Probiotici su oblik dobrih bakterija koje se nalaze u crevima sa važnim ulogama u našem telu, od apsorpcije hranljivih materija do čvrstine i postojanosti imuniteta. Međutim, to nisu sve njihove korisne namene.
Da li je neophodno da se probiotici unose iz suplemenata
Ne samo da su probiotici neophodni za varenje, već su tu i brojne druge zdravstvene koristi prednosti konzumiranja hrane bogate probioticima. Prema studiji objavljenoj u časopisu ISRN Nutrition, probiotici takođe mogu pomoći ljudima da smanje nivo holesterola, zaštite ih od alergija, pomognu u prevenciji malignih oboljenja i drugih bolesti.
Obezbeđivanje dovoljne količine probiotika ne zahteva uvek kupovinu skupih suplemenata. Ali, za to postoji važan uslov: moramo da unosimo probiotičke namirnice svakodnevno. Važno je pravilno se informisati o tome kako da ovu hranu uklopite u svoje obroke da biste maksimalno iskoristili prednosti probiotika za poboljšanje rada creva, ali i jačanje imuniteta.
Zašto su nam važni probiotici
Uz navedeno, probiotici pomažu i za:
- veći nivo energije uz apsorpciju vitamina B12
- borbu protiv kandide
- zdraviju kožu (utiču na ekcem i psorijazu)
- lakše preboljevanje prehlade i gripa
- pomoć u lečenju bolesti creva, među kojima su i inflamatorne
- bolju kontrolu težine.
Evo koje namirnice su najjači prirodni probiotici.
Kefir: Šampion probiotika
Ovaj fermentisani mlečni proizvod je jedinstvena kombinacija mleka i zrna fermentisanog kefira. Konzumira se više od 3000 godina, potiče iz Rusije i Turske i znači „dobro se osećati“. Ima blago kiseli ili kiselkast ukus i sadrži od 10 do 34 soja probiotika.
Sličan je jogurtu, ali pošto je fermentisan kvascem i sa više bakterija, konačni proizvod sadrži više probiotika i manje laktoze. To ga čini pogodnim izborom za mnoge koji su intolerantni na laktozu.
2. Kiseli kupus
Zanimljivo je da kiseli kupus nije vodeći u različitosti sojeva probiotika, ali je bogat organskim kiselinama koje utiču na razmnožavanje dobrih bakterija. Ima visok sadržaj vitamina C i digestivnih enzima. Takođe je dobar izvor prirodnih bakterija mlečne kiseline, kao što je laktobacil.
3. Kombuha
Kombuha je neobična, sluzava, končasta gljiva nastala simbiotskom kolonijom bakterija i kvasca. Poznata je više od 2.000 godina, poreklom iz Japana. Mnogo je dokazanih tvrdnji o kvalitetu kombuhe, ali njene primarne zdravstvene prednosti jesu za varenje, povećanje energije i detoksikaciju jetre.
4. Jogurt
Verovatno najpopularnija probiotička hrana je kultivisani probiotički jogurt napravljen od kravljeg, kozjeg ili ovčjeg mleka. Uz kefir, svrstava se u sam vrh probiotičke hrane ako potiče od životinja iz organskog uzgoja i nije pasterizovan.
Stručnjaci za ishranu preporučuju jogurt od kozjeg ili ovčijeg mleka.
5. Kvas
Ovaj moćni sastojak je uobičajeno fermentisano piće u istočnoj Evropi od davnina. Tradicionalno se pravi fermentacijom raži ili ječma, a zanimljivo je da se u nekim zemljama poslednjih godina pravi korišćenjem probiotičkog voća i cvekle zajedno sa drugim korenastim povrćem, poput šargarepe.
6. Sirovi sir
Kozje, ovčije mleko i meki kravlji sirevi su posebno bogati probiotičkim bakterijama, uključujući sojeve termofilus, bifudus, bulgaricus i acidofilus. Uvek kupujte sirove i nepasterizovane sireve ako želite da dobijete maksimum od probiotika, jer pasterizovanim i prerađenim sortama nedostaju korisne bakterije.
7. Jabukovo sirće
Pored kontrole krvnog pritiska, smanjenja nivoa holesterola, poboljšanja osetljivosti na insulin, pa i gubitka težine, jabukovo sirće takođe može pomoći da povećamo unos probiotika. Pijte po malo svaki dan (kašiku ujutru) ili ga koristite kao prelive za salate, da biste rezultate iskoristljivosti doveli do maksimuma.
8. Slani krastavčići i kornišoni
Krastavčići i kornišoni su neopravdano malo priznati izvor probiotika i prirodnih bakterija sa mlečnom kiselineom Kada kupujete kisele krastavce, obavezno izaberite manjeg proizvođača hrane, po mogućstvu iz organske proizvodnje. Ide zima a sa njom i spremanje zimnice, pa nemojte izbeći krastavčiće, ali vodite računa da ne koristite previše konzervansa i soli.
9. Miso
Miso je tradicionalni japanski sastojak, ali i jedan od oslonaca tradicionalne japanske medicine. Obično se koristi u makrobiotičkom kuvanju kao regulator za varenje. Nastaje fermentacijom soje, ječma ili smeđeg pirinča uz odabrane gljive, a proces fermentacije traje od nekoliko dana do, zamislite, nekoliko godina.
Miso supa je poznata širom sveta, a priprema se veoma lako. Kašiku misa stavite u posudu sa vodom, uz dodatak morskih algi i začina po ukusu.
10. Sirovo mleko
Sirovo kravlje mleko, mleko, ovčje mleko kao i sirevi posebno su bogati probioticima. Zapamtite da pasterizacija „ubija“ dobre (zdrave) bakterije, pa se treba držati visokokvalitetnih, sirovih mlečnih proizvoda koji nisu pasterizovani.
11. Kimči (korejski kupusov „rođak“)
Kimči je „rođak“ kupusa, najpoznatiji u Koreji. Nastaje mešanjem glavnog sastojka, kineskog kupusa, sa nizom drugih namirnica i začina, poput crvene paprike, rotkvice, šargarepe, belog luka, đumbira, luka, morske soli. Mešavina se zatim ostavlja po strani da fermentiše od tri do 14 dana, što rezultira ukusnom probiotičkom namirnicom.
Ovo je sve tačno.