Braća i sestre su uz roditelje prvi „front“ zahvaljujući kome osobe koje su odrastale u funkcionalnom okruženjeu izražavaju emocije na zdrav način, imaju dobre komunikacijske veštine, a čak su i otpornije, odnosno manje sklone depresiji i usamljenosti, kažu studije.
Uticaj koji imaju braća i sestre ponekad je jači od roditeljskog
Pre nekoliko godina pojavila se univerzitetska studija koja je dala dokaze da je za dobro mentalno zdravlje korisno imati sestru. Nakon proučavanja rutine, funkcionisanja i ponašanja više od 400 porodica, došlo se do zaključka da deca koja su odrastala prvenstveno sa sestrama imaju manje šanse da dožive usamljenost, depresiju i osećaj stida. Takođe, motivisanija su, ljubaznija, otpornija u savladavanju prepreka i ostvaruju čvršća prijateljstva.
Naučnici koji su sproveli istraživanje otišli su i korak dalje. Naime, na osnovu rezultata su zaključili da su sestre ponekad u porodičnoj zajednici uticajnije od roditelja. Dodatnu specifičnu težinu dali su komentari renomiranih stručnjaka za mentalno zdravlje, od kojih su pojedini potvrdili gledišta iz ličnog iskustva. Bilo ih je iz porodica sa troje, četvoro, pa i petoro braće i sestara.
Braća i sestre su tu da se lakše iskažu emocije i izgradi poverenje
Pozitivan uticaj sestara ide dalje od detinjstva i adolescencije, a uverenje stručnjaka je da se na bazi njega može efikasnije modelirati koncept ponašanja. Podsećanje na pozitivne vrednosti iz zdravih bratsko-sestrinskih relacija ukazuje na dragocene obrasce važne za stabilno mentalno zdravlje. Naravno, nema garancije da će neko ko ima brata ili sestru sigurno sve životne prepreke preći uspešno, ali ima razloga zašto su, kažu istraživanja, oni koji su odrastali kao jedinci u većim rizicima.
Na roditeljima je jedan od najvažnijih zadataka, a to je naučiti decu da slobodno izražavaju emocije. Mladi ljudi često nisu „obučeni“ da iskažu svoja unutrašnja iskustva, ali im je neuporedivo lakše da ih podele sa sestrama i braćom. Identifikovati ih, priznati sebi pa podeliti, ponekad je od najvećeg značaja u formiranju ličnosti. Takav način komunikacije uz uspostavljanje i negovanje poverenja, jedna je od smernica za lakše prevazilaženje emocionalnog nezadovoljstva i problema koje muči ogroman broj odraslih. Lekoviti efekti razgovora sa braćom i sestrama mogu se sagledati svakodnevno ne samo u ranom detinjstvu već i nastavku života. Kroz njih osećamo kako ta veza između nas jača i postaje dobro ulaganje i u odnose sa drugim ljudima. Aktivno prijateljstvo sa braćom i sestrama najčešće dovodi do zadržavanja takvih obrazaca komunikacije kasnije u životu.
Šta kada braća i sestre nisu u dobrim odnosima
Razlike u ličnostima, potrebama ili generacijski jaz su normalne prepreke na koje nailazee i braća i sestre. Međutim, ovi „sukobi“ takođe mogu biti od velike pomoći da se mladi ljudi pripreme za život, prevazilaženje izazova u svakodnevnom životu i premošćavanje problema. Sve navedeno je osnova i dobrog mentalnog zdravlja. Tako se deca uče granicama, opraštanju, izbegavanju sebičnosti i opet – dobroj komunikaciji bez koje nema rešavanja problema.
Mala deca uglavnom još uvek ne poseduju veštine upravljaja konfliktima. Zato je „posao“ roditelja da se umeša i pomogne im da reše problem. Često tu ulogu preuzimaju starije sestra ili brat. Kada problem prođe i sve se reši, deca će imati svest i o opraštanju i o tome da se nesporazumi moraju i mogu rešavati na lep način. Porodični dom jeprirodno okruženje za razumevanje i rešavanje sukoba.
Studija je, objašnjava Laura Padilla-Walker, jedan od autora, pokazala i da visoki nivoi sukoba između braće i sestara koreliraju sa povećanom agresijom u drugim odnosima. Ukoliko nemamo dobre odnose sa braćom i sestrama, povećava se verovatnoća i da ćemo u drugim relacijama biti skloni istom obrascu.
Vrednosne norme koje se usade deci ne prave od njih samo dobre sestre i braću već dobre ljude
Biti dobar prema drugim osobama je početna vrednosna jedinica koju treba usaditi deci kako bismo bili sigurni da će biti ne samo dobra braća i sestre, već i dobri ljudi. To je naizgled jednostavan princip, a ipak često ne završi dobrim rezultatom. Trebalo bi da osećajnost, pažnja, poštovanje i ljubav budu glavne odrednice koje će se iz porodičnog doma preneti dalje. U tome braća i sestre mogu biti od krucijalnog značaja.
Studija je takođe otkrila koliko su međusobna naklonost, razumevanje i poverenje između sestara i braće važni. To je, kažu istraživači, jedan od ključnih aspekata za stabilno mentalno zdravlje. Oni zaključuju da jedinci ne moraju „pasti“ na brojnim ispitima i životnim izazovima. Međutim, ponudili su i dokaze da su u porodicama u kojima su deca rasla bez podrške sestara i braće, pre svega emocionalni problemi bili primetni ne samo u adolescentnoj, već i odrasloj dobi.
