Čišćenje koncem za zube za neke osobe može da predstavlja napor. Međutim, nova studija dodaje dokaze koji kažu da je čišćenje zuba koncem vredno truda, jer može smanjiti rizik od moždanog udara izazvanog krvnim ugrušcima i nepravilnim radom srca. Preliminarna studija potkrepljuje ovo istraživanje, otkrivajući da je uobičajena bakterija u ustima povezana sa povećanim rizikom od moždanog udara.
Važno je da znamo kako da izbegnemo greške u čišćenju zuba koncem kako bi se iskoristile sve prednosti oralne higijene.
Čišćenje zuba koncem i rizik od moždanog udara
Nova studija, predstavljena na ovogodišnjoj Međunarodnoj konferenciji o moždanom udaru Američke asocijacije za moždani udar u Los Anđelesu, objavljena je 30. januara u časopisu Stroke. Istraživači su imali za cilj da identifikuju koja praksa dentalne higijene – zubni konac, pranje zuba ili redovne posete stomatologu – najviše štiti od moždanog udara.
Istraživači su procenili kućnu upotrebu zubnog konca kroz strukturirani upitnik koji je uključivao više od 6.000 ljudi bez istorije moždanog udara i više od 6.000 bez istorije atrijalne fibrilacije. Među onima koji su prijavili da koriste konac najmanje jednom nedeljno, 4.092 nisu imali dijagnozu moždanog udara, a 4.050 nije iskusilo ozbiljan oblik nepravilnog srčanog ritma poznatog kao atrijalna fibrilacija (AFib), što takođe povećava rizik od krvnih ugrušaka koji dovode do moždanog udara.
Učesnici su takođe odgovarali na pitanja o drugim stomatološkim navikama, uključujući redovno pranje zuba i posete stomatologu, i pružili informacije o indeksu telesne mase, pušenju, holesterolu, dijabetesu i krvnom pritisku, što su istraživači uzeli u obzir prilikom analize rezultata.
Učesnici su praćeni 25 godina. Za to vreme, 434 doživelo je moždani udar. Od ovih moždanih udara, 147 bilo je izazvano krvnim ugruškom u većoj arteriji u mozgu (trombotični), 97 uzrokovano je krvnim ugrušcima iz srca (kardioembolijski), a 95 je uzrokovano stvrdnjavanjem manjih arterija (lakunarni). Pored toga, skoro 1.300 učesnika je iskusilo AFib.
Istraživači su povezali upotrebu konca za zube sa 22 odsto manjim rizikom od ishemijskog moždanog udara (krvni ugrušak u moždanoj arteriji) i 44 odsto manjim rizikom od moždanog udara zbog krvnih ugrušaka koji putuju iz srca. Čišćenje zuba koncem takođe je povezano sa smanjenim rizikom od AFib za 12 procenata i smanjenom verovatnoćom karijesa i bolesti desni. Međutim, nije postojala veza između učestalosti korišćenja konca za zube i smanjenog rizika od trombotičnog ili lakunarnog udara.
Češće čišćenje koncem bilo je povezano sa značajnijim smanjenjem rizika, a smanjenje rizika bilo je nezavisno od redovnog pranja zuba i poseta zubaru.
– Oralne zdravstvene navike povezane su sa upalom i stvrdnjavanjem arterija. Korišćenje konca za zube može smanjiti rizik od moždanog udara tako što smanjuje oralne infekcije i upale i podstiče druge zdrave navike – kaže glavni autor studije dr Souvik Sen, šef Odeljenja neurologije u Prisma Health Richland Hospital i University of South Carolina School of Medicine u Kolumbiji, Južna Karolina.
Ako se rezultati kasnije potvrde daljim istraživanjem, stomatološka zdravstvena praksa mogla bi da se smatra jednim od glavnih faktora koji utiču na opšte javno zdravlje.
Oralne bakterije i rizik od moždanog udara
Preliminarna studija, takođe predstavljena na Međunarodnoj konferenciji o moždanom udaru, dodatno potkrepljuje ideju da čišćenje zuba koncem može pomoći u prevenciji moždanog udara.
Autori su otkrili da je Streptococcus anginosus, uobičajena bakterijska vrsta u ustima i crevima, prisutna u velikom broju u crevima ljudi koji su imali moždani udar. Takođe je povezana sa ozbiljnijom prognozom i većim rizikom od smrti.
Ovo otkriće zasnovano je na ranijoj studiji koju je sproveo isti istraživački tim koji je otkrio da je Streptococcus mutans, bakterija koja izaziva karijes, povezana sa većim rizikom od krvarenja u mozgu.
