Flavonoidima mogu da spreče kognitivni pad, otkriva studija, koja je pokazala da koja je pokazala da konzumiranje hrane bogate flavonoidima može da utiče na ovaj proces. Pad kognitivnih sposobnosti događa se usled starenja, bolesti, nekih trauma ili procesa hemoterapije. ADHA, Alchajmerova bolest, multipla skleroza (MS), Parkinsovona bolest, demencija ili stanje koje se naziva „mentalna magloa“ po završetku hemoterapije mogu da naruše status kognitivnog zdravlja.
Mozak stari, a tu su i bolesti koje „troše“ kognitivne sposobnosti
Osnova istraživanja bilo je prvenstveno ispitivanje uticaja voća i povrća jarkih boja na zdravlje mozga i očuvanje kognitivne funkcije. Rezultati objavljeni u časopisu Neurology, pokazali su, pored ostalog, da ljudi koji konzumiraju oko 600 miligrama flavonoida dnevno imaju 20 odsto manji rizik od kognitivnog pada, u odnosu na one koji su uzimali samo 150 miligrama. Smanjenje kognitivnih funkcija povezano je starenjem, a prema istraživanju objavljenom u avgustu 2015, u Seminars in Hearing, može da se razvije nezavisno od neurodegenerativnih poremećaja kakav je Alchajmerova bolest.
Flavonoidi u voću i povrću dragoceni su za naš mozak
Zbog toga je izuzetno važno u ishranu uvrstiti što zdravije namirnice, koje mogu da pomognu u očuvanju kognitivne funkcije. Na primer, porcija borovnica od 100 grama sadrži oko 164 mg antocijanina, jedne vrste flavonoida. Ista količina paprike ima oko 5 mg flavona, što je druga vrsta flavonoida.
– Integrisanje hrane bogate flavonoidima u zdrav način života može da bude dobro za zdravlje mozga, ali i za opšte zdravlje – zaključio je autor studije dr Tian-Shin Yeh, istraživač sa Harvard University.
Šta su, zapravo, flavonoidi?
Flavonoidi su prirodna biljna jedinjenja koja su moćni antioksidanti, objašnjava dr Lisa Yang, profesor nutricionizma iz Njujorka, i dodaje da se nalaze u voću i povrću jarkih, intenzivnih boja, kao što su jagode, borovnice, pomorandže i crvene paprike.
Najnovije istraživanje zasnovano je na podacima prikupljenim od skoro 80.000 ljudi srednjih godina, koji su praćeni više od dve decenije. Učesnici su odgovarali na pitanja koliko često jedu različite namirnice, a onda su ih autori studije koristili da izračunaju unos različitih vrsta flavonoida. Paralelno sa tim, vršena je i procena njihovih kognitivnih sposobnosti – odgovarali su na pitanja o tome da li, na primer, imaju problema da se sete nedavnih događaja, ili svoje dnevne liste obaveza.
Gde ima najviše flavonoida?
Nalazi su takođe pokazali da su flavoni (vrsta flavonoida koji se nalaze u začinima, u žutom i narandžastom voću i povrću) imali najjači zaštitni efekat, a pokazalo se da je njihovom upotrebom moguće smanjenje rizika od kognitivnog pada od 38 odsto. Antocijanini koji se nalaze se u tamnijem voću, poput kupine, dali su rezultat od 24 odsto smanjenja rizika. Konstatovano je takođe da bobičasto voće, pomorandže, grejpfrut, sok od citrusa, paprike i celer sadrže najviše flavonoida.
Što šarenije, to više flavonoida
Stručnjaci preporučuju što šareniju kombinaciju voća ili povrća za svaki obrok, uz kombinaciju više živih boja. U doručak, na primer, dodajte i borovnice. Za ručak, napravite supu i salatu kao prilog glavnom jelu, ili obavezno pojedite neko šareno povrće. Za užinu uzmite jabuku, napravite smuti od svog omiljenog šarenog voća, uzmite krišku lubenice ili šaku trešanja. Ako možete da koristite namirnice iz organskog uzgoja, praktikujte to, a ako ne, dobro ih operite u vodi ili sodi bikarboni.
