Alergija na kravlje mleko je reakcija na proteine iz mleka i oblik alergije koji se najčešće razvija tokom prvih meseci života. Deca, uglavnom, vremenom prerastu ovu alergiju, koja se može javiti i u starijem dobu. Za veliki broj odraslih alergija na kravlje mleko je hronično stanje, koje se leči izbegavanjem mlečnih proizvoda i hrane koja sadrži mlečne proteine. U najtežim slučajevima, reakcije na mleko mogu biti životno ugrožavajuće i zahtevaju hitnu lekarsku intervenciju.
Alergija na kravlje mleko je najčešća
Alergijska reakcija ispoljava se nizom simptoma koji se odgovor na konzumiranje mlečne hrane. Alergija na mlečne proizvode, koju lekari često nazivaju alergijom na kravlje mleko, javlja se kada telo nije u stanju da ponudi dobar imuni odgovor na jedan ili više proteina iz životinjskog mleka. Pošto se najviše koristi kraljve mleko u ishrani, najčešće su i reakcije na kravlje mleko, ali izvor alergena mogu biti i druge vrste životinjskog mleka, kao što su, ovčije ili kozje mleko.
Kada zatražiti hitnu medicinsku pomoć?
Alergija na kravlje mleko javlja, se prema nekim podacima, kod dva do tri odsto novorođenčadi i uglavnom spontano nestaje do 6 godine života. Alergije na kravlje mleko kod odraslih su najčešće hronične i ispoljavaju se različitim simptomima. Ti simptomi mogu varirati od sasvim blagih do životno ugrožavajuće anafilakse, koja zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Simptomi anafilakse razvijaju se iznenada i uključuju oticanje lica ili usta, brzo i plitko disanje, ubrzan rad srca. Osoba je u ovom stanju često i anksiozna i zbunjena, ima vrtoglavicu, povraća, usne su plave ili bele, javlja se i nesvestica.U slučaju da se ovo dogodi, odmah pozovite hitnu pomoć, savet je da pacijent legne, ukoliko je osoba povraćala trebalo bi da legne na bok.
Simptomi od blagih do životno ugrožavajućih
Simptomi se mogu pojaviti, neposredno posle upotrebe životinjskog mleka, ili nekoliko sati posle obroka. Neke osobe imaju sasvim blage reakcije, dok se kod nekih pacijenta alergija ispoljava nizom ozbiljnijih simptoma, kao što su otok i crvenilo, šuštanje u grudima, svrab oko usana, kašalj i nedostatak daha, povraćanje i u najtežim slučajevima anafilaksa. Moguća je i dijareja, pojava krvi u stolici, pacijenti imaju i grčeve u stomaku.
Alergija na kravlje mleko ili intolerancija
Alergija na mlečne proizvode i intolerancija na laktozu dva su različita stanja, koja se često ispoljavaju sličnim simptomima. Osobe koje su intolerantne na laktozu posle jela često imaju gasove, dijareju, osećaju nadutost u stomaku. Netolerancija na laktozu posledica je nedostatka laktaze u tankom crevu, enzima zaduženog za varenje mlečnog šećera (laktoze) i nije alergija na mleko.
Alergijska reakciju na mlečne proizvode, je rezultat reakcije na određene proteine prisutne u mlečnom proizvodu. Dva glavna proteina u mleku, surutka i kazein, mogu izazvati alergijsku reakciju kod nekih osoba. Alergija na mlečne proizvode je reakcija na specifičan mlečni protein. Kada organizam dođe u kontakt sa proteinom, imuni odgovor ga prepoznaje, telo reaguje na mlečni protein. Imunološki sistem preterano reaguje na alergen stvaranjem antitela koja se nazivaju imunoglobulin E (IgE). Ova antitela dospevaju do ćelija koje oslobađaju hemikalije, izazivajući alergijsku reakciju. Oslabađaju se histamini i dolazi do alergijske reakcije u vidu osipa ili problema sa disanjem.
Mleka ima i u žvakaćoj gumi
Alergični na mlečne proizvode treba da izbegavaju mlečne proizvode i hranu koja sadrži mlečne proizvode. Savet je da se redovno proveravaju sastojci namirnica. Mlečni proizvodi se nekada, mogu naći tamo gde ih najmanje očekujemo u žvakaćoj gumi, prelivima za salatu, nekim vrstama hleba, raznim pecivima. Ukoliko se osoba hrani u restoranu, bitno je da naglasi da je alergična na mleko i mlečne proizvode. Blaži simptomi se mogu umiriti primenom antihistaminika.
Dojenje dobra zaštita
Istraživanja procenjuju, da oko 7 odsto dece mlađe od godinu dana, ima alergiju na životinjske mlečne proizvode. Genetska sklonost je faktor rizika, pokazalo se i da su alergije na mleko ređe kod one dece koja su rasla uz kućne ljubimce. Faktor rizika je i kratak period dojenja. Istraživanje iz 2017. tvrdi da su deca koja su duže dojena majčinim mlekom, bila u manjem riziku od alergija na životinjsko mleko.
Mališani koji su imali ekcem, astmu ili neke druge alergije, su skloniji i alergiji na kravlje mleko. Smatra se, takođe, da su u većem riziku od alergije, deca koja su dohranjivana do četvrtog meseca, u odnosu na novorođenčad koja su hranjena samo majčinim mlekom do šestog meseca života.
Alternative mleku
Osobe alergične na kravlje mlečne proizvode mogu imati alergiju i na druge proizvode životinjskog porekla, kao što je kozje mleko. Alternative životinjskom mleku mogu biti sojino mleko, bademovo, pirinčano, ovseno, kokosovo mleko. Stručnjaci upozoravaju,da treba biti obazriv i pri primeni ovih vrsta mleka, jer su alergijske reakcije i u ovom slučaju moguće.
Majčino mleko je odlična opcija za decu do prve godine života. Ukoliko dojenje nije moguće, savetuju se zamene u vidu formula kao što su hipoalergena formula (u kojoj nema mlečnih proteina) ili formula na bazi aminokiselina.
