Dojenje je najprirodniji način hranjenja, majčino mleko je najboja preventiva od bolesti i savršen način neverbalne kominikacije majke i deteta. I pored napora stručnjaka i rada na promociji dojenja, prema nekim nezvaničnim podacima, u Srbiji samo 13,7 odsto žena doji svoje dete u prvih šest meseci života bez dodavanja veštačkog mleka. U skandinavskim zemljama taj procenat je čak 90.
Stručnjaci naglašavaju da nema bolje hrane za bebu od maminog mleka. Dete je, kada se rodi, bespomoćno, ranjivo i u potpunosti zavisno, a majka je prva koja dojenjem može da pruži podršku. Sam proces dojenja počinje, kako naglašavaju doktori, još u porođajnoj sali, kada se dete stavi na majčine grudi, kada ono odmah, nesvesno počinje da traži bradavicu majke.
Može li da „ne valja mleko“?
Lekari i savetnici za dojenje, navode i da postoji nažalost, dosta senzacionalizma i kada je u pitanju ovaj primarni kontakt svakog sisara, pa i čoveka. Na društvenim mrežama ima osoba koje stalno pričaju o dojenju, a u stvari reklamiraju sebe, ima i mladih mama sa silikonima, onih koje preko noći izgube stomak, priča o tome da nekom „ne valja mleko“…
– Te priče „ne valja mi mleko“ sasvim su pogrešne. Ne postoji loše majčino mleko, zna se sastav gvožđa, vitamina, belančevina. Majčino mleko prija bebi, a prvi podoji su izuzetno bitni zbog antitela i imunog sistema bebe – kaže za portal eKlinika pedijatar neonatolog, načelnica Odeljenja za neonatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Kragujevac dr Dragana Ristić.
Dojenje najbolja zaštita od bolesti i za mamu i za dete
Dojenje štiti bebu od upala, proliva, upala i infekcija. Smatra se da dojene bebe manje obolevaju od alergije, astme, ekcema, smаnjuје rizik оd sindrоmа iznеnаdnе smrti оdојčеtа. Majke koje doje, kako se tvrdi, imaju manji rizik od pојаvе оstеоpоrоzе, malignih оbоljеnjа dојkе i јајnikа, pоstpоrоđајnе dеprеsiје, anemije.
Svеtskа zdrаvstvеnа оrgаnizаciја i UNICEF prеpоručuјu rano zаpоčinjаnjе dојеnjа, prvi pоdој trеbаlо bi dа budе u rокu оd јеdnоg sаtа оd pоrоđаја i isključivo dojenje kao način ishrane novorođenčeta u toku prvih 6 meseci života.
Ne postoje prepreke za dojenje
Ovih smernica se pridržavaju i porodilišta u Srbiji, a stručnjaci naglašavaju da osim u retkim situacijama, skoro da ne postoje prepreke za dojenje.
– Ne postoje prepreke čak i toku covid 19 pandemije, osim uzimanja lekova protiv šizofrenije. Velika većina majki čija su deca na neonatologiji, presrećna je kada može da izmlaza mleko i tako hrani bebu, tešku svega 800 ili 900 grama. Mi smo već u trećoj godini kampanje podrške dojenju, koje kreće iz porođajne sale. Čim se beba rodi, osim ako nije životno ugrožena, spusti se mami na grudi. Jako su bitna prva dva sata života bebe, da majka oseti potrebu da doji dete – kaže dr Ristić.
Kontaktom „koža na kožu“ kod beba se smanjuje stres jer su, kako objašnjava doktorka, bebe u prilici da slušaju mamino srce, glas i osećaju temperaturu i miris maminog tela. U isto vreme, kod mama se podstiče laktacija, koja je izuzetno važna zbog prirodne ishrane deteta.
Dojenje ključno za prevremeno rođene bebe
Ona ističe da je veoma bitno da medicinski radnici upute žene u prednosti dojenja. Takođe, bitno je i da babice i pedijatrijske sestre upute ženu kako se beba postavlja na dojku.
– Dojenje je posebno bitno kod prevremeno rođene dece, koja nemaju imunitet. Njima je sve nezrelo – mozak, pluća, creva. Najčešći problem kod prevremeno rođene dece je krvarenje u crevima, usled nerazvijene bakterijske flore. Kako bi se to sprečilo insistiramo da se prevremeno rođena deca hrane u prva dva sata života. Kasnije, kada dete ojača, moj stav jeste da podoj bude na zahtev, a ne kao ranije da se beba donosi na svaka dva do tri sata – objašnjava dr Ristić.
Dosta žena želi i da donira mleko
Ona kaže i da se na Odeljenju neonatologije u Kragujevcu razmišlja i o bebama koje majke nisu u stanju da doje i o banci mleka, ali da je problem prostor.
– Ima dosta žena koje su raspoložene da doniraju mleko. Međutim, to je malo složeniji proces mora mami da se uradi virusologija, da vidimo da li je žena zdrava, pa kada se to proveri može da se donira mleko, nažalost nemamo prostor za to ali radi se i na tome – naglašava dr Ristić.
Razumevanje za žene koje nisu u mogućnosti da doje
Pedijatrijski tehničar u porodilištu i savetnik za dojenje i negu beba Marko Obradović, već duži niz godina aktivno pruža podršku dojiljama i trudnicama. Navodi da ima dosta razumevanja i za žene koje iz nekog razloga nisu u mogućnosti da doje.
