Nemojte davati deci antibiotike kao bombone, imaće veći rizik od raka debelog creva u mladosti

Nekoliko vrsta štetnih crevnih bakterija, uključujući određene sojeve Ešerihije koli proizvode toksin kolibaktin (colibactin) dokazano povezan sa rakom debelog creva

Specifičan toksin iz creva možda doprinosi naglom porastu broja obolelih od raka debelog creva kod mlađih ljudi, a jedan od potencijalnih uzroka može biti i prekomerna upotreba antibiotika u detinjstvu, pokazuje revolucionarno istraživanje objavljeno u časopisu Nature.

Štetne crevne bakterije i rak debelog creva: Veza sa oštećenim DNK u crevima

Preporučujemo

Naime, nekoliko vrsta štetnih crevnih bakterija, uključujući određene sojeve E. coli, Klebsiella pneumoniae i Citrobacter koseri, proizvode toksin kolibaktin (colibactin). Od sredine 2000-ih, studije su više puta ukazale ne to da ovaj toksin može da izazove specifična oštećenja DNK u ćelijama debelog creva, koja se teško popravljaju i koja mogu vremenom dovesti do razvoja raka.

Takva oštećenja posebno su izražena kod ljudi koji razviju rak debelog creva u mlađem životnom dobu, saopštili su istraživači sa University of California u San Dijegu. Nova studija sekvencirala je DNK tumora raka debelog creva prikupljenih od 981 pacijenta iz 11 zemalja sveta, i otkrila da su mutacije DNK povezane sa kolibaktinom bile 3,3 puta češće kod pacijenata mlađih od 40 godina nego kod onih starijih od 70 godina.

- Oko 50 odsto slučajeva raka debelog creva ranog početka kod osoba mlađih od 40 nosilo je prepoznatljiv genetski potpis izloženosti kolibaktinu - rekao je Ludmil Aleksandrov (Ludmil Alexandrov), profesor bioinženjeringa i molekularne medicine na UC San Diego.

Važnost ranog otkrivanja i navoda studije: Deo slagalice koji nedostaje?

Ovo otkriće može da ima značajne zaključke po javno zdravlje, imajući u vidu rastuću stopu raka debelog creva kod mladih. Pre dve godine, Američko udruženje za borbu protiv raka izvestilo je da je broj dijagnoza ovog raka kod pacijenata mlađih od 55 godina udvostručene između 1995. i 2019, pri čemu stope uznapredovale bolesti sada rastu za oko 3 odsto svake godine kod osoba mlađih od 50.

Dr Kristofer Džonston (Christopher Johnston), vanredni profesor i direktor mikrobiološke genomike u MD Anderson Cancer Center, opisao je vezu sa kolibaktinom kao potencijalno ključnu za objašnjenje ovog zabrinjavajućeg trenda.

- Možda je to kritični deo ove slagalice - rekao je Džonston, koji nije bio uključen u novu studiju.

Opasnost kreće u detinjstvu

Prema rečima Ludmila Aleksandrova, nova otkrića ukazuju da štetno dejstvo kolibaktina počinje već u detinjstvu, pri čemu se prve promene u DNK koje vode ka nastanku tumora verovatno dešavaju tokom prve decenije života. Promene u načinu života tokom poslednjih 40 godina možda su predisponirale veći broj dece da u crevima imaju veći broj sojeva bakterija koje proizvode kolibaktin.

- Postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Jedno je upotreba antibiotika u ranom detinjstvu, što može olakšati trajno nastanjivanje ovih sojeva. Zatim, promene u ishrani, poput povećane konzumacije prerađene hrane ili smanjenog unosa vlakana. Mogući faktori su i veće stope carskih rezova ili kraće dojenje, kao i češće rano uključivanje dece u kolektive (jaslice). Sve to  može olakšati prenos mikroba tokom kritičnog perioda razvoja - naveo je Aleksandrov.

Kolibaktin nije jedina opasnost

Ipak, mnoga pitanja i dalje su bez odgovora.

Dr Šuđi Ogino (Shuji Ogino), profesor patologije i epidemiologije na Harvardu, rekao je da još nije jasno da li su neki ljudi jednostavno osetljiviji na štetne efekte kolibaktina na DNK od drugih, ili se ti efekti mogu sa sigurnošću povezati sa određenim obrascima načina života.

Mikrobi koji proizvode kolibaktin nisu jedini koji su povezani sa rakom debelog creva. Poslednjih godina i Ogino i Džonston su objavili studije koje povezuju još jedan crevni mikrob, Fusobacterium nucleatum, sa razvojem bolesti. Aleksandrov smatra da, dok vrste koje proizvode kolibaktin mogu izazvati početne mutacije koje pokreću nastanak tumora, F. nucleatum može doprineti razvoju bolesti tako što omogućava tumoru da raste i izbegne reakciju imunskog sistema.

Džonston, međutim, naglašava da je i ovo oblast koja zahteva dodatna istraživanja i da bi izvorni uzrok raka debelog creva mogao bi biti rezultat kombinacije mikroba i njihovih toksina.

- Mikrobne interakcije mogle bi pojačati ove efekte. Na primer, kod pacijenata sa naslednim sindromom raka debelog creva zvanim porodična adenomatozna polipoza (familial adenomatous polyposis), studije su pokazale da ako Bacteroides fragilis postoji zajedno sa E. coli koja proizvodi kolibaktin, oštećenje DNK je znatno izraženije - kaže on.

Perspektiva: Imunizacija, probiotici i preventivni pregledi

U naredne dve do tri godine, Aleksandrov i kolege planiraju da razviju neinvazivni test koji koristi uzorke stolice kako bi se utvrdilo da li su ljudi ranije bili izloženi bakterijama koje proizvode kolibaktin.

- Cilj je da identifikujemo ljude koji su u povećanom riziku od razvoja raka debelog creva ranog početka, idealno pre nego što se bolest razvije. Želeli bismo da se ti ljudi redovno kontrolišu - navodi naučnik.

S obzirom na sve veći broj dokaza o ulozi kolibaktina u ovim bolestima, istraživači kažu da je sada važno fokusirati se na preventivne pristupe, poput ciljanih probiotika ili vakcina.

- Vakcinalni pristup je logičan sledeći korak. Na primer, razvoj dečje vakcine, eventualno sa busterima zbog stvaranja imuniteta protiv E. coli, koja proizvodi kolibaktin. Ograničenje je u tome što je ovo dugoročna strategija, koja zahteva praćenje učestalosti raka debelog creva ranog početka kod vakcinisanih pojedinaca tokom više decenija - kaže Dr Kristofer Džonston.