Škrgutanje zubima ili bruksizam je stručni izraz za prekomerno stiskanje i škripanje zubima koje se ne dovodi u vezu sa žvakanjem hrane, a najčešće se javlja noću. Pri ovom procesu nastaje nefiziološki jako opterećenje zuba i njihovih potpornih struktura. Simptomi stiskanja ili škrgutanja zubima mogu uključivati bol u zubima i desnima, kao i u zglobovima vilice i mišićima. Izazvan bol može da bude iscrpljujući i značajno da utiče na naš svakodnevni život.
Škgrutanje zubima najčešće je u snu
Zubima škrgućemo najčešće kada toga nismo ni svesni. Dok spavamo, u snu, stiskamo zube a posledica može biti umor kada se ujutru probudimo. Međutim, zubima mnogi od nas škrguću i u budnom stanju.
Naši gornji i donji zubi su stvoreni da se „sretnu“ samo kada su nam potrebni: za griženje i žvakanje hrane. Prirodno, samo mali deo dana provodimo žvaćući, a kada ne žvaćemo zubi bi trebalo da budu razdvojeni, bez obzira da li su nam usne i usta zatvoreni ili ne. Ako grickamo ili stisnemo više nego što je prirodno potrebno, zubi se vremenom mogu istrošiti, dok mišići vilice mogu postati zategnuti.
Škrgutanje zubima može nastati zbog stresa
Zglobovi vilice (poznati kao temporomandibularni zglobovi) koji pričvršćuju donju vilicu za lobanju sadrže disk, koji pomaže u kontroli načina na koji se zglobovi vilice kreću. Ovaj disk se može izobličiti ili dislocirati, što može dovesti do smanjenja funkcije kao i do bola.
Škrgutanje zubima može da bude uslovljeno stresom. Stručnjaci su tokom razgovora sa osobama, koje često škrguću zubima, ustanovili da su mnogi od njih pod stresom. Problemi u porodici, na radnom mestu, svakodnevni životni izazovi, sve nas to opterećuje više nego što primećujemo. Nije uvek lako prepoznati svaku stresnu situaciju. Pacijenti se žale na bol u zglobovima vilice i okolnih mišića ne pomišljajuči da sve to potiče od škrgutanja zubima koje i ne primećuju da čine.
Postanite svesni škrgutanja i posetite stomatologa
Prvi korak je da postanete svesni da škrgućete zubima i da se često podsvesno ponašanje pretvori u ono koje se može kontrolisati i zaustaviti. Potrebno je da stomatolog proveri stanje zglobova vilice i mišića koji nam pomažu da žvaćemoe. Stomatološki pregled može da pomognu da se otkriju znaci škrgutanja zubima i stiskanja vilice, što može uključivati napuknute zube i plombe, istrošene krunice ili kvržice (što se tako naziva povišena ivica zuba) i nežne mišiće vilice. Nežni mišići oko bočnih strana glave i vrata su takođe česti.
Fizioterapija i štitnik mogu pomoći
Kontrola stresa i fizioterapija mogu da budu važne komponente multidisciplinarnog pristupa nezi. Ako škrgućete zubima noću, ujutru možete da osećate bol u zubima, zglobovima vilice ili mišićima glave i vrata. To bi trebalo da bude dovoljan razlog da razgovarate sa svojim stomatologom o tome da li bi štitnik za ugriz mogao biti rešenje. U pitanju je štitnik od čvrstog materijala koji sprečava kontrakciju mišića u toku noći, tako da ne dolazi do abrazije zuba.
Škrgutanje zubima nestaje sa nestankom izvora stresa
Osobe koje imaju problema sa bolnom vilicom trebalo bi da izbegavaju žvakanje u dužem vremenskom periodu. To bi pomoglo rasterećenju vilice i mišića u određenom dobu dana. Tako ćete izbeći i tenzione glavobolje koje mogu nastati kao posledica škrgutanja zubima.
Za mnoge osobe škrgutanje zubima je ciklično i periodično nestaje nakon što nestane izvor stresa. Tu može pomoći i tazgovor sa psihologom ko i saveti sa vašim stomatologom. Okadazak smirenog tela i duha na počinak svakako će učiniti da i škrgutanje zubima u snu, pa i tokom dana, budu stvar prošlosti.
Odlicna informacija.