Karijes je oštećenja zuba i posledica delovanja bakterija i kiselina koje napadaju zubnu gleđ. Karijes uglavnom počne malom rupicom u zubu, koja se širi ako se ne leči, izaziva zubobolju koja se nekada završava i vađenjem zuba. Lekari upozoravaju da karijes nije isključivo estetski problem, već i u nekim slučajevima pokretač ozbiljnih bolesti.
Zašto dolazi do pojave karijesa?
Karijes dovodi do slabljenja zuba, pojačane osetljivosti na toplo ili hladno. Uglavnom je posledica lošije higijene zuba, stomatolozi naglašavaju da je bitno da peremo zube barem u jutarnjim i večernjim satima, s tim što jedno pranje na kraju dana mora da bude temeljno, kako bi se odstranili svi ostaci hrane.
Do propadanja zuba dovode i pogrešan način ishrane sa dosta šećera i kiselih namirnica, neredovni stomatološki pregledi. Uzrok karijesa može da dube i slabije lučenje pljuvačke, koja neutrališe kiselinu u usnoj duplji, što se javlja kod određenih medicinskih stanja ili kao neželjena reakcija na upotrebu nekih lekova.
Šta se dešava ako se karijes ne leči?
Nelečeni karijes prvo dovodi do zubobolje, koja može da bude toliko jaka da nas probudi iz sna. Kasnije ako se stanje ne sanira, može da dođe i do infekcije i njenog širenja na okolna tkiva, javlja se krvarenje, upala, lokalna gnojna upala (apsces).
Dobra probava počinje pažljivim žvakanjem hrane, što nije moguće ako imamo karijes. Povrh svega propadanje zuba može da dovede i do osećaja nesigurnosti i nezadovoljstva i da bude jak estetski problem.
Bakterije iz usne duplje i srce
U najkomplikovanijim situacijama karijes može da bude okidač za niz ozbiljnih bolesti. Bakterije iz usne duplje mogu da prodru u krvotok i povećaju rizik od respiratornih infekcija, bolesti srca. Infektivni endokarditis je upala unutrašnjeg sloja srca (endokarda). Uzrok upale mogu da budu bakterije i gljivice koje iz usne duplje putem krvotoka dospevaju do srca.
Stručnjaci napominju da je u pitanju životno ugrožavajuća bolest čiju su uzročnici uglavnom bakterije, najčešće stafilokok, streptokok i enterokok. Kardiolozi dodaju da se zato poseban oprez savetuje osobama koje imaju ugrađene veštačke zaliske, pacijentima koji su već preležali infektivni endokarditis i bolesnicima sa urođenim srčanim manama. Redovni stomatološki pregledi savetuju se svima, a naročito visokorizičnim grupama pacijenata. Pregledi se preporučuju na svakih 6 meseci kako bi se mogući problemi uočili na vreme.
Higijena je pola zdravlja
Najjednostavnija i najbolja prevencija je redovno pranje zuba, pastom sa dodatkom fluora. Savetuje se i upotreba zubnog konca, pranje jezika, nepca, unutrašnje strane obraza. Potrebno je barem jednom dnevno da izdvojimo barem 3 minuta za pranje zuba i usne duplje. Savet je da, posebno ako imamo osetljive zube, smanjimo unos šećera, slatkih napitaka.
Potrebno je izbegavati hranu koja se lepi za zube, na primer karamel bombone. Suvo voće i tvrdi orašasti plodovi mogu da oštete zube, preporuka je da se pažljivo konzumiraju i ako je moguće usitne ili izmelju. Stomatolozi naglašavaju i da kisele namirnice, citrusi, mogu da oštete zubnu gleđ. Potrebno je i da redovno pijemo vodu, biljne čajeve bez šećera i na taj način održavamo hidrataciju usne duplje.
Slana voda i žalfija
Slana voda, napravljena od kašičice soli i iste količine sode bikarbone je narodni rastvor za ispiranje usta. Prohlađeni čaj od žalfije kojim se ispiraju usta nekoliko puta dnevno može da ukloni zubni plak, pomogne kod infekcije kandidom i streptokokom. Žalfija je stari narodni lek i za upalu desni, ranice u ustima, infekcije grla.
