Deca lošeg oralnog zdravlja češće obolevaju od kardiovaskularnih bolesti kao odrasli, utvrdili danski naučnici

Deca lošeg oralnog zdravlja kao odrasli češće obolevaju od kardiovaskularnih bolesti, rezultat je nove studije University of Copenhagen. Kvar na zubu i krvarenje desni uobičajen su među danskom decom - scenario koji istraživači sada dovode u vezu sa zdravstvenim problemima dugo nakon što i poslednji mlečni zub ispadne. Deca koja imaju više kaviteta (kvarnih zuba) ili pate od teškog gingivitisa (upale desni) pokazuju primetno veći procenat moždanih udara, srčanih udara i bolesti koronarnih arterija u odraslom dobu. To je zaključak nove studije objavljenih u časopisu International Journal of Cardiology.

Deca lošeg oralnog zdravlja imala su do 45 odsto veću učestalost kardiovaskularnih bolesti u odraslom dobu 

Istraživači su analizirali podatke 568.000 dece rođene u periodu od 1960. i tokom sedamdesetih godina iz Nacionalnog registra dečje stomatologije Danske uprave za zdravstvo i uporedili ih sa podacima o kardiovaskularnim bolestima iz Nacionalnog registra pacijenata do 2018. godine, kada su ta deca već odrasla. 

Preporučujemo

Ispitujući ove opsežne skupove podataka, istraživači su identifikovali nekoliko upečatljivih obrazaca. Deca sa brojnim kvarnim zubima imala su do 45 odsto veću učestalost kardiovaskularnih bolesti u odraslom dobu u poređenju sa decom sa malo kaviteta zuba. Kod dece sa teškim gingivitisom, učestalost je bila do 41 odsto veća. Brojke variraju u zavisnosti od pola, ali je trend jasan za obe grupe. Istovremeno, činilo se da se učestalost povećava kako se dentalni problemi pogoršavaju tokom detinjstva.

Upala kao moguće objašnjenje

Dakle, šta objašnjava vezu između bolesti zuba i kardiovaskularnih bolesti? Istraživači ne mogu sa sigurnošću toda kažu na osnovu ove studije, jer nisu istraživali uzroke, već su samo identifikovali statističke korelacije. Međutim, jedna teorija ukazuje na upalu.

- Sumnjamo da izloženost visokim nivoima upale u obliku bolesti desni i karijesa već u detinjstvu može da utiče na to kako telo kasnije reaguje na upalu - kaže Nikoline Nygaard, postdoktorski istraživač na Departmanu za stomatologiju University of Copenhagen.

Ovu teoriju podržava nekoliko drugih studija koje su pronašle vezu između parodontitisa i kardiovaskularnih bolesti. Svetska federacija za srce izdala je konsenzusni izveštaj u kojem se navodi da postoje čvrsti dokazi da parodontitis povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Izveštaj ukazuje da bakterije iz bolesti desni mogu da izazovu sistemsku upalu na drugim mestima u telu, ubrzavajući aterosklerozu i kardiovaskularne bolesti.

U drugoj studiji, Nygaard i njene kolege su takođe ispitale odnos između oralnog zdravlja i dijabetesa tipa 2 i pronašle sličan obrazac. Deca sa teškom bolešću desni imala su do 87 procenata veću učestalost dijabetesa tipa 2, dok su ona sa više kvarnih zuba imala 19 odsto veću učestalost.

Životni stil kao ključni faktor

Životni stil verovatno ima značajan uticaj na povećanu učestalost kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, te su stoga istraživači prilagodili svoje podatke prema nivou obrazovanja. Generalno, viši nivo obrazovanja dovodi se u vezu sa zdravijim i dužim životom.

- Ne možemo da isključimo da životni stil igra važnu ulogu. Ali, čak i nakon prilagođavanja prema nivou obrazovanja, učestalost kardiovaskularnih bolesti je i dalje prilično izražena - ističe Nygaard.

Iako studija ne može da utvrdi uzročno-posledičnu vezu, ona ipak može da ukaže na značajan potencijal za prevenciju. Ovo je posebno relevantno s obzirom na to da je dečji karijes jedna od najrasprostranjenijih bolesti na svetu, a i karijes i bolest desni mogu  relativno lako da se spreče temeljnim pranjem zuba.

- U Danskoj, 20 procenata dece i mladih nosi 80 odsto svih registrovanih bolesti zuba. Ako možemo da identifikujemo markere koji ukazuju na to ko je pod većim rizikom od različitih bolesti kasnije u životu, možemo da prilagodimo preventivne napore tim grupama. To bi moglo da ima dugoročne zdravstvene koristi duboko u odraslom dobu - objašnjava Merete Markvart, profesorka na Departmanu za stomatologiju na University of Copenhagen.

Ona ističe da je gingivitis generalno nedovoljno istražen, uprkos velikoj zastupljenosti među decom i adolescentima. Stoga bi podstakla da registracija gingivitisa postane obavezna u Nacionalnom registru dečje stomatologije, na isti način na koji se registruje karijes.

- Nije stvar u tome da možete rešiti kardiovaskularne bolesti lečenjem dečjih zuba. Ali, ako usmerimo naše napore ka specifičnim grupama, možemo da podstaknemo mnoge ljude u pravom smeru jednostavno poboljšanjem njihovog oralnog zdravlja - zaključuje profesorka Markvart.

(eKlinika.rs)