Pričate sa sobom kada ste sami? Psiholozi kažu da to često otkriva ove snažne mentalne osobine

Uđete u stan, zatvorite vrata, spustite ključeve na sto i tek tada primetite tišinu. Dok izuvate cipele, izgovorite naglas: „Dobro, šta je sledeće?“

Komentarišete svoj dan dok skidate jaknu. U praznoj sobi promrmljate nešto o gužvi na poslu. Ponekad se i nasmejete nekoj sopstvenoj šali. A onda se setite neprijatnog razgovora od ranije i počnete da ga ponovo analizirate – kao da je neko tu da vas sluša.

Negde u pozadini pojavi se misao: „Da li je ovo malo čudno?“

Psihologija ima zanimljiv odgovor. Možda uopšte nije čudno. Naprotiv, razgovor sa samim sobom često je znak određenih mentalnih sposobnosti.

Kada razgovor sa sobom nije „čudan“, već koristan

Psiholozi već godinama proučavaju naviku da ljudi pričaju sami sa sobom kada su sami. Ne radi se o dramatičnim monolozima kakve viđamo u filmovima, već o tihim rečenicama poput:

„Hajde, možeš ti to.“
„Prvo ću završiti ovo, pa onda odmor.“
„Gde sam ostavio telefon?“

Istraživanja pokazuju da se ova vrsta samorazgovora često javlja kod ljudi koji imaju dobru koncentraciju, razvijene sposobnosti rešavanja problema i bogat unutrašnji svet.

Kada misli izgovorimo naglas, one postaju jasnije. Umesto haotičnog toka ideja u glavi, rečenice dobijaju oblik i strukturu. Na taj način mozak lakše razdvaja emocije od činjenica i pronalazi rešenja.

1. Bolje organizuju misli

Kada misli izgovorimo naglas, mozak ih obrađuje drugačije nego kada samo prolaze kroz glavu. Izgovorene reči usporavaju razmišljanje i pomažu da se ideje poređaju. Zbog toga mnogi ljudi spontano naglas govore dok planiraju dan ili rešavaju neki problem.

Psiholozi ovu pojavu nazivaju spoljašnjom regulacijom misli – načinom da mozak napravi red u informacijama.

2. Lakše pamte informacije

Istraživanja iz kognitivne psihologije pokazala su da izgovaranje reči naglas može poboljšati pamćenje. Studenti koji naglas ponavljaju gradivo često ga lakše zapamte. Isto važi i za svakodnevne zadatke: kada naglas izgovorimo šta treba da uradimo, veća je verovatnoća da ćemo to zaista i uraditi. Drugim rečima, govor pomaže mozgu da „zaključa“ informacije.

3. Bolje kontrolišu stres

Samogovor često ima i umirujuću funkciju. Rečenice poput:

„Smiri se, idemo korak po korak“ ili  „U redu je, već si prošao i kroz teže stvari“

mogu smanjiti napetost i pomoći da emocije ne preuzmu kontrolu.

Psiholozi smatraju da je to oblik samoregulacije emocija, veštine koja je povezana sa emocionalnom inteligencijom.

4. Imaju razvijenu samosvest

Ljudi koji razgovaraju sami sa sobom često bolje primećuju sopstvene misli i emocije. Oni analiziraju situacije, preispituju odluke i pokušavaju da razumeju zašto se osećaju na određeni način. Takva samosvest pomaže u donošenju promišljenih odluka i u učenju iz sopstvenih iskustava.

5. Pokazuju veću mentalnu fleksibilnost

Kada razgovaramo sa sobom, često zauzimamo dve uloge: onu koja ima problem i onu koja traži rešenje. Ta mala unutrašnja „rasprava“ omogućava da se situacija sagleda iz više uglova. Psiholozi primećuju da ljudi koji to rade lakše pronalaze kreativna rešenja i brže se prilagođavaju novim okolnostima.

6. Razvijaju unutrašnju podršku

Mnogi ljudi nauče da budu sopstveni motivatori. Pre važnog sastanka ili teškog zadatka mogu sebi reći:

„Hajde, fokusiraj se.“ „Možeš ti ovo.“

Takve rečenice nisu znak slabosti, već način da mozak dobije jasnu instrukciju i podstrek.

7. Imaju bogat unutrašnji svet

Samorazgovor je često povezan sa maštom, kreativnošću i dubokim razmišljanjem. Ljudi koji često razgovaraju sami sa sobom neretko imaju mnogo ideja, interesovanja i unutrašnjih dijaloga koji pomažu da se iskustva bolje razumeju. U tom smislu, razgovor sa sobom može biti znak aktivnog i radoznalog uma.

Da li je normalno pričati sam sa sobom?

Psiholozi kaže da jeste. Profesor psihologije Ethan Kross, koji proučava unutrašnji govor, objašnjava da način na koji razgovaramo sa sobom oblikuje naše emocionalno stanje.

Reči koje koristimo u tom unutrašnjem dijalogu mogu nas ili dodatno opteretiti, ili nam pomoći da se smirimo i fokusiramo. Drugim rečima, nije ključno da li razgovaramo sa sobom, već kako to radimo.

Tiha snaga unutrašnjeg dijaloga

Postoji nešto intimno u rečenicama koje izgovaramo kada smo sami. One otkrivaju kako zaista vidimo sebe, bez maski i očekivanja drugih ljudi. Ponekad tek kada izgovorimo naglas neku misao shvatimo koliko smo prema sebi strogi. Ali isto tako možemo čuti i sopstvenu snagu – u rečenicama kojima se ohrabrujemo posle teškog dana ili podsećamo da ćemo pronaći rešenje.

Psihologija zato ne posmatra samorazgovor kao čudnu naviku. Naprotiv, vidi ga kao jedan od najjednostavnijih načina na koji ljudi organizuju misli, smiruju emocije i grade odnos sa samim sobom.

A sledeći put kada se uhvatite da nešto govorite naglas dok ste sami u kuhinji ili na putu do posla, možda ćete to pogledati drugačije. Možda to nije znak da ste čudni. Možda je samo znak da vaš um – aktivno radi.

(eKlinika.rs)