Dijabetes tipa 2 može da ubrza razvoj višestrukih hroničnih bolesti, najugroženije osobe od 40 do 55 godina

Projekcije pokazuju da će dijabetes tipa 2 postati najveća epidemijska bolest na svetu, koja će do 2050. godine pogoditi oko 1,3 milijarde ljudi

Dijabetes tipa 2 može da ubrza razvoj višestrukih hroničnih bolesti, pokazali su rezultati istraživanja predstavljeni na godišnjem sastanku European Association for the Study of Diabetes  (EASD) u Beču. Nova studija otkriva da je dijabetes tipa 2 (T2D) ključni faktor u akumulaciji hroničnih bolesti, posebno u ranim fazama.

Projekcije pokazuju da će dijabetes tipa 2 postati najveća epidemijska bolest na svetu

Preporučujemo

- Zabrinjavajuće je da su ljudi sa dijabetesom tipa 2 pokazali bržu progresiju do obolelih stanja u poređenju sa onima bez dijabetesa. Ovo ubrzanje je primećeno u svim starosnim grupama, pri čemu je obrazac izraženiji kod odraslih srednjih godina. Naši rezultati ističu T2D kao ključni faktor u multimorbiditetu i naglašavaju potrebu za strategijama nege specifičnim za stadijum, prilagođenim različitim fazama razvoja hronične bolesti - objasnio je glavni autor studije dr Jie Zhang iz Steno Diabetes Center Aarhus u Danskoj.

Projekcije pokazuju da će dijabetes tipa 2 postati najveća epidemijska bolest na svetu, koja će do 2050. godine pogoditi oko 1,3 milijarde ljudi. Diabetes tipa 2 često se javlja uz druga hronična stanja, kao što su visok krvni pritisak, srčana insuficijencija, hronična bolest bubrega i depresija, što značajno doprinosi globalnom teretu multimorbiditeta.

Danski naučnici istraživali kako je dijabetes tipa 2 uticao na stopu razvoja hroničnih bolesti kod 502.368 učesnika

Međutim, koliko brzo osobe sa dijabetesom tipa 2 akumuliraju višestruke hronične bolesti i kako se stopa progresije razlikuje u zavisnosti od starosti, nije dobro shvaćeno. Kako bi popunili ove praznine u znanju, danski naučnici su istraživali kako je dijabetes tipa 2 uticao na stopu razvoja hroničnih bolesti kod 502.368 učesnika UK Biobank. Prosečna starost učesnika pri upisu bila je 58 godina, a oko 46 odsto su bili muškarci.

Istraživači su koristili zdravstvene kartone kako bi pratili zdravstvene ishode u proseku tokom 15 godina, tokom kojih je kod 47.725 (9,5 odsto) učesnika dijagnostikovan dijabetes tipa 2, a prebrojan je i broj bolesti koje su kasnije razvili (među 80 dugoročnih hroničnih stanja).

Da bi izračunali tempo razvoja hroničnih bolesti, istraživači su koristili modele sa više stanja kako bi uporedili stope tranzicije između grupa sa ekvivalentnim ukupnim oboljenjem. Na primer, uporedili su koliko je vremena bilo potrebno nekome sa dijabetesom tipa 2 i jednim dodatnim hroničnim stanjem da razvije treće stanje, u odnosu na to koliko je vremena bilo potrebno nekome sa dva hronična stanja, koja nisu dijabetes tipa 2, da razvije drugo stanje. Ovaj pristup izoluje ulogu dijabetesa tipa 2 tako što osigurava da obe grupe počinju sa istim ukupnim brojem hroničnih stanja.

Osobe sa dijabetesom tipa 2 od 40 do 55 godina brže akumuliraju druge  bolesti

Pojedinci sa dijabetesom tipa 2 konstantno su imali veće stope tranzicije - brže napredovanje između više stadijuma bolesti. Na primer, kod pojedinaca sa dva hronična stanja, oni sa dijabetesom tipa 2 kao jednim od njih napredovali su do trećeg stanja po stopi od 5,7 procenata godišnje, u poređenju sa 3,5 odsto godišnje za one sa dva stanja koja nisu dijabetes tipa 2. Ovo odgovara ljudima sa dijabetesom tipa 2 koji se kontinuirano suočavaju sa 60 odsto većim rizikom od dijagnoze nove bolesti u poređenju sa onima bez dijabetesa tipa 2.

Prilikom analize razlika u riziku od progresije multimorbiditeta u različitim uzrastima, nakon kontrole pola, obrazovanja i indeksa telesne mase (BMI), studija je otkrila da su učesnici sa dijabetesom tipa 2 u mlađim starosnim grupama (od 40 do 55 godina) pokazali bržu stopu akumulacije bolesti nego njihovi vršnjaci u starijim starosnim grupama.

Neophodna intervencija u srednjim godinama kako bi se usporila progresija multimorbiditeta

- Ovo otkriće naglašava potrebu za ranom intervencijom u srednjim godinama kako bi se usporila progresija multimorbiditeta. Razlozi zašto učesnici sa dijabetesom tipa 2 u mlađim starosnim grupama izgleda brže napreduju zahtevaju dalja istraživanja. Najvažnija poruka naših nalaza je da, među osobama sa istim brojem hroničnih stanja, oni sa dijabetesom tipa 2 doživljavaju bržu progresiju ka razvoju dodatnih stanja, u poređenju sa onima bez dijabetesa tipa 2. Ovo otkriva dinamičnu ulogu dijabetesa tipa 2, jer je veza između dijabetesa tipa 2 i progresije bolesti bila najjača u ranim fazama i postepeno se smanjivala sa napredovanjem multimorbiditeta - smatra dr Zhang.

Autori priznaju nekoliko ograničenja studije, uključujući to da su faktori rizika kao što su socioekonomski status, pušenje, ishrana i kliničke mere procenjeni samo na početku studije, što ne uzima u obzir nikakve promene tokom praćenja. Takođe napominju da pristrasnost u otkrivanju može da utiče na nalaze, jer osobe sa dijabetesom tipa 2 imaju češći medicinski nadzor, što potencijalno dovodi do ranije identifikacije dodatnih hroničnih stanja. Pored toga, kao deskriptivna studija, istraživanje ne može da utvrdi uzročne veze te bi buduća istraživanja trebalo da istraže osnovne mehanizme.