kada ovo postane svrha vašeg raspolaganja novcem, a često dolazi i do nagona koji jednostavno ne može da se obuzda. Ove osobe počinju da se osećaju dobro, ispunjeno, pa i dominantno jedino kada kupuju nove stvari. Stavljaju fokus na popuste koje su uspele da ostvare i tako u njihovoj percepciji zapravo vide da su uštedele novac, čak i kada impuls da i dalje kupuju, kupuju i kupuju stvari bez očigledne potrebe, ne mogu da pobede.
Simptomi i manifestacije su upravo takvi kao i kod drugih bolesti zavisnosti – kraja nema, kao ni izlaska iz začaranog kruga. Potrošačko društvo, prestiž na društvenim mrežama, potreba da se bude primećen, poželjan i stvori čak i lažna slika raskoši, značajno su uticali na sve češću pojavu ovakvog ponašanja. Posledice najjačeg intenziteta su višeslojne – od depresije, do velikih finansijskih problema i dugova.
Emocionalni problemi kao razlog
Pored opšte tendencije ka emocionalnoj nestabilnosti, nezadovoljstvu i promenama raspoloženja, studije su takođe otkrile da zavisnici od kupovine često pate od anksioznosti i depresije. Kupovina takvim osobama često koristi kao način da sebi podignu raspoloženje, što je trenutni osećaj, ali njima dragocen. Treba, naravno, reći i to da postoje osobe koje su situirane, imaju novac, i koje ne ugrožavaju svoj finansijski status manijakalnim pražnjenjem rafova, već nekontrolisano kupuju samo usled osećaja moći. Najčešće su i ovde problem skriveni emocionalni problemi, neispunjenost, i potreba da se kupovinom kompenzuju neki odnosi koje osoba ne može da ostvari.
Loša kontrola impulsa
Impulsi su prirodne reakcije, i tada nas preplavi iznenadna, intenzivna želja i osećanje jake potrebe da nešto učinimo. Većini ljudi je lako i normalno da kontrolišu svoje impulse, i nauče to da rade u detinjstvu. Kupoholičari, sa druge strane, ovaj impuls ne mogu da iskontrolišu. Što je osoba stabilnija i bolje se nosi sa nekim drugim problemima, i impuls da se kupovinom nešto od toga makar privremeno kompenzuje, biće slabiji. Osećaj potrebe za neumerenom kupovinom ponekad može postati i način sticanja iluzornog, lažnog osećaja kontrole.
Kupoholičari su maštovite osobe, a to može pomoći i u lečenju zavisnosti
Iskustva sa terapija su pokazala da je sposobnost maštanja jača kod kupoholičara nego što je to obično slučaj kod drugih ljudi. Postoji nekoliko načina na koje maštanje, projekcija fantazija pojačava potrebu za neumerenom kupovinom. Po nekom nepisanom pravilu, kupoholičar mašta o uzbuđenju kupovine dok se bavi drugim normalnim aktivnostima, zamišlja i „izmaštava“ pozitivne posledice kupovine željenog predmeta, beži u svet mašte u cilju izbegavanja surove realnosti života. Koliko god ova osobina bila loša za nastavak zavisnosti i njeno produbljivanje, snažna sposobnost mašte može biti izuzetno korisna tokom lečenja zavisnosti u razvijanju veština koje će osobi pomoći da prevaziđe svoju zavisnost.
Terapeut će posebnim tehnikama navoditi osobu da maštu, ako je ima, lakše usmeri ka uživanju u drugim stvarima. I još jedna dobra vest za ove osobe: i anksioznost i depresija se, ako uslede kao posledica ili su možda i uzrok kupoholičarskom sindromu, uspešno leče. Jasno je da su tretmani dugoročno gledano efikasniji od kratkotrajnog uzbuđenja pri kupovini i zadovoljstva koje projektuje.
