Ne kupujemo cigare, a pušimo, pasivno udisanje duvanskog dima je štetno za sve, a posebno za jednu grupu

Zagađenje vazduha sve je veći javno-zdravstveni problem, kojem i sami nesvesno pridonosimo. Zimski dani i boravak u zatvorenim prostorijama povećavaju efekat pasivnog pušenja. Stručnjaci kažu da je dovoljno da jedna osoba puši aktivno, a svi ostali ukućani, uključujući i decu pasivno. Ne moramo uvek da kupujemo cigarete kako bismo pušili.

Pušenje nikada nije bezbedno

Pasivni dim sadrži štetne hemikalije iz duvanskih proizvoda poput cigareta, cigara i lula, kaže pulmolog dr Archan Shah, Banner MD Anderson Cancer Center.

Preporučujemo

- Kada udišemo ove hemikalije unosimo u telo isto toksine kao i osoba koja puši - objašnjava dr Shah. Pasivno ili sekundarno pušenje nije bezbedno ni za koga.

Šta je pasivna izloženost dimu?

Pasivni dim je kombinacija: glavnog dima koji emituje osoba koja puši i bočnog dima koji dolazi direktno iz zapaljene cigarete, cigare ili lule.

- I bočni dim je takođe opasan. Ne postoji bezbedan nivo izloženosti pasivnom dimu. Toksini kao što su benzen, toluen, kadmijum i drugi nalaze se u dimu iz proizvoda koji sadrže nikotin - rekao je dr Shah.

Pasivni dim utiče na skoro svaki deo tela

Kada smo izloženi duvanskom dimu čak i na kratko vreme, te hemikalije prodiru u pluća, krvotok i druge organe. Zdravstveni stručnjaci zato ističu da ne postoji bezbedan nivo izloženosti. Moguće je da nikada ne pušimo, a da izloženost pasivnom dimu dovede do ozbiljnih bolesti.

Pasivni dim utiče na gotovo svaki organ u telu. Lekari kažu da može da poveća rizik od raka pluća, oštetiti krvne sudove, dovede do srčanog i moždanog udara, visokog krvnog pritiska i drugih hroničnih bolesti.

Pasivno pušenje može da izazove napad astme, ili pogorša simptome hronične opstruktivne bolesti pluća, smanji sposobnost imuniteta da se bori protiv infekcija.

- Duvanski dim sadrži više od 7.000 hemikalija, od kojih neke izazivaju rak. Pušenje je direktno odgovorno za oko 90 odsto smrti od raka pluća i 80 odsto smrtnih slučajeva kod hronične opstruktivne bolesti pluća - kaže dr Shah.

Zdravstveni rizici pasivnog pušenja za decu

Deca su posebno ranjiva na delovanje duvanskog dima, jer su njihova pluća i imuni sistem još u razvoju. Pored toga, deca brže dišu nego odrasle osobe, što znači da sa svakim udahom unose više vazduha i više štetnih hemikalija iz okoline.

Udisanje pasivnog dima kod dece može dovesti do:

• Češćih i težih napada astme
• Bronhitisa i upale pluća
• Upale srednjeg uha
• Respiratornih infekcija
• Sporijeg rasta i oslabljene funkcije pluća

Povećan je rizik i od sindroma iznenadne smrti odojčadi. Trudnice koje puše povećavaju rizik od niske telesne težine bebe pri rođenju, moguć je i prevremeni porođaj i pojava razvojnih problema.

- Deca nemaju kontrolu nad okolinom. Na nama odraslima je da iz zaštitimo od štetnog dima kod kuće, u autu i drugim prostorima - ističe dr dr Shah.

Dim iz "treće ruke"

Lekari kažu da postoji i trećerazredni dim, jer opasnost od štetnih duvanskih jedinjenja ne prestaje kada ugasimo cigaretu i provetrimo prostoriju. Ostaci dima talože se na zidovima, podovima, nameštaju, odeći, igračkama, koži i kosi.

- Deca su posebno ugrožena jer puze po podu, stavljaju stvari u usta i dodiruju površine na kojima se nakuplja rezidualni dim, to jest dim iz "treće ruke" - kaže Shah i dodaje da i kućni ljubimci mogu da budu pogođeni delovanjem duvanskog dima.

Kako da se zaštitimo od pasivnog pušenja?

Redovno perite odeću, posteljinu i meke igračke, zavese, tepihe, tapacirani nameštaj, usisavajte HEPA filterom. Savet je da se tvrde površine brišu sirćetom ili drugim netoksičnim sredstvima.

Preporuka je i redovno krečenje prostorija u kojima se mnogo puši. Zamolite goste da puše na terasi ili dvorištu. Izbegavajte restorane i javne prostore gde je dozvoljeno pušenje.

Savetujte prijatelje i članove porodice da pokušaju da prestanu da puše. Prestanak pušenja jedan je od najvažnijih koraka koje možemo da učinimo za svoje i zdravlje svoje porodice.

- Odvikavanje od zavisnosti od duvanskog dima može da bude teško, ali je jedan od najvažnijih poteza. Svaki dan bez duvanskog dima je korak ka boljem zdravlju - rekao je dr Shah.

U slučaju da još nismo spremni da kažemo "ne" pušenju, savet je da pušimo napolju, nikako u kući ili automobilu, čak i kada nema drugih osoba. Presvucite odeću i operite ruke posle pušenja, ne pušite u blizini dece, čak ni napolju.

Kada se savetuje skrining na rak pluća?

Ukoliko smo dugogodišnji pušač savet je da razgovaramo sa svojim lekarom. Čak i kada se osećamo dobro, lekar može da proceni mogući zdravstveni rizik i savetuje preventivne mere.

- Skrining na rak pluća obično se ne preporučuje samo zbog izloženosti pasivnom duvanskom dimu. Na osnovu anamneze, lekar može da preporuči skrining ili neku drugi oblik kontrole - navodi dr Shah.

Skrining raka pluća, koji se radi niskodoznim CT skenerom može da otkrije karcinom u ranoj fazi, kada je najveća mogućnost izlečenja.

Savet je da dođemo kod lekara ako uporno kašljemo, otežano dišemo, šištimo, ako je dah kratak. Pregled je potreban i kod bola u grudima, neobjašnjivog umora, iskašljavanja krvi. Svi simptomi ne moraju nužno da znače i rak, ali ipak ne bi ih trebalo ignorisati, naglašavaju lekari.

(eKlinika)