Detetu sporo zarastaju rane i često ima kožne promene: Možda je reč o ozbiljnoj bolesti koja zahteva terapiju

Procenjuje se da će čak jedan od tri gojazna dečaka i dve od pet gojaznih devojčica tokom života razviti dijabetes tipa 2. Dijabetes tipa 2 više nije bolest odraslih, jer njegova učestalost značajno raste među decom i adolescentima. U zavisnosti od regiona i populacije, između 8 i 45 odsto novootkrivenih slučajeva ovog oblika dijabetesa čine upravo mladi.

Dijabetes tipa 2 kod dece: Rani simptomi često prolaze neprimećeno

Dijabetes tipa 2 kod dece može da se razvija bez jasnih simptoma pa se često otkriva slučajno, tokom rutinskih analiza krvi. Ipak, određeni znaci mogu da ukažu na problem. Među njima su i česte infekcije kože i sluzokože, dugotrajne genitalne infekcije i sporo zarastanje rana.

Preporučujemo

Klasični simptomi uključuju:

• učestalo mokrenje (posebno noću)
• pojačanu žeđ
• povećan apetit
• umor i slabost
• gubitak telesne mase
• trnjenje ekstremiteta
• zamagljen vid
• promene raspoloženja.

Kod dece su česti i dodatni znaci kao što su:

• gojaznost
• povišen krvni pritisak
• akantoza (tamne promene na koži)
• sindrom policističnih jajnika kod devojčica.

Dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih analiza, uključujući merenje glukoze u krvi i test tolerancije na glukozu.

Insulinska rezistencija kao ključni uzrok

Osnovni mehanizam nastanka bolesti je insulinska rezistencija, odnosno smanjena osetljivost organizma na insulin.

Kod dece i adolescenata bolest se najčešće javlja između 10. i 19. godine. Posebno je izražena u pubertetu, a osetljivost na insulin može da se smanji za 25-30 odsto. U trenutku postavljanja dijagnoze, veliki deo ćelija koje proizvode insulin već je oštećen, što dodatno otežava lečenje.

Komplikacije mogu da se jave rano

Kod dece dijabetes tipa 2 često ima agresivniji tok nego kod odraslih. Komplikacije mogu da se razviju već nekoliko godina nakon dijagnoze.

Najčešće komplikacije uključuju kardiovaskularne bolesti, hipertenziju, dislipidemiju, masnu jetru i hroničnu upalu.

Što se bolest ranije javi, veći je rizik od ozbiljnih posledica u mlađem životnom dobu.

Gojaznost kao glavni okidač: I depresija moguća posledica

Gojaznost predstavlja jedan od najvažnijih faktora rizika i najčešću hroničnu bolest kod dece i adolescenata.

Pored dijabetesa, može da dovede do metaboličkog sindroma, respiratornih problema, ortopedskih poremećaja, smanjenog kvaliteta života i psiholoških problema (depresija, nisko samopouzdanje).

Prevencija: ključ zdravlja u detinjstvu

Usvajanje zdravih navika u ranom uzrastu može značajno da smanji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Preporuke za ishranu stručnjaka svode se na uravnotežene obroke, više voća, povrća i integralnih žitarica, ograničen unos slatkih napitaka, kao i redovan unos vode.

Fizička aktivnost je neophodna, a preporučuje se:

• deca 3-5 godina: aktivnost tokom celog dana
• deca i adolescenti: najmanje 60 minuta dnevno.

Ostale mere prevencije, takođe veoma važne su ograničenje vremena pred ekranima i obezbeđivanje dovoljno kvalitetnog sna.(eKlinika.rs)