– Naši nalazi nude nove uvide u vezu povezanost između oralnih bakterija i rizika od moždanog udara, kao i potencijalne strategije za prevenciju moždanog udara. I Streptococcus mutans i Streptococcus anginosus su bakterije koje doprinose karijesu tako što proizvode kiseline koje razgrađuju zubnu gleđ – kaže glavni autor dr Shuichi Tonomura, lekar na Odeljenju za neurologiju u Nacionalnom cerebralnom i kardiovaskularnom centru u Osaki, Japan.
Na pitanje koliko je čišćenje zuba koncem važno za uklanjanje ovih bakterija povezanih sa moždanim udarom iz usta, dr Tonomura kaže da čišćenje zuba koncem generalno smanjuje bakterije koje izazivaju karijes i parodontopatiju i poboljšava oralnu higijenu.
Barem deo povezanosti između oralnog zdravlja i moždanog udara uključuje creva.
– Pretpostavljamo da će smanjenje ovih bakterija iz usne duplje biti razumna strategija koja će pomoći u sprečavanju njihove migracije u creva i pomoći u sprečavanju moždanog udara – dodao je.
Objašnjeni mehanizmi
Pregled objavljen u American Heart Journal Plus: Cardiology Research and Practice navodi da epidemiološki dokazi ukazuju na potencijalnu povezanost između bolesti desni i kardiovaskularnih bolesti (srčani udar, moždani udar, koronarna bolest srca i bolest perifernih arterija).
Istraživači su postavili hipotezu o tome šta može biti u osnovi veze između kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Bakterije iz plaka izazvanog bolešću desni ulaze u krvotok i aktiviraju trombocite. Kada se aktiviraju, trombociti se spajaju i formiraju ugrušak, što može izazvati kardiovaskularni događaj.
Aktivacija trombocita takođe može dovesti do lučenja inflamatornih supstanci koje doprinose nastanku masnih plakova u arterijama (ateroskleroza) i formiranju krvnih ugrušaka (tromba). Ove inflamatorne supstance mogu dovesti do sistemske upale, za koju se takođe smatra da igra ulogu.
Dr Leonard Pianko, osnivač i medicinski direktor Aventura Cardiovascular Center, kaže da je konac za zube neophodan deo prevencije bolesti desni, uz pranje zuba i redovne posete stomatologu. Konac uklanja plak i bakterije sa zuba i sprečava bolest desni, što smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. S druge strane, kardiovaskularni problemi ne razvijaju se kod svih sa oboljenjem desni, niti svi koji pate od bolesti desni imaju bolesti srca. Međutim, istraživanje ukazuje da postoji snažna veza, zbog čega je neophodno održavati dobru oralnu higijenu – kaže dr Pianko.
Saveti za korišćenje konca za zube
Nacionalni institut za stomatološka i kraniofacijalna istraživanja nudi sledeće korisne savete:
- konac koristite na osnovu osećaja, a ne dok se gledate u ogledalo: umesto da se gledate u ogledalo dok koristite konac, boje je da to radite samo prema osećaju; ogledalo preokreće sliku, otežavajući usklađivanje očiju i ruku
- koristite dugi komad konca: koristite konac od najmanje 45 cm i upotrebljeni deo obmotajte oko domalog i srednjeg prsta; kraći komadi konca teže se kontrolišu
- pokret sečenja umesto naglog trzaja: koristite pokret sečenja umesto naglog trzaja da biste provukli konac između zuba; nagli trzaj može oštetiti delikatna tkiva između zuba
- isprobajte alternative: aparati za ispiranje vodom, interdentalne četkice i držači konca takođe mogu ukloniti plak između zuba
Istraživanja pokazuju da neke vrste konca za zube sadrže potencijalno štetne hemikalije. Studija objavljena u časopisu Environmental Pollution otkrila je mikroplastiku u koncu, a Environmental Science: Processes and Impacts identifikovao je per- i polifluoroalkil supstance (PFAS).
Da biste smanjili rizik, izaberite konac sa oznakom bez PFAS ili se odlučite za prirodna vlakna kao što je svila umesto plastike i prirodne premaze kao što je pčelinji vosak umesto voska na bazi nafte. Ako na pakovanju konca nisu navedeni sastojci, pretpostavite da može sadržati štetne hemikalije.
– Važno je da sa svojim stomatologom razgovarate o pitanjima vezanim za bolesti desni i stvaranje bakterija koje mogu izazvati srčane i vaskularne poremećaje. U kupatilu svake osobe postoji moćno sredstvo: zubni konac. I ovde nije reč samo o svežem dahu i sprečavanju karijesa. Taj mali zubni konac više je od čistača zuba – on štiti i vaš mozak. On je mala investicija u vaše opšte zdravlje – kaže Dr David Rizik, interventni kardiolog u HonorHealth.
