Šta se događa u mozgu ako svakog dana jedemo kikiriki? Naučnici otkrili zanimljivu vezu sa pamćenjem

Kikiriki najčešće jedemo kao grickalicu, ne razmišljajući mnogo o tome kako utiče na naše zdravlje. Znamo da sadrži proteine, zdrave masti i vlakna, ali malo ko bi ga povezao sa boljim funkcionisanjem mozga. Upravo tom mogućnošću bavili su se naučnici sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji, koji su otkrili da svakodnevno konzumiranje kikirikija može da utiče na reakciju mozga na insulin, hormon koji ima važnu ulogu i u procesima učenja i pamćenja.

Šta su naučnici otkrili posle 16 nedelja?

U istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Food & Function učestvovala je 31 zdrava osoba starosti između 60 i 75 godina. Tokom  16 nedelja učesnici su svakodnevno jeli 60 grama pečenog, neslanog kikirikija sa tankom crvenkastom opnom. Rezultati su zatim upoređeni sa periodom tokom kojeg nisu konzumirali kikiriki.

Naučnici su utvrdili da je nakon redovnog konzumiranja kikirikija došlo do promena u odgovoru na insulin u pojedinim delovima desne moždane hemisfere. Među njima su bile i regije povezane sa pamćenjem, učenjem i obradom informacija, uključujući delove hipokampusa, moždane strukture koja ima važnu ulogu u stvaranju sećanja.

Zašto je insulin važan za naše pamćenje?

Kada čujemo reč insulin, uglavnom pomislimo na šećer u krvi i dijabetes. Međutim, ovaj hormon ima značajnu ulogu i u mozgu. Insulin učestvuje u regulaciji aktivnosti nervnih ćelija, njihovoj međusobnoj komunikaciji i procesima koji omogućavaju učenje i pamćenje.

Sa starenjem, osetljivost mozga na insulin može da oslabi. Ovakve promene povezuju se sa slabljenjem pojedinih kognitivnih sposobnosti, odnosno sposobnosti da pamtimo, učimo, razmišljamo i obrađujemo informacije. Upravo zato je naučnicima bilo zanimljivo što su kod učesnika koji su redovno jeli kikiriki zabeležili promene u odgovoru određenih moždanih regija na insulin.

Da bi to utvrdili, istraživači su primenili insulin putem nosa, a zatim posebnom metodom magnetne rezonance pratili promene protoka krvi u mozgu.

Ranije istraživanje pokazalo je i poboljšanje verbalnog pamćenja

Ovo nije prvi put da je isti istraživački tim pronašao vezu između konzumiranja kikirikija i funkcija mozga.

U prethodnom radu, objavljenom 2025. godine u časopisu Clinical Nutrition, naučnici su kod učesnika nakon 16 nedelja svakodnevnog konzumiranja kikirikija zabeležili povećanje ukupnog protoka krvi kroz mozak za 3,6 odsto. Još zanimljiviji bio je nalaz poboljšanja rezultata testova verbalnog pamćenja za 5,8 odsto.

Verbalno pamćenje omogućava nam da zapamtimo reči, razgovore i informacije koje čujemo ili pročitamo. Upravo ova sposobnost može da slabi sa godinama. Ipak, važno je naglasiti da su u pitanju nalazi istraživanja sa malim brojem učesnika, a ne dokaz da će svaka osoba koja svakodnevno jede kikiriki bolje pamtiti.

Šta kikiriki sadrži, a moglo bi da koristi mozgu?

Naučnici pretpostavljaju da je mogući povoljan efekat povezan sa kombinacijom hranljivih materija koje kikiriki sadrži. Bogat je nezasićenim masnim kiselinama, biljnim proteinima, vlaknima, vitaminima, mineralima i različitim biljnim jedinjenjima.

Posebno je zanimljiva aminokiselina L-arginin, koju organizam koristi za stvaranje azot-monoksida. Ovaj molekul učestvuje u opuštanju krvnih sudova i regulaciji protoka krvi, što bi moglo da bude jedan od mehanizama povezanih sa zabeleženim promenama u mozgu.

Međutim, istraživači još nisu utvrdili koja komponenta kikirikija ima najveći značaj, niti da li je za rezultate odgovorna jedna supstanca ili njihovo zajedničko delovanje.

Da li kikiriki može da nas zaštiti od Alchajmerove bolesti?

Za sada ne postoje dovoljno čvrsti dokazi za takvu tvrdnju. Iako su istraživači uočili promene u odgovoru mozga na insulin, to ne znači da kikiriki može da spreči Alchajmerovu bolest ili druge oblike demencije.

U istraživanju je učestvovala samo 31 osoba, a praćeni su pokazatelji moždane funkcije tokom relativno kratkog perioda. Da bi se utvrdilo da li ovakve promene zaista mogu dugoročno da doprinesu očuvanju pamćenja, potrebna su veća i dugotrajnija istraživanja.

Kikiriki pritom nije namirnica koju bi trebalo jesti u neograničenim količinama. Šezdeset grama sadrži približno 350 kalorija, pa je važno voditi računa o ukupnom dnevnom energetskom unosu. Osobe koje imaju alergiju na kikiriki moraju ga izbegavati.

Ipak, ovo istraživanje otvara zanimljivo pitanje: da li male promene u svakodnevnoj ishrani mogu da pomognu našem mozgu da duže sačuva svoje funkcije?

(eKlinika.rs)