Samoprihvatanje, sposobnost uočavanja ličnih grešaka, prihvatanje promena, ali i svest o ličnim snagama i ograničenja, neke su su od crta ličnosti emocionalno inteligentnih osoba. Psiholozi kažu da ne moramo da imamo IQ iznad 160 da bismo imali dobar život.
Sređeniji život
Visoka klasična inteligencija pomaže nam da lakše i brže obrađujemo određene informacije. Znanja i prirodni talenti mogu da nam pomognu da lakše položimo test. Emocionalna inteligencija sama po sebi ne može ništa da unapred garantuje, ali zapaža se da visoko emotivno inteligentne osobe ipak imaju sređeniji život i manje simptoma depresije ili jake anksioznosti.
Šta je emocionalna inteligencija?
Emocionalna inteligencija se posmatra kao sposobnost uočavanja emocija, njihovog generisanja i procenjivanja s ciljem razumevanja emocija koje se koriste za konstruktivnu komunikaciju sa drugim osobama. Ona je sposobnost pokazivanja, kontrole i razumevanja emocija.
Pojam emocionalne inteligencije uveli su u psihologiju 1990. godine Džon Mejer i Piter Salovej. Prema njihovoj definiciji, emocionalna inteligencija je sposobnost da kognitivno obrađujemo, da opažamo, pamtimo, simbolički izražavamo i logički povezujemo, informacije koje se tiču emocija.
Psiholozi kažu da bi još konkretnije, emocionalna inteligencija bila sposobnost da tačno prepoznamo i imenujemo sopstvene/tuđe emocije, ali i da razumemo zašto se javlja neka emocija, šta mogu da budu njene posledice i koji su najbolji načini da je regulišemo kako bismo postigli željeni ishod.
Emocionalna inteligencija na primerima iz života
Dovoljno inteligenta osoba primetiće na vreme emociju besa, nezadovoljstva i pokušaće da nađe uzrok tog besa. Nastojaće da u emocionalno teškoj situaciji predvidi svoje i ponašanje drugih osoba. Znaće kako da umiri neprijatnu emociju, izbećiće sukob i neće povrediti niti sebe, niti drugu osobu.
Na primer, blizak član porodice ili prijatelj nam u društvu više osoba kaže nešto sa čime se duboko ne slažemo. Umesto da „planemo“ mnogo je bolje da izbrojimo do 10, smirimo emocije i kasnije kada se sve stiša razgovaramo ili iskažemo ljutnju, koja će „da odstoji i malo se ohladi“.
Može li da na emocionalna inteligencija sačuva od životnih problema
Ipak, samo razumevanje emocija i visoka opšta inteligencija nisu garanti da jedan čovek neće imati velike životne probleme. Pojedine osobe su vrhunski poznavaoci ljudskih emocija, ali imaju život sa mnogo problemima na emocionalnom planu.
Ništa samo po sebi nije garancija za uspeh u životu, koji ponovo različiti ljudi različito posmatraju. Za nekog je uspeh mnogo novca koji za svog života neće potrošiti, za nekog su to deca, prijatelji, lični mir.
Istraživanja pokazuju da je za psihičku stabilnost i uspeh bitna i klasična i emocionalna inteligencija. Šta će u datoj formuli imati veću težinu, zavisi od toga koji segment života posmatramo i šta smatramo za merilo uspeha.
Četiri nivoa EQ
Smatra se da postoje četiri različita nivoa emocionalne inteligencije: emocionalna percepcija, sposobnost rasuđivanja na osnovu emocija, veština razumevanja samih emocija i sposobnost kontrole emocijama.
Emocionalna percepcija, dobro opažanje emocija prvi je korak u razumevanju emocija. Ona ne uključuje samo ono što ljudi pričaju, nego prati i neverbalne signale, mimiku, govor tela.
Emocionalna inteligencija je ipak nešto što možemo da vežbamo i učimo. Neki od načina su:
- Prihvatanje kritike i odgovornosti za lične postupke
- Uviđanje greške, promišljanje o njoj
- Veština da se kaže „Ne“ kada je potrebno
- Sposobnost deljenja osećanja sa drugim osobama
- Empatija prema drugim ljudima
- Odlične veštine slušanja
- Svest o svojim postupcima, svest o tome zašto nešto radimo
- Neosuđivanje drugih osoba, jer svi grešimo
Posebno je bitan razvoj emocionalne inteligencije u dečjem dobu. Na primer, gledajte neki film ili čitajte zajedno sa detetom knjigu pa potom razgovarajte. Mnogi stručnjaci kažu da posebno čitanje knjiga, klasika književnosti, može da nam mnogo pomogne da bolje razumemo, ali i ojačamo emocionalnu i klasičnu inteligenciju.
Preventivi faktor
Sama po sebi emocionalna inteligencija ne može da nam obezbedi i garantuje psihičko i fizičko zdravlje, ali jeste bitan preventivni faktor. Istraživanja pokazuju da su emocionalno inteligente osobe zadovoljnije svojim životom, manje se osećaju usamljenima, pa stoga imaju i manje psihičkih poteškoća kao što su depresija ili anksioznost.
