Infektivni endokarditis je infekcija unutrašnje ovojnice srca (endokardijuma) i obično zahvata i srčane valvule. U svim oblicima ovog stanja bakterijski ugrušci mogu izazvati blokade arterija i dovesti do ozbiljnih komplikacija, kao što su moždani i srčani udar, infekcije pluća, bubrega i slezine.
Zašto nastaje infektivni endokarditis i koje vrste postoje
Infektivni endokarditis nastaje kada bakterije uđu u krvotok, putuju do srčanih zalistaka i pričvrste se za prethodno oštećene valvule. Postoje dve glavne forme infektivnog endokarditisa:
- akutni infektivni endokarditis (naglo počinje sa visokom temperaturom, ubrzanim radom srca, umorom i brzim, opsežnim oštećenjem srčanih zalistaka)
- subakutni infektivni endokarditis (razvija se postepeno tokom nekoliko nedelja ili meseci i izaziva simptome poput umora, blage groznice, gubitka telesne mase, znojenja i anemije)
Endokarditis može biti i neinfektivan. U tom slučaju krvni ugrušci bez mikroorganizama formiraju se na srčanim zaliscima i mogu kasnije postati mesto infekcije ako se na njih zakače bakterije. U oba tipa endokarditisa, krvni ugrušci (koji u infektivnom obliku sadrže bakterije) mogu se odvojiti od srčanog zida, ući u krvotok i blokirati arterije, uzrokujući moždani udar, oštećenje slezine, bubrega ili drugih organa.
Koji su faktori rizika za infektivni endokarditis
Najveći rizik od razvoja infektivnog endokarditisa imaju osobe koje:
- ubrizgavaju narkotike intravenozno
- imaju oslabljen imunitet
- imaju veštačku srčanu valvulu, pejsmejker ili defibrilator
- imaju urođene srčane mane ili oštećenja srčanih zalistaka
- imaju reumatsku groznicu ili degeneraciju srčanih zalistaka usled starenja.
Simptomi infektivnog endokarditisa
Akutni infektivni endokarditis obično počinje naglo sa visokom temperaturom (38,9–40°C), ubrzanim radom srca (>100 otkucaja u minuti), umorom, brzim i ozbiljnim oštećenjem srčanih zalistaka, što može izazvati srčanu insuficijenciju.
Subakutni infektivni endokarditis razvija se postepeno i može izazvati blagu groznicu (37,2–38,3°C), ubrzan rad srca, gubitak težine, znojenje i bledilo, kao i anemiju.
U oba oblika, bakterijski ugrušci mogu izazvati blokade arterija i dovesti do ozbiljnih komplikacija, kao što su moždani udar, srčani udar, infekcije pluća, bubrega i slezine. Takođe, mogu se pojaviti crvenkaste tačkice na koži, pod noktima ili na beonjačama, kao i bolni čvorići ispod kože.
Kako se postavlja dijagnoza i koje su metode lečenja
Lekari obično koriste ehokardiografiju (ultrazvučni pregled srca koji otkriva grupe bakterija i krvnih ugrušaka na srčanim zaliscima).
Krvne kulture testiraju uzorake krvi radi identifikacije bakterija koje su izazivači infekcije.
Lečenje uključuje:
- intravenozne antibiotike u velikim dozama tokom 2 do 8 nedelja; terapija se započinje u bolnici, a može se nastaviti kod kuće uz kontrole
- hirurški zahvat (ako antibiotici ne deluju ili ako je došlo do značajnog oštećenja zalistaka, može biti neophodna operacija srca radi zamene ili popravke zalistaka)
- lečenje infekcija u usnoj duplji (važno je ukloniti izvore bakterija iz usta i desni)
Prognoza za pacijente i prevencija
Ako se ne leči, infektivni endokarditis je uvek smrtonosan. Međutim, uz pravovremenu antibiotsku terapiju, većina pacijenata preživi.
Osobe sa visokim rizikom treba da uzimaju antibiotike pre određenih medicinskih, stomatoloških ili hirurških zahvata, naročito ako imaju veštačke srčane valvule, neke urođene srčane mane, transplantirano srce sa abnormalnom valvulom, ili prethodnu epizodu infektivnog endokarditisa.
Dobra oralna higijena i pravilna nega rana mogu takođe smanjiti rizik od infekcije.
