Gorušica je osećaj neprijatnog pečenja u grudima i najčešće posledica neumerenih obroka. Javlja se zbog vraćanja (refluks) hlorovodonične kiseline, uglavnom u sklopu želudačne kile i gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB). Pored žarenja u grudima, gorušicu prati i gorak ukus u ustima, mučnina, nadimanje, podrigivanje, bol iza grudne kosti.
Gorušica je tegoba koju smo svi barem jednom osetili
Na pojačano lučenje kiseline žali se veliki broj osoba, skoro 40 odsto mesečno. Smatra se da su tegobe izraženije u vreme praznika posle obilnih obroka i velikih količina pića.
Stručnjaci okupljeni oko American College of Gastroenterology tvrde da će skoro sako osetiti gorušicu u izvesnoj meri posle obilnog obroka. I pored velike učestalosti, puno je nesporazuma o načinu lečenja gorušice. Gastroenterolozi otkrivaju 4 najrasprostranjenija mita.
Gorušica i GERB su ista stanja
Gorušica je samo simptom gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB).
– Pacijenti koji pate refluksne bolesti nemaju klasičnu nelagodnost u grudima koja se opisuje kao gorušica. Ova nelagodnost iza donjeg dela grudne kosti može da bude posledica refluksa, ali ne potiče svaka gorušica iz gastrointestinalnog trakta – kaže gastroenterolog dr Joseph Jennings.
Refluks kiseline dovodi do toga da se sadržaj želuca vraća nazad u jednjak i zatim u grlo. Budući da se iz želuca vraća i želudačna kiselina, osećaj je veoma neprijatan i peče.
Refluks kiseline često je praćen pored gorušice kašljem i mučninom. Povremeni refluks kiseline nije zabrinjavajući, ali ako su simptomi učestali moguće je da je u pitanju GERB – poremećaj kada se jednjak ne zatvara pravilno.
Način ishrane nije jedini uzrok gorušice
Pacijentima koji su skloni gorušici savetuje se da izbegavaju začinjenju, kiselu hranu, kofein, čokoladu, citrusno voće. Gastroenterolog dr Michael Schopis dodaje da je bitan i način konzumacije obroka, a ne samo namirnice koje jedemo.
– Nemaju pre svega sve osobe iste „okidače“ za gorušicu, moguće je da će neko imati jake tegobe posle konzumacije kofeina ili čokolade, a da nekom neće biti ništa, ali će zato burno reagovati na paradajz. Bitno je i pravilno žvakanje, jer se na taj način luči više pljuvačke i enzima koji počinju da vare hranu već u ustima. Kada duže žvaćemo i polako konzumiramo jelo produkuje se više enzima koja razgrađuju hranu i olakšava se posao stomaku – kaže dr Schopis.
Pacijentima se preporučuju niskomasni proteini kao što su piletina i riba, voće sa nižim sadržajem kiseline, povrće kao što je boranija, brokoli, šargarepa, cvekla, integralne žitarice, dovoljne količine vode, savetuju se biljni čajevi.
Mleko je brzi lek za gorušicu
Mleko je namirnica bogata proteinima koja jača kosti, ali nije brzo rešenje za simptome gorušice. Ne „oblaže stomak“ niti ga štiti, visok sadržaj mlečne masti čak može da stimuliše proizvodnju kiseline.
Jennings kaže da mleko može da pogorša gastrointestinalne simptome, posebno kod osoba koje su netolerantne na laktozu.
– Ipak, mleko sa nižim sadržajem masnoća može na izvesno vreme da neutrališe kiselinu u želucu i jednjaku, ali nije sigurno da će sa druge strane biti od pomoći svim pacijentima – objašnjava dr Jennings.
Redovno uzimanje antacida je korisno
Antacidi su lekovi koji kontrolišu lučenje želudačne kiseline i mogu da spreče gorušicu. Dobra su terapija za prvu pomoć, jer mogu brzo da deluju, ali problemi su mogući ako se dugo i često koriste.
– Kada se uzimaju na svakih nekoliko sati, više puta dnevno i tokom dužeg vremenskog perioda moguće je da organizam počne da luči više kiseline, da simptomi vraćana kiseline budu učestaliji i da pacijent uđe u začarani krug – kaže Jennings.
Najbolje je ako imamo učestale tegobe da se posavetujemo sa lekarom, antacid kako kažu stručnjaci može da se uzme ponekada „ad hoc“, ali ni tu ne bi trebalo preterivati, jer na primer, može da dovede do zatvora.
Stručnjaci navode da izbegavamo obilne obroke, ne konzumiramo hranu na brzinu. Đumbir i hrana bogata vlaknima mogu da pomognu. Ukoliko primetimo da su tegobe učestalije posle upotrebe određenih namirnica najbolje je da te proizvode izbegavamo. Ne savetuje se ležanje nakon jela barem u sledećih 90 minuta, potrebo je da spavamo sa blago uzdignutim jastukom.
