Gubitak težine može da se ostvari ograničenjem kalorija i smanjenjem broja obilnih obroka, ali i povremenim postom (PP – vreme bez konzumiranja hrane ili autofagija), koji je popularna stavka dijeta za mršavljenje. Odgovorom na pitanje koja je od ove dve metode efikasnija bavila se nova studija. Povremeni post, ili konzumiranje hrane u određenim vremenskim intervalima, jedna je od metoda koja je postala sve popularnija poslednjih godina. Međutim, istraživači i dalje rade na tome da shvate da li i kako vreme konzumiranja hrane utiče na gubitak težine. Nedavna studija objavljena u Journal of the American Heart Association otkrila je da učestalost i veličina obroka imaju značajniji uticaj na gojaznost od vremenskog okvira obroka. Rezultati pokazuju da ograničavanje ishrane na određena doba dana uz povremeni post može biti neefikasno za ljude da izgube težinu na duži rok.
Povremeni post za gubitak težine: rizici i koristi
Povremeni post podrazumeva jelo samo u određenim vremenskim intervalima. Postoji mnogo načina da se posti sa prekidima. To može značiti da se ne jede određenim danima ili da se jede samo u određeno doba dana. Neki žele da koriste PP da izgube težinu ili zadrže zdravu težinu.
Neki dokazi navode na to da povremeni post može da pomogne da se izgubi telesna masnoća i može da pomogne u smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti. Međutim, istraživači i dalje rade na tome da otkriju potencijalne opasnosti povremenog posta i kako da izmere ove rizike u odnosu na potencijalne koristi. Sve u svemu, ovo je oblast u kojoj postoji potreba za više podataka.
Beata Rydyger, registrovani nutricionista sa sedištem u Los Anđelesu, i klinički savetnik za ishranu kompanije Zen Nutrients, koja nije bila uključena u studiju, istakla je za Medical News Today (MNT) koliki je izazov proučavanja ponašanja u ishrani:
– Većina učesnika u studiji smatra da je teško da prate šta jedu, a malo njih može da se pridržava dijete dovoljno dugo da bi se izmerili korisni efekti. Zagovornici povremenog posta ističu niz potencijalnih prednosti, od kojih neke podržavaju istraživanja, uključujući poboljšanja u gubitku težine, razmišljanju i pamćenju, dijabetesu tipa 2, zdravlju tkiva, pa čak i fizičkim performansama.
Ograničenje kalorija za gubitak težine
U ovu studiju bilo je uključeno 547 učesnika iz tri različita zdravstvena sistema. Istraživači su prikupljali informacije o učesnicima putem elektronskih zdravstvenih kartona i korišćenjem specijalizovane mobilne aplikacije pod nazivom Daily24. Učesnici su mogli da snime kada su jeli, veličinu obroka, vreme kada su otišli na spavanje i kada su se probudili. Za svaki snimljeni obrok, učesnici su procenili veličinu obroka na manje od 500 kalorija (mali), 500-1.000 kalorija (srednji) ili više od 1.000 kalorija (veliki).
Autor studije dr Wendy Bennett objasnila je svoje metode istraživanja:
– Dizajnirali smo aplikaciju za prikupljanje „vremena za jelo“, a kada su učesnici uneli ta vremena, pitali smo ih i za veličinu obroka (mali, srednji ili veliki). Učesnici iz 3 zdravstvena sistema koristili su aplikaciju 6 meseci. Povezali smo podatke aplikacije sa podacima ankete sa elektronskim zdravstvenim kartonima.
Dr Bennett je dodala da su zatim analizirali vezu između intervala jedenja, uključujući ukupan period trajanja obroka učesnika, vreme između njihovog buđenja i vremena za odlazak na spavanje, i vreme između njihovog poslednjeg obroka i vremena za spavanje, sa promenama u njihovoj težini tokom perioda od oko šest godina. Naučnici su otkrili da vreme od prvog do poslednjeg obroka u danu nije povezano sa promenama u težini. Međutim, zaključili su da je češće konzumiranje većih obroka povezano sa povećanjem težine.
– Glavni klinički zaključak jeste da ograničavanje perioda ishrane (tj. jedenje tokom kraćeg vremena, više vremena provedenog bez hrane) možda neće smanjiti povećanje telesne težine tokom vremena. Konzumiranje više srednjih ili velikih obroka povezano je sa povećanjem težine tokom vremena. S druge strane, pokazalo se da više manjih obroka tokom vremena dovode do gubitka težine – objasnila je dr Bennett.
U nekim od svojih analiza, istraživači su otkrili da prvi obrok ubrzo nakon jutarnjeg buđenja i duže vreme između poslednjeg obroka i odlaska u krevet mogu biti povezani sa manjim povećanjem telesne težine.
Dr Katherine Saunders, suosnivač kompanije Intellihealth and Obesity Physician koja radi u Intellihealth telemedicinskoj ordinaciji, Flyte Medical, koja takođe nije bila uključena u studiju, napomenula je da glavni nalaz ne iznenađuje.
– Istraživači su otkrili povezanost između češćih i većih obroka i povećanja telesne težine, što sugeriše da je sveukupni unos kalorija glavni pokretač povećanja telesne težine. Ovo ne iznenađuje. Ono što je interesantnije jeste da su učesnici sa kraćim vremenom od buđenja do prvog obroka i sa dužim vremenom od poslednjeg obroka do spavanja dobijali manje na težini, što je trend koji sugeriše da bi obrok ranije tokom dana mogao da olakša kontrolu težine – kaže dr Saunders.
Ograničenja studije
Podaci o povremenom postu (tj. vremenu kada se ne uzima hrana) i dalje se pojavljuju, tako da nijedna studija ne nudi sve dokaze da je metoda efikasna ili ne. Ova konkretna studija takođe je imala nekoliko ograničenja za razmatranje.
Prvo, istraživači su mogli da analiziraju samo podatke učesnika studije koji su preuzeli i koristili aplikaciju Daily24. Ovo je možda uticalo na studijsku populaciju i rezultate.
Regrutovani su samo učesnici iz tri zdravstvena sistema, što znači da se rezultati ne mogu nužno generalizovati. Skoro 78 odsto učesnika bile su žene, što ukazuje na potrebu za raznovrsnijim budućim studijama.
Studija je takođe imala relativno kratko vreme praćenja, što je dovelo do manjeg merenja težine i smanjenja preciznosti merenja. Istraživači takođe nisu bili u mogućnosti da izmere namere učesnika da izgube težinu pre nego što su se uključili u studiju.
Način na koji su naučnici merili periode obroka nije mogao da proceni složenije metode posta. Podaci su se takođe oslanjali na samoizveštavanje učesnika, a hrana nije bila standardizovana niti je bio procenjen njen kvalitet.
– Ova studija nije posebno procenjivala obrasce kao što je povremeni post. Takođe nismo procenili kvalitet ishrane za obroke koji su prijavljeni u aplikaciji – primetila je dr Bennett i dodala da su „nasumične kontrolisane studije koje se prilagođavaju unosu kalorija potrebne da bi se dodatno testirala uloga vremena obroka u prevenciji debljanja, a takođe i u gubitku težine”.
Zdravi pristupi gubitku težine
Ova studija pokazuje da druge metode gubitka težine mogu biti efikasnije od povremenog posta. Bez obzira na ciljeve težine, ljudi mogu da koriste različite metode da ostanu zdravi i održavaju željenu težinu. Za neke to može da bude uključivanje povremenog posta, dok drugi mogu da izaberu različite strategije. Dr Bennett kaže da je samokontrola ključna za gubitak težine.
– Druge studije pokazuju da bi ljudi mogli da koriste vremenski ograničenu ishranu ili povremeni post da bi smanjili unos kalorija i na taj način izgubili težinu, tako da to i dalje može da bude korisno sredstvo za mršavljenje za one koji se toga pridržavaju. Osnovna stvar za gubitak težine i dalje je samokontrola.
Dr Saunders je dalje primetila da ljudi različito reaguju na različite metode mršavljenja i da to nije pristup koji odgovara svima.
– Postoji toliko mnogo faktora koji utiču na regulaciju težine tako da uspešno mršavljenje treba da se bavi svim ovim na personalizovan način. Ne postoji „najbolja dijeta”. Različiti ljudi različito reaguju na bilo koji pristup mršavljenju, bilo da je u pitanju dijeta, vežbanje, lekovi protiv gojaznosti ili čak barijatrijska hirurgija.
