Erozija gleđi, loš zadah, afte u ustima nisu uvek posledica loše higijene, kako hormoni deluju na zube

Otečene i bolne desni, erozija gleđi i loš zadah, nisu uvek posledice nedovoljno dobre higijene usta i zuba, nego i hormonskih promena. Gingivitis (upala desni) može da se javi u trudnoći, parodontalna bolest dovodi se u vezu sa sindromom policističnih jajnika, hipertireoza uslovljava nekada promene na zubima. Kada se tegoba ispolji na zubima i desnima bez jasnih razloga, moguće je da se iza svega krije hormonski disbalans.

Upala desni

Upala desni nekada može da bude znak trudnoće,  ali i poremećaja rada štitne žlezde, kaže dr Mohamed Ali, stomatolog.

Preporučujemo

- Desni su otečene, crvene i lako krvare, čak i kada je dobra higijena. Usled delovanja hormona progesterona i estrogena povećava se dotok krvi u tkiva i desni postaju osetljivije na zubni plak - kaže dr Mohamed Ali.

Poremećaj funkcije štitaste žlezde može da ometa zarastanje tkiva, dovede do lakše upale desni i sporijeg oporavka.

Suva usta (kserostomija)

U slučaju da je jezik hrapav i lepljiv, sa malo pljuvačke, a posebno ako je opšta oralna higijena dobra, moguće je da su neprijatno suva usta posledica menopauze.

Suva usta se javljaju kod niskog nivoa hormona, pod uticajem dugotrajnog i jakog stresa, određenih bolesti ili upotrebe nekih lekova. Nizak nivo estrogena utiče na slabije lučenje pljuvačke kod žena. Pljuvačka ima ključnu ulogu u probavi hrane i zaštiti zuba i mekih tkiva.

- Kada je manje pljuvačke, moguće je da kod žena u menopauzi dođe do češće pojave karijesa i veće osetljivosti zuba - smatra dr Ali i dodaje da veće količine hormona stresa, poput kortizola, mogu da oslabe lučenje pljuvačke.

Stezanje vilice, ispucala gleđ i istrošeni zubi

Ove tegobe mogu da budu posledica slabije kontrole stresa, hormonskog disbalansa i nesanice, kaže stomatolog.

Tokom pregleda mogu da se uoče jasni znaci škrgutanja zubima, kao što su sitne pukotine, ravne ivice i okrnjena gleđ. Ova navika je često posledica dugotrajnog stresa.

Loš zadah

Moguće je da osoba redovno pere zube i usnu duplju i koristi konac za čišćenje zuba, ali i dalje da ima problem sa neprijatnim zadahom. Ova neprijatnost nekada je posledica metaboličkih i hormonskih faktora, kao što su insulinska rezistencija isindrom policističnih jajnika. Ova stanja mogu da poremete ravnotežu bakterija u crevima i usnoj duplji.

Hipotireoza je problem zbog nedovoljnog lučenja hormona štitne žlezde, zbog čega se usporava metabolizam i lučenje pljuvačke. U takvim uslovima bakterije u usnoj duplji počinju da se razmnožavaju i emituju neprijatan miris.

Povišeni ketoni javljaju se kod disbalansa šećera u krvi i takođe utiču na pojavu lošeg zadaha. Kada su ketoni povišeni, telo sagoreva masti umesto glukoze za energiju. Ovaj proces je primetan kod gladovanja, posle keto dijete ili kod osoba koje se leče od dijabetesa. Ukoliko dođe do skoka vrednosti šećera, mučnine i bola u stomaku, a dah podseća na miris acetona, bitno je da se obratimo lekaru.

Erozija gleđi i pojačana želudačna kiselina

Želudačna kiselina ne izaziva samo gorušicu, već može da ošteti i zube. Dr Ali kaže da neke hormonske promene mogu da izazovu refluks kiseline.

- Hormoni mogu da doprinesu refluksu kiseline, naročito progesteron u trudnoći i hormoni stresa poput kortizola. Progesteron opušta donji ezofagealni sfinkter, što može da dovede do učestalijeg vraćanja želudačnog sadržaja iz želuca nazad u jednjak. Hormoni stresa poput kortizola utiču na povećano lučenje želudačne kiseline i pogoršavaju simptome refluksa kod osetljivih osoba - objašnjava dr Ali.

Afte i rane koje sporo zarastaju

Usled pada nivoa estrogena dolazi do slabljenja sluzokožne barijere i lakše iritacije tkiva u usnoj duplji, pa se češće javljaju afte, na primer kod žena u menopauzi i perimenopauzi. Afte su beličaste, male i okrugle lezije na sluzokoži usne duplje.

Dr Ali smatra da stalno povišen kortizol može da ometa pravilnu funkciju imunih ćelija koje učestvuju u zarastanju rana, što znači da će ranice sporije da zarastaju kada smo u stanju stresa.

Kada dođe do hormonskog disbalansa, male povrede u usnoj duplji sporije zarastaju, a afte se javljaju bez jasnog razloga. Proces oporavka mogu da odlože i autoimuna oboljenja, napominje dr Ali.

Pacijenti se obično iznenade kada im ukažemo da hormoni mogu da deluju na svaki deo tela, dodaje dr Ali, i preporučuje osobama sa sličnim problemima da vode dnevnik simptoma i urade u laboratoriji analize krvne slike i hormona. U slučaju da se „otisak hormona“ primeti na usnoj duplji i zubima, savetuju se redovne posete stomatologu, povećan unos tečnosti zbog sindroma suvih usta i upotreba zubne paste sa fluorom s ciljem zaštite zubne gleđi.

(eKlinika)