Zašto se kilogrami vraćaju posle prekida povremenog posta, objašnjava lekarka

Povremeni post se poslednjih godina nametnuo kao jedno od najpopularnijih pravila ishrane. Promoviše se kao jednostavan način za mršavljenje, bolju kontrolu šećera u krvi, više energije i čak duži život. Društvene mreže su prepune svedočanstava ljudi koji tvrde da im je „promenio život“. Ipak, iza privlačne ideje o ograničenom vremenu za jelo krije se mnogo nijansi o kojima se ređe govori.

Za razliku od klasičnih dijeta, povremeni post ne propisuje koje namirnice treba da jedemo, već u kom vremenskom okviru to radimo. Najčešći modeli su takozvani 16:8, gde se hrana unosi u periodu od osam sati dnevno, kao i post jedan do dva dana nedeljno. Upravo ta jednostavnost učinila ga je privlačnim, ali i dovela do nerealnih očekivanja.

Šta nauka zaista kaže o povremenom postu

Dr Triša Pasrika, lekarka u Beth Israel Deaconess Medical Centre i docentkinja medicine na Harvard Medical School, u videu koji je objavio The Washington Post objašnjava da povremeni post može dovesti do gubitka telesne mase u prvim mesecima.

Razlog za to je prilično jednostavan. Kada skratimo vremenski period u kojem jedemo, često unosimo i manje kalorija. Međutim, problem nastaje kasnije.

– Povremeni post je teško održati na duge staze i kod velikog broja ljudi telesna masa se vremenom vraća – ističe dr Pasrika.

Prema njenim rečima, dosadašnja istraživanjaž nisu pokazala da povremeni post značajno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, od pojave karcinoma niti da produžava životni vek. To ne znači da je štetan, ali znači da njegova reputacija često prevazilazi naučne dokaze.

Zašto se kilogrami često vraćaju

Jedan od glavnih razloga zbog kojih ljudi odustaju od povremenog posta jeste njegova neusklađenost sa stvarnim životom. Strogo određeni sati za obroke često se sudaraju sa poslovnim obavezama, porodičnim ritmom, društvenim događajima i hroničnim umorom.

Kada se pravila previše krše, javlja se osećaj neuspeha, a potom i potpuno odustajanje. U tom trenutku mnogi se vraćaju starim navikama, često uz prejedanje, što dovodi do brzog povratka izgubljenih kilograma.

Tu se krije i psihološki aspekt. Restriktivni obrasci ishrane kod nekih ljudi pojačavaju opsesivno razmišljanje o hrani, osećaj krivice i cikluse prejedanja i odricanja.

Ko bi trebalo da bude posebno oprezan

Stručnjaci upozoravaju da povremeni post nije dobar izbor za svakoga. Osobe sa poremećajima u ishrani, hormonskim disbalansima, hroničnim stresom, kao i trudnice i dojilje, često ne reaguju dobro na dugotrajno gladovanje.

Kod nekih ljudi preskakanje obroka može dovesti do naglih padova energije, razdražljivosti, problema sa koncentracijom i poremećaja spavanja. Sve su to signali da telo ne dobija ono što mu je potrebno.

Šta može da funkcioniše bolje na duge staze

Umesto rigidnih pravila, dr Pasrika predlaže jednostavnije i održivije navike koje se lakše uklapaju u svakodnevni život.

Doručak kao najvažniji obrok u toku dana

Konzumiranje doručka u prvih sat vremena nakon buđenja, uz dovoljno proteina i vlakana, pomaže stabilizaciji šećera u krvi i smanjuje potrebu za kasnijim grickanjem. To podrazumeva izbegavanje slatkih peciva i prerađenih namirnica.

Ranija večera

Završetak obroka dva do tri sata pre spavanja pozitivno utiče na metabolizam i način na koji telo skladišti energiju. Kasna večera povezana je sa većim rizikom od gojaznosti i metaboličkih poremećaja.

Šta je važnije od vremena kada uzimamo obrok 

Na kraju, poruka dr Pasrike je jednostavna i oslobađajuća.

– Važnije je šta jedemo nego kada jedemo.

Ishrana zasnovana na povrću, voću, mahunarkama, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i semenkama, uz manji unos ultra-prerađene hrane, ima najviše naučnih dokaza kada je reč o očuvanju telesne mase i zdravlja. Možda nema efekat brzog „čuda“, ali daje stabilne rezultate.

U vremenu u kojem se ishrana često svodi na trendove i ekstremna pravila, povremeni post ostaje još jedan podsetnik da ne postoji univerzalno rešenje. Najbolji način ishrane je onaj koji možemo da praktikujemo dugoročno, bez stalnog osećaja odricanja i krivice.

(eKlinika.rs)