Novo istraživanje otvara pitanje: da li i konzumacija zdrave hrane može imati neočekivan rizik

Želimo na početku teksta da naglasimo: tekst koji sledi prenosi rezultate najnovijeg naučnog istraživanja, a ne preporuku ili stav. Voće, povrće i integralne žitarice i dalje su osnova zdrave ishrane i to je stav koji medicina godinama unazad potvrđuje.

Međutim, novo istraživanje ukazuje na jedan potencijalni problem koji zahteva dodatno ispitivanje – i upravo o tome pišemo, bez namere da izazovemo strah ili revolt, već da informišemo.

Zbunjujući rezultati: više zdrave hrane – veći rizik?

Ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama dugo se smatra ključem prevencije mnogih bolesti.

Ipak,istraživanje koje su sproveli naučnici sa USC Norris Comprehensive Cancer Center pokazalo je neočekivan obrazac: mlađe osobe koje ne puše, a imaju kvalitetniju ishranu, imale su veći rizik od razvoja raka pluća.

– Naši rezultati pokazuju da su mlađi nepušači koji unose više zdrave hrane od proseka imali veću verovatnoću da razviju rak pluća – izjavio je dr Horhe Nieva, onkolog i jedan od autora studije.

Gde je zapravo problem: ne u hrani, već u onome što dolazi uz nju

Istraživači naglašavaju da problem nije u voću i povrću kao takvom, već u mogućem izlaganju pesticidima. Prema njihovim pretpostavkama:

• komercijalno uzgajano voće i povrće može sadržati više ostataka pesticida
• radnici u poljoprivredi, koji su izloženi pesticidima, imaju veći rizik od raka pluća
• to može ukazivati na vezu između hemijskih supstanci i bolesti.

Drugim rečima, fokus istraživanja pomera se sa same hrane na uslove u kojima se ona proizvodi.

Zašto su posebno pogođeni mlađi nepušači

Rak pluća se tradicionalno vezuje za starije osobe i pušače. Međutim,

• sve češće se dijagnostikuje kod osoba mlađih od 50 godina koje nikada nisu pušile
• posebno kod žena, kod kojih je uočen veći broj slučajeva nego kod muškaraca.

U istraživanju je analizirano 187 pacijenata, a većina njih:

• nije bila pušač
• imala je oblik raka pluća koji se razlikuje od onog povezanog sa pušenjem

Zanimljiv detalj: kvalitet ishrane bio je iznad proseka

Ispitanici su imali bolji kvalitet ishrane od prosečne populacije. Na primer:

• više su konzumirali zeleno povrće i mahunarke
• unosili su više integralnih žitarica

To dodatno komplikuje sliku i pokazuje da zdrava ishrana sama po sebi nije problem, već da se uzrok verovatno krije u spoljnim faktorima.

Naučnici oprezni: potrebna su dodatna istraživanja

Autori studije jasno naglašavaju da ovo nije konačan zaključak.

• Nismo direktno merili nivo pesticida u hrani, već smo koristili postojeće podatke o njihovoj zastupljenosti – objašnjavaju istraživači.

Sledeći korak biće:

• merenje pesticida u krvi i urinu pacijenata
• utvrđivanje da li su određene supstance rizičnije od drugih

Šta ovo znači za nas

Najvažnije je ne izvući pogrešan zaključak.

Voće i povrće:

• i dalje su ključ zdrave ishrane
• imaju dokazano zaštitno dejstvo od mnogih bolesti

Ovo istraživanje samo otvara novo pitanje:

• da li način proizvodnje hrane može imati uticaj na zdravlje – i u kojoj meri.

Ovakvi rezultati ne menjaju postojeće preporuke, ali podsećaju da zdravlje ne zavisi samo od toga šta jedemo, već i kakvu hranu unosimo i kako je ona proizvedena. Zato stručnjaci poručuju: potrebno je još istraživanja pre nego što se donesu konkretni zaključci.

(eKlinika.rs/SciTechDaily)