Lečenje dijabetesa je doživotni proces, pa samo saznanje da imamo ovo stanje, može da poveća nivo stresa u našem svakodnevnom životu. Ali, stres, odnosno bilo koja vrsta stresa, može da bude glavna prepreka u efikasnom uprvljanju nivoa šećera u krvi, odnosno stres podiže nivo šećera u krvi
Hormoni koji izazivaju stres u našem telu mogu direktno da utiču na nivo šećera: ako smo pod stresom ili se osećamo ugroženo, naše telo reaguje. Ovo se može nazvati odgovor organizma „bori se ili beži“, i on podiže nivoe hormona.
Kako stres podiže nivo šećera u krvi
Tokom ovog odgovora, telo oslobađa adrenalin i kortizol u krvotok, i disanje se ubrzava. Telo potom usmerava krv u mišiće i udove, omogućavajući nam da se borimo. Ali, naše telo možda neće moći da obradi glukozu koju oslobađaju naše nervne ćelije. Ako ne možemo da pretvorimo glukozu u energiju, ona se nakuplja u krvotoku i ovo uzrokuje porast nivoa glukoze u krvi. Stalni stres organizma zbog dugotrajnih problema sa glukozom u krvi može da nas iscrpi mentalno i fizički, ovo sve otežava upravljanje dijabetesom i dokazuje da stres loše utiče na dijabetes.
Različite vrste stresa različito utiču na dijabetes
Stres drugačije utiče na ljude a postoji i mnogo vrsta stresa. Vrsta stresa koju doživljavamo takođe može da utiče na fizički odgovor našeg tela. Kada su ljudi sa dijabetesom tipa 2 pod mentalnim stresom, generalno doživljavaju povećanje nivoa glukoze u krvi. Ljudi sa dijabetesom tipa 1 mogu imati raznovrsniji odgovor. To znači da oni mogu doživeti ili povećanje ili smanjenje nivoa glukoze u krvi. Kada smo pod fizičkim stresom, šećer u krvi takođe može da poraste. Ovo se može desiti kada smo bolesni ili povređeni i ovo može da utiče na ljude sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2, kažu lekari sa čuvene američke Mayo klinike.
Kako da utvrdimo da li mentalni stres utiče na naš nivo glukoze
Ako vodimo neku vrstu dnevnika – datum i šta smo radili u vreme kada smo bili pod stresom, to nam može pomoći da odredimo okidače za stres. Na primer, da li ste više pod stresom ponedeljkom ujutru? Ako jeste, sada znate da preduzmete posebne korake ponedeljkom ujutru kako biste smanjili stres i držali glukozu pod kontrolom. Ako se osećate da ste pod stresom, ocenite nivo stresa na skali od 1 do 10. Deset predstavlja najviši nivo stresa. Zapišite ovaj broj. Nakon što „procenite“ svoj stres, trebalo bi da proverite nivo glukoze. Radite ovo narednih nekoliko nedelja. Uskoro ćete možda videti da se pojavljuje obrazac: ako primetite da vam je glukoza redovno visoka, verovatno je da vaš mentalni stres uvek negativno utiče na nivo šećera u krvi.
Kako smanjiti nivo stresa
Stres je moguće smanjiti ili ograničiti: Meditacija može pomoći u uklanjanju negativnih misli i omogućiti vašem umu da se opusti. Razmislite da svako jutro počnete sa 15-minutnom meditacijom. Ovo će postaviti temelj za ostatak vašeg dana. Sedite u stolicu sa nogama čvrsto postavljenim na pod i zatvorenim očima. Recitujte mantru koja vam ima smisla, kao što je „Imaću dobar dan“ ili „Sve će biti kako treba“. Odgurnite sve druge misli ako vam uđu u glavu i dozvolite sebi da budete prisutni u trenutku.
Smanjenje emocionalnog stresa: Ako se nađete u neželjenom emocionalnom stanju, odvojite pet minuta da budete sami. Uklonite se iz svog trenutnog okruženja. Pronađite miran prostor da se fokusirate na svoje disanje. Stavite ruku na stomak i osetite kako se diže i spušta. Duboko udahnite, a izdahnite polako i glasno. Ovo će vam usporiti otkucaje srca i pomoći vam da se vratite u stabilno emocionalno stanje. Ovaj čin centriranja sebe može da poboljša način na koji se nosite sa onim što uzrokuje stres.
Smanjenje fizičkog stresa: Joga može da obezbedi i fizičku aktivnost i meditaciju u isto vreme. Vežbanje joge takođe može da smanji krvni pritisak. Bilo da je u pitanju joga ili neki drugi oblik vežbanja, trebalo bi da težite 30 minuta kardiovaskularnih vežbi dnevno. Možete da vežbate 10 minuta kada se probudite, 10 minuta popodne i 10 minuta pre nego što odete na spavanje.
Smanjenje stresa koje izaziva briga o porodici: Ako se osećate preplavljeni porodičnim obavezama, zapamtite da je u redu reći „ne“. Vaša porodica će razumeti ako ne možete sve da stignete. Ako vaš stres potiče od toga što ne viđate svoju porodicu onoliko često koliko biste želeli, razmislite o zajendičkomk vremenu nedeljom ili svake druge nedelje. Možete igrati društvene igre ili učestvovati u aktivnostima na otvorenom. To može uključivati planinarenje, plivanje…
Stres na poslu: Stres zbog posla nosi se kući – ako je moguće, sa svojim pretpostavljenim razgovarajte ako vam je teško na poslu. Možda postoje opcije za ublažavanje ili rešavanje problema koje imate. Ako to ne pomogne, možda je vreme da razmislite o prelasku u drugo odeljenje ili čak o pronalaženju novog posla. Iako nivo stresa raste kada tražite novi posao, možda ćete na novom poslu nivo stresa biti mnogo manji
Koji su simptomi stresa
Ponekad su simptomi stresa suptilni i možda ih nećete primetiti. Stres može uticati na vaše mentalno i emocionalno blagostanje, a može uticati i na vaše fizičko zdravlje. Prepