Zašto lekovi za karcinom ne ispunjavaju uvek očekivanja lekara i pacijenata

Lekovi za karcinom ne deluju podjednako dobro kod svih pacijenata jer određeni lekovi mogu da se zaglave unutar lizozoma u ćelijama tumora, formirajući rezervoare sa sporim oslobađanjem koji stvaraju neravnomernu distribuciju lekova. To znači da su neke ćelije raka jako izložene, dok su druge jedva pogođene lekovima. Razumevanje ovog procesa moglo bi da pomoogne lekarima da bolje prilagode lečenje i poboljšaju ishode bolesnih.

Lekovi za karcinom ponekad mogu da budu razočaravajući

Jedan od najvećih izazova u lečenju raka jeste to što ista terapija može biti veoma efikasna kod nekih pacijenata, a kod drugih potpuno neuspešna. Više od decenije, klasa lekova nazvanih BET inhibitori testirana je u ispitivanjima raka sa velikim očekivanjima. Biologija je izgledala obećavajuće. Mnogi karcinomi zavise od onkogena koje proteini „bromo i ekstra-terminalnog domena“ (BET) pomažu u aktiviranju, tako da bi blokiranje BET proteina trebalo da uspori rast tumora. U laboratoriji, to se često dešavalo, a kod pacijenata - rezultati su uglavnom bili razočaravajući - ograničeni odgovori, značajni neželjeni efekti i bez jasnog načina da se predvidi koji će tumori uopšte reagovati. 

Preporučujemo

Nova studija Max Planck Institute of Immunobiology and Epigenetics u Frajburgu sada nudi moguće objašnjenje zašto je to tako i ukazuje na razvoj preciznijeg načina terapije, a  rezultati su objavljeni u časopisu Nature Genetics.

Tretiranje cele porodice proteina kao jedne mete

BET inhibitori su razvijeni da blokiraju zajednički domen koji svi BET proteini koriste za vezivanje hromatina, čvrsto upakovanog kompleksa DNK i proteina u kome su geni skladišteni i regulisani. Blokiranje vezivanja hromatina izgledalo je kao razumna strategija za utišavanje mehanizma koji čita onkogene, zasnovana na pretpostavci da svi BET proteini rade otprilike istu stvar.

Nova studija laboratorije Asife Akhtar nudi detaljniju sliku. Njihov rad otkriva da dva ključna BET proteina iz porodice, BRD2 i BRD4, obavljaju različite uloge u različitim fazama aktivacije gena. BRD4 pokreće korak koji većina trenutnih terapija cilja: oslobađanje RNK polimeraze II, enzima koji gura gene u aktivnu transkripciju. Ali BRD2 deluje ranije u fazi inicijacije, regrutujući i organizujući molekularni mehanizam koji uopšte pokreće transkripciju.

Istovremeno blokiranje i BRD2 i BRD4, kao što to često rade trenutni inhibitori, remeti dva različita koraka istog procesa odjednom i proizvodi efekte koje je teško predvideti i koji u velikoj meri zavise od konteksta.

- Zamislite aktivaciju gena kao scensku produkciju. BRD2 postavlja scenu: sastavlja rekvizite, kostime i glumce kako bi se osiguralo da pripreme teku glatko. BRD2 zatim daje BRD4, glumcu, start signal za početak predstave. Prethodne studije su se skoro u potpunosti fokusirale na predstavu. Naši podaci pokazuju da je postavljanje, koje se dešava pre toga, podjednako važno za aktivaciju gena - objašnjava Asifa Akhtar iz Max Planck Institute of Immunobiology and Epigenetics, koja je vodila studiju.

(eKlinika.rs)