„Hrana kao lek“ ili zamena za lek je koncept koji je sve popularniji u savremenom svetu, a u stvari postoji već vekovima kao kamen temeljac zdravlja za mnoge kulture širom sveta. Međutim, često se dovodi u pitanje uloga hrane u prevenciji i kontrolisanju bolesti u poređenju sa konvencionalnom medicinom.
Kvalitetna hrana obezbeđuje duži život
Činjenica je da ishrana može da utiče na zdravlje pojedinca dobro je poznata zdravstvenim radnicima širom sveta. Stoga se i smatra da ljudi koji imaju mogućnost da se kvalitetno hrane češće imaju jak imuni sistem, sigurniju trudnoću i porođaj, manji rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, a i duže žive. Razlozi za to su brojni, dosta složeni i još uvek nisu dobro shvaćeni.
S druge strane, istraživanja su pokazala da ishrana bogata dodatim šećerima, zasićenim i trans mastima i viškom natrijuma može da izazove hroničnu upalu – osnovni faktor rizika u razvoju srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, lošeg zdravlja creva i drugih hroničnih bolesti.
Zdravstvene institucije često izdaju preporuke za ishranu i način života koje su podrazumevaju ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, mlečnim proizvodima sa niskim sadržajem masti i biljnim ili nemasnim životinjskim proteinima kako bi se podstaklo kardiovaskularno zdravlje i smanjili štetni faktori rizika od kardiovaskularnih bolesti, upala, povišenog holesterola, visokog krvnog pritiska i lošeg sna.
Na osnovu čega bi hrana mogla da bude zamena za lekove?
Osim dobrog kardiovaskularnog zdravlja, dobro kontrolisanog pritiska, holesterola i šećera u krvi, Svetska zdravstvena organizacija dovodi u vezu zdravu hranu sa zdravljem imuniteta, navodeći da hrana i te kako utiče na imunitet. Za dobro zdravlje treba ograničiti unos šećera, soli, zasićenih masti i alkohola. Istraživanja takođe pokazuju da karotenoidi – antioksidansi koji se prirodno nalaze u nekom povrću i voću, mogu da poboljšaju metabolite u krvi ljudi sa oboljenjem jetre.
Decenije naučnih otkrića podržavaju integralnu ulogu ishrane u kontrolisanju zdravlja, koju ne treba potcenjivati. Na primer, u SAD su napravljene takozvane „Smernice za ishranu 2020-2025“ i u njima se navodi da je srž zdrave ishrane bazirana na visokom unosu raznovrsne hrane i pića bogatih hranljivim materijama, kao što su:
- voće
- povrće
- integralne žitarice
- nemasni mlečni proizvodi
- posni proteini
- zdrave masti i ulja.
Koja hrana može da se koristi umesto leka ili kao zamena za lek
Takođe, povećanje dijetetskih vlakana podržava smanjenje nivoa šećera u krvi kod osoba sa preddijabetesom ili dijabetesom, smanjujući pojavu oštećenja nerava i krvnih sudova povezanih sa visokim nivoom šećera u krvi. Studija sugeriše da modifikovana mediteranska ishrana može da smanji bol, umor i nelagodnost kod osoba sa lipoedemom, stanjem gde postoji abnormalna akumulacija masti u donjim ekstremitetima.
Isto tako, opservacione studije su otkrile da zdrava ishrana tokom lečenja raka dojke može smanjiti negativne simptome izazvane lečenjem raka, uključujući mučninu, povraćanje i gubitak apetita.
Hrana ima važnu ulogu u prevenciji i kontrolisanju bolesti
Koncept „hrana kao lek“ zasnovan je na saznanju da hrana igra važnu ulogu u prevenciji i kontrolisanju bolesti. Ne postoji jedinstvena definicija koncepta „hrana kao lek“ ili „hrana kao zamena za lek“ , ali se generalno odnosi na davanje prioriteta zdravoj hrani i ishrani pojedinca gledajući sa zdravstvenog aspekta, i to sa ciljem prevencije, smanjenja simptoma ili preokretanja stanja bolesti.
Hrana kao lek ili zamena za lek fokusirana je na povećanu potrošnju raznovrsne integralne, minimalno obrađene biljne hrane i ograničen unos visoko prerađene hrane bogate dodatkom šećera, ulja i soli. Namirnice, za koje zagovornici ovog koncepta tvrde da imaju lekovita svojstva, često zbog navodnih visokih nivoa određenog mikronutrijenta ili biomolekula, koji se ponekad naziva funkcionalna hrana, od posebnog je interesa za ljude koji hranu smatraju lekom. Tu se izdvajaju razne biljke i začini, mahunarke, orašasti plodovi i semenke, integralne žitarice i voće i povrće.
Pristup hrana kao lek ili zamena za lek dovodi u pitanje konvencionalnu medicinu
Pristup „hrana kao lek“ ili zamena za lek u kontrolisanju određenih zdravstvenih stanja dovodi u pitanje konvencionalnu medicinu, koja se prvenstveno oslanja na tehnološka medicinska dostignuća i farmaceutske lekove za kontrolisanje zdravlja i bolesti. Konvencionalna zapadna medicina, na primer, propisuje promene u ishrani i životnom stilu kao tretman prve linije za neka stanja, posebno za sindrom policističnih jajnika.
Istraživanja pokazuju da modifikovana mediteranska ishrana može da smanji bol, umor i nelagodnost kod osoba sa lipoedemom, stanjem gde postoji abnormalna akumulacija masti u donjim ekstremitetima. Isto tako, studije su otkrile da zdrava ishrana tokom lečenja raka dojke može da smanji negativne simptome izazvane lečenjem raka, kao što su mučnina, povraćanje i gubitak apetita.
Ipak, postoje ograničenja jer hrana ne može da bude „smostalan“ lek
„Hrana kao lek“, međutim, nije pristup bez nedostataka. Među nekim ograničenjima su to što hrana nije i ne može da bude samostalan lek za sva zdravstvena stanja. Razvoj hroničnih bolesti i dalje je složen i može da se pripiše uzrocima koji nisu povezani sa ishranom, kao što je genetski rizik, izloženost toksinima iz životne sredine ili autoimune bolesti.
Stoga, jasno je da koncept „hrana kao lek“ može da bude potpora i da određene bolesti drži pod kontrolom, da smanji simptome i uspori progresiju bolesti. Ali, hrana nije zamena za lek i ne sme se koristiti kao samostalan tretman, već u kombinaciji sa odgovarajućom medicinskom terapijom.