– Veliki deo žena je sposoban da doji, postoje neka medicinska stanja kada je to nemoguće, kada je majka baš mnogo bolesna, a dojenje je jedino kontraindikovano ako majka ima sidu. Opšta je preporuka da bi sve žene trebalo da doje. Neke žene osećaju nelagodu i odbijaju dojenje i to je normalo. Neko je probao ali ne oseca se dobro, ima tog i u životinjskom svetu, ali tada mladunče prihvati druga ženka – priča za portal eKlinika Marko Obradović.
Dojenje i covid 19
Žene su često u nedomici, da li da doje dete ako imaju, prehladu ili blaži grip, Obradović objašnjava da ove bolesti nisu prepreka za dojenje.
– Čak i ako majka ima covid 19, najveća stručna tela preporučuju dojenje uz mere predostrožnosti, kao što su nošenje maski, dezinfekcija ruku, radnih površina. Rizici od virusa SARS‑CoV‑2 manji su od rizika potencijalnog nedojenja deteta – kaže Obradović, koji na ovu temu piše i lični blog.
Kada su u pitanju stomačni virusi, koji se često tokom leta lako prenose oralnim putem ili preko kontamirane površine, potrebno je, kako savetuje Obradović, samo pojačati higijenu, češće prati i dezinfikovati ruke i radne površine, posebno posle upotrebe toaleta i pre kontaka s detetom.
Da li su dojena deca i zdravija?
Dojenje je kako se naglašava i najbolji lek i način da se dete dobro razvija i raste. Obradović, ipak, ističe da ne može da se kaže da će dojena deca obavezno biti i zdravija.
– Ima primera gde to i nije tako, a i ne bih da opterećujemo krivicom žene koje su htele da doje, ali nisu uspele. Nije stvar u tome da su dojena deca zdravija, ali s biološke strane dobijaju kompletniju namirnicu. Ne mora da znači da će dete koje je hranjeno adaptiranom formulom biti bolesnije, sve je individualno. Istina je da dojenje nosi mnogo veći stepen zaštite. Ipak, kada su u pitanju dugoročni efekti dojenja, ono neće efikasnost pokazati tako što će dete biti više ili manje zdravo, već što će organizam dojenog deteta pre steći sposobnost da se samostalno izbori s infekcijama, dok će u slučaju ishrane nekim drugim vrstama mleka to biti malo sporije – precizira Obradović.
Dojenje i gojaznost dece
Stručnjaci upozoravaju da je u Srbiji sve više gojazne dece. Sistematski pregledi pokazali su da je petoro od dvadesetoro dece u našoj zemlji gojazno. Obradović objašnjava da je dojenje baš bitno jer se njime i stiču navike kada je u pitanju ishrana.
– Deca koja se hrane nekim drugim načinom, čak, iako, se hrane majčinim mlekom iz flašice, a ne dojenjem razviju naviku prekomernog unosa hrane, halapljivog jela. Ona u toku kratkog perioda pojedu velike količine hrane. U isto vreme centar za sitost u mozgu, nema sposobnost pravovremeno da reaguje na unestu količinu hrane. Takva deca, često, imaju stomačne tegobe, jače grčeve, kasnije imaju potencijal za razvoj gojaznosti, pa potom i za razvoj hipertenzije, poremećaje kičme usled viška kilograma – kaže Obradović.
Posao ili dojenje?
On smatra da i pored napora stručnjaka, ima neinformisanosti o preporukama i prednostima dojenja.
– Dosta toga je urađeno na promociji ali ne i dovoljno i trebalo bi i u budućnosti insistirati na informisanju i opšte i stručne populacije o prednostima dojenja. Treba imati razumevanja za različitosti, ali znati da ima i žena koje se zbog karijere, posla, odriču dojenja. Društvene mreže podstiču dojenje, ali često se iza svega krije lična promocija i biznis – kaže Obradović.
Koliko dugo treba dojiti decu?
Kada je reč o tome koliko dugo treba dojiti dete ima različitih preporuka, većina dece se doji do 9 ili 12 meseci, neka deca sisaju i u trećoj ili četvrtoj godini života. Većina stručnjaka jednoglasno ističe, da je bitno da dojenje ne zaustavi socijalizaciju deteta.
Dr Ristić navodi da ima primera žena koje dugo doje decu.
– Lično nisam za to, ali barem devet meseci je idealno vreme da se bebe doje, čak i šest meseci jer posle prelaze na nemlečnu ishranu, uvodi se i povrće i meso. Ali, ipak, trebalo bi nastojati na dojenju do 9 meseci. Kod starije dece od dve ili tri godine, to je više navika, nego što ima neki značaj – navodi dr Ristić.
Sa druge strane Marko Obradović, smatra da ne treba da postoje ograničenja u pogledu dojenja, ako obema stranama to odgovara.
– Sa dojenjem bi trebalo nastaviti sve dok je na obostrano zadovoljstvo i uživanje. Bez obzira na starost, dojenje i majčino mleko uvek imaju značaj za dete ukoliko su prisutni svi pokazatelji urednog fizičkog i emocionalnog razvoja – kaže on.
Svetska nedelja dojenja svake godine se obeležava od 1. do 7. avgusta, u više od 170 zemalja sveta kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja. Državama, organizacijama i institucijama predlaže da za obeležavanje i aktivnosti povodom Svetske nedelje dojenja izaberu najprikladnije datume u njihovim zemljama. U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 3. do 10. oktobra.
