Kikiriki i začini, kao i bilje, kako su otkrili naučnici, povećavaju nivoe određenih crevnih bakterija nakon samo 4 do 6 nedelja od početka konzumiranja. Zaključili su da su potrebna dalja istraživanja da bi se razumele implikacije njihovih nalaza i moguće zdravstvene koristi od prisustva više crevnih bakterija.
Kikiriki i začini, kao i bilje povećavaju raznolikost crevnih bakterija
Ishrana utiče na vrste bakterija koje žive u crevima. Ove bakterije povezane su sa višestrukim zdravstvenim funkcijama, uključujući kontrolu glikemije, koja je važna za regulisanje nivoa šećera u krvi, imunološki odgovor i kardiovaskularne faktore rizika.
Studije pokazuju da se crevne bakterije hrane namirnicama bogatim vlaknima. Istraživanja takođe pokazuju da bilje i začini sa visokim sadržajem polifenola – hemikalija sa antioksidativnim svojstvima – mogu da utiču na crevne bakterije ili sastav crevnog mikrobioma.
U međuvremenu, naučnici koji su istraživali uticaj potrošnje orašastih plodova otkrili su da bademi, orasi, lešnici i pistaći povećavaju raznolikost crevnih bakterija. Do sada, međutim, nijedna studija nije ispitivala efekte kikirikija na mikrobiom.
Dalje proučavanje efekata dijetetskih agenasa kao što su bilje, začini i kikiriki na bakterije creva moglo bi pomoći u formiranju preventivnih strategija zdravstvene zaštite i terapije.
Nedavno su naučnici sproveli dve studije koje su istraživale kako konzumiranje kikirikija, bilja i začina utiče na mikrobiom creva. Otkrili su da sva tri sastojka povećavaju raznolikost crevnih bakterija nakon samo 4-6 nedelja konzumiranja. Studije su objavljene u časopisu The Journal of Nutrition i Clinical Nutrition.
Samo kašičica bilja i začina
Da bi istražili efekte bilja i začina na mikrobiom, istraživači su angažovali 54 odrasle osobe prosečne starosti od 45 godina. Svi učesnici su bili gojazni ili su imali prekomernu težinu i najmanje još jedan kardiovaskularni faktor rizika, kao što su povišen šećer u krvi ili trigliceridi.
Učesnici studije, njih 48, četiri nedelje imali su istu ishranu uz jednu od tri doze začina i bilja: 0,5 g dnevno, 3,3 g dnevno ili 6,6 grama dnevno. Sve tri količine bilja i začina učesnici su jeli četiri nedelje sa dvonedeljnim periodom „ispiranja” (period eliminacije bilja i začina iz organizma). U začine su bili uključeni cimet, đumbir, kim, kurkuma, ruzmarin, origano, bosiljak i timijan.
Na početku studije i na kraju svakog perioda ishrane učesnici su davali uzorke stolice.
Istraživači su otkrili da konzumiranje 3,3 grama ili 6,6 grama bilja ili začina dnevno povećava nivoe bakterije Ruminokoka. Najveći nivoi ovih bakterija primećeni su među onima koji su konzumirali najviše bilja i začina.
Kikiriki za gubitak težine
Za studiju o kikirikiju, istraživači su regrutovali 50 odraslih osoba koje su imale povišene nivoe glukoze natašte i bile su gojazne ili su imale prekomernu težinu. Zamolili su učesnike da svaki dan za večernju užinu konzumiraju ili 28 grama kikirikija ili krekera i sira.
Svi učesnici konzumirali su obe ishrane po šest nedelja sa periodom „ispiranja” (period eliminacije kikirikija iz organizma) od četiri nedelje između. Istraživači su prikupili uzorke stolice od učesnika na početku studije i na kraju svake perioda ispitivanja. Otkrili su da su oni koji su jeli kikiriki imali u uzorcima stolice veći nivo bakterija Ruminokoka od onih koji su jeli krekere i sir. Takođe su primetili da su učesnici koji su jeli kikiriki takođe imali nivo bakterije Roseburija veći nego na početku studije.
Studije sugerišu da je Roseburija povezana sa gubitkom težine i smanjenom netolerancijom na glukozu.
Kako ishrana može da promeni mikrobiom creva
Na pitanje o zdravstvenim prednostima Ruminokoke, dr Lona Sandon, vanredni profesor na Katedri za kliničku ishranu Škole zdravstvenih profesija na University of Texas Southwestern Medical Center, koja nije bila uključena u studiju, rekla je za Medical News Today (MNT) da studije nisu posebno razmatrale zdravstvene prednosti ovih sastojaka.
– Međutim, čini se da Ruminokoka povećava bakterije koje proizvode butirat, kratkolančanu masnu kiselinu koja, kada se proizvodi u većim količinama, može da pomogne u kontroli apetita, energetskom balansu i poboljšanju glukoze u krvi – kaže dr Sandon.
Kako kikiriki i začinsko bilje mogu povećati raznolikost crevnog mikrobioma još nije sasvim jasno.
– Pored toga što je izvor proteina i zdravih masti, kikiriki je i izvor vlakana. Bakterije u crevima se hrane vlaknima. Sa više vlakana u ishrani, više bakterija i veći broj različitih bakterija mogu da napreduju i bujaju u crevima – rekla je dr Sandon.
– Što se tiče bilja i začina, teorija je da polifenolna jedinjenja, hemijske supstance koje se nalaze u bilju i začinima, kao i hrana kao što su tamni kakao, vino, grožđe, bobice i trešnje, predstavljaju izvor hrane ili pomažu u stvaranju okruženja u crevima koje podržava rast većeg broja bakterija – dodala je dr Sandon.
– Poznato je da polifenoli (u kikirikiju, bilju i začinima) unapređuju zdravlje na različite načine, kao što je smanjenje rizika od raka ili smanjenje upale. Možda to čine kroz promene u mikrobiomu creva – kaže dr Lona Sandon
Istraživači su zaključili da bi dodavanje malih količina kikirikija, bilja ili začina u ishranu moglo da poveća obilje određenih crevnih bakterija. Oni su, međutim, primetili da su potrebna dalja istraživanja kako bi se znalo kako povećan broj ovih bakterija može uticati na opšte zdravlje.
Na pitanje o ograničenjima studija, dr Sandon je ukazala na male veličine uzoraka i kratko trajanje studija.
– Ovo otežava donošenje zaključka o tome šta bi moglo da se dogodi dugoročno. Takođe, studije nisu posebno tražile zdravstvene efekte, već su imale za cilj da utvrde kako je promena u ishrani uticala na mikrobiom. Ne možemo donositi zaključke o uticaju na zdravlje iz ovih nalaza – rekla je dr Sandon.
