Moždana smrt predstavlja nepovratno stanje u kojem dolazi do potpunog i trajnog prestanka svih moždanih funkcija. Uprkos tome što organi mogu privremeno nastaviti da funkcionišu uz podršku medicinske opreme, osoba se u trenutku potvrde moždane smrti smatra preminulom.
Šta je moždana smrt
Moždana smrt predstavlja potpuno odumiranje, odnosno smrt kore velikog mozga i smrt moždanog stabla. Reč je o nepovratnom prestanku rada i funkcionisanja centralnog nervnog, respiratornog i kardiovaskularnog sistema.
Kada dođe do moždane smrti, to je i definitivna smrt, naglašavaju lekari, kao i da apsolutno ne postoji način za vraćanje u život. Vitalnost pojedinih organa može da se održi kratkotrajno, veštački, uz pomoć lekova, aparata i iskusnog medicinskog kadra, pre svih anesteziologa.
Da li ljudi koji dožive moždanu smrt osećaju bol
Osobe kod kojih nastupi moždana smrt nisu svesne. Ne mogu da osećaju, misle, da dišu ili se pokreću.
Nauka je argumentovano objasnila da moždano mrtvi ljudi ne mogu da se oporave. Naime, tada je medicina nemoćna. Telo jednostavno – umire. Međutim, pre nego što prestane delovanje datih lekova, moguće je i izvodljivo da neki organ (bubreg, jetra, pluća, rožnjača, koža) pacijenta kojem je konstatovana moždana smrt, spasu život drugoj osobi ili značajno poboljšaju njegov kvalitet.
Transplantacija, koja je kontroverzna tema povezana sa moždanom smrću a to ne bi trebalo da bude, moguća je tek kad se iscrpe svi modeli lečenja i kada nijedna terapija ne može da dovede do boljitka.
Proces utvrđivanja: Na koji način se konstatuje i proglašava moždana smrt
Utvrđivanje moždane smrti vrši posebno formirana komisija, koja se sastoji od više lekara specijalista. Prema Zakonu o presađivanju ljudskih organa, članovi ove komisije ne mogu biti zdravstveni radnici koji učestvuju u postupku eventualne transplantacije, niti osobe koje su na bilo koji način povezane sa tim procesom.
Medicinski kriterijumi za dijagnozu moždane smrti su jasno definisani zakonom i obuhvataju niz kliničkih ispitivanja i testova. Osnovni kriterijum je nepovratni prestanak rada mozga, što znači da više ne postoje refleksi moždanog stabla, spontano disanje niti bilo kakva aktivnost moždanih struktura.
Povezanost moždane smrti i transplantacije organa
Potvrda moždane smrti omogućava proces doniranja organa. U trenutku kada komisija zvanično utvrdi moždanu smrt, donatorski organi ostaju funkcionalni u kratkom vremenskom periodu, što omogućava njihovu upotrebu za transplantaciju. Pre nego što se organi uzmu za presađivanje, neophodno je obaviti razgovor sa porodicom preminule osobe kako bi se dobila saglasnost.
Faze procesa transplantacije
Proces transplantacije organa obuhvata nekoliko ključnih faza:
- utvrđivanje moždane smrti kod potencijalnog donora
- razgovor sa porodicom i dobijanje saglasnosti
- detaljni klinički i laboratorijski testovi
- hirurško preuzimanje i čuvanje organa
- odabir odgovarajućeg primaoca sa nacionalne liste čekanja
- priprema i izvođenje hirurške transplantacije.
Izazovi i organizacija medicinskog sistema za transplantaciju
Transplantacija organa je izuzetno složena medicinska procedura, koja zahteva brzo i precizno delovanje brojnih stručnih timova. Bolnice u kojima se izvode transplantacije moraju biti opremljene odgovarajućom medicinskom opremom, a lekarski timovi posebno obučeni za izvođenje ovih procedura.
U slučaju donora organa, svi medicinski timovi moraju biti u pripravnosti kako bi se transplantacija izvršila u što kraćem roku. Neki organi, poput srca ili pluća, moraju biti presađeni u roku od nekoliko sati, što dodatno naglašava važnost sinhronizovanog rada svih uključenih stručnjaka.
Kako bi se očuvala vitalnost organa pre presađivanja, potencijalnim donorima u jedinicama intenzivne nege pruža se optimalna medicinska nega do završetka svih potrebnih procedura.
