Frižider može da se tretira kao „srce kuhinje“ ako se već ona smatra „srcem doma“ jer njegova funkcija je da očuva hranu svežom i bezbednom. U ovom rashladnom uređaju bezbedno skladištimo veći deo hrane, a kako tehnologija napreduje, frižideri postaju pametniji: mogu da prate zalihe, predlažu recepte, čak i prikazuju vesti.
Na kojoj temperaturi frižider treba da radi?
Međutim, od svih njihovih karakteristika, temperatura ostaje najvažnija. Oslanjamo se na frižidere kao mesto gde bi hrana ostala sveža, ali ako temperatura nije ispravna, oni mogu da učine suprotno – u suštini mogu da postanu pravi inkubatori za bakterije. Prosečna temperatura u frižiderima u domaćinstvima je 5,3°C – što je malo iznad preporučenog bezbednog raspona od 0–5°C. Ono što treba više da zabrinjava je koliko često temperature variraju.
Mnogi frižideri više od polovine vremena rade iznad te bezbedne granice. Neki su čak radili na temperaturi i do 15°C, što je u delovima Velike Britanije praktično topao letnji dan. Na tim temperaturama, bakterije mogu brzo da se razmnožavaju, povećavajući rizik od kvarenja hrane ili čak bolesti koje se prenose hranom.
Pa, šta onda nije u redu? Deo problema je što mnogim frižiderima nedostaje precizan i pristupačan način za praćenje unutrašnje temperature. Jer istina je da većina nas ne zna šta podešavanja brojčanika zapravo znače. Pored toga, svaki put kada otvorimo vrata, topao vazduh ulazi unutra. Što duže vrata ostaju otvorena, posebno ako se zadržavamo dok biramo namirnice, unutrašnja temperatura se više penje ka sobnoj temperaturi, stvarajući pogodnije okruženje za razvoj bakterija.
Kako da sprečite razvoj bakterija u frižideru?
Evo jednostavnih načina da vaša hrana bude sveža – i bezbednija:
• Ne ostavljajte frižider otvoren dok raspakujete torbu sa tek kupljenim namirnicama
• Koristite rotirajući stalak za organizovanje poznat pod nazivom „lazy Susan“ jer može da pomogne da se izbegne „kopanje“ po policama punih proizvoda kako bi se došlo do poluprazne flašice sosa
• Očistite zaptivke, gume na vratima frižidera. Svakih nekoliko meseci proverite da li na gumi ima buđi ili prljavštine i uverite se da guma dobro dihtuje, a vrata skroz zatvorena.
Temperatura takođe varira unutar frižidera. Najhladnije mesto je obično pozadi, u dubini frižidera, dok je najtoplije na delu do vrata. To znači da je namirnice poput mleka ili sirovog mesa najbolje čuvati blizu zadnjeg dela – ne na vratima gde može da se čuva puter, na primer.
Trudite se da frižider ne bude prenatrpan
Iako mnogi moderni frižideri imaju ugrađeni senzor, on često odražava temperaturu samo na jednom mestu. U stvari, 68 odsto domaćinstava nikada ne podešava temperaturu. Savet mikrobiologa glasi – postavite nekoliko termometara, koji se lepe u različite delove vašeg frižidera. Ako je neki redovno iznad 5°C , vreme je za podešavanje temperature. I zapamtite – ugrađeni indikatori unutar frižidera ne odražavaju uvek stvarnu temperaturu u celom uređaju.
Takođe, izbegavajte prenatrpanost. Težite da frižider bude napunjen oko 75 procenata, kako bi hladan vazduh mogao pravilno da cirkuliše. Možete da napravite prostor tako što ćete namirnice poput koštunjavog voća, paradajza, paprike, krompira i meda čuvati u hladnom, suvom delu/fiokama jer njima nije potrebno hlađenje.
Bakterija listerija je posebno opasna jer može da preživ i čak se razmnožava na niskim temperaturama
Ali, temperatura nije jedini problem. Čak i dobro ohlađen frižider može da krije nevidljive rizike. Studije pokazuju da frižideri mogu da sadrže patogene, koji su verovatno prethodno uneti putem hrane ili ambalaže koja je možda bila kontaminirana. Iako niske temperature sprečavaju rast mnogih bakterija, neke – poput Listeria monocytogenes – mogu da prežive i čak se razmnožavaju na niskim temperaturama. Listerija, koja je posebno opasna za trudnice i starije osobe, može da se nađe u mekim sirevima, sušenoj ili dimljenoj ribi (uključujući suši), mesnim proizvodima, prethodno upakovanom voću, smrznutom povrću i gotovim sendvičima.
Kako biste smanjili rizik za sebe i druge, mikrobiolozi daju preporuke za bezbednost hrane:
• Držite sirovu hranu – poput mesa i ribe koju je potrebno kuvati – odvojeno od gotovih namirnica kao što su voće ili sendviči.
• Sirovo meso i ribu čuvajte na donjoj polici frižidera. Na taj način, ako sok procuri, neće kapati na drugu hranu.
• Konzumirajte proizvode spremne za jelo u roku od četiri sata od vađenja iz frižidera.
• Redovno perite ruke sapunom i vodom pre, tokom i posle pripreme obroka.
• Pratite uputstva za kuvanje na pakovanju kada je to potrebno.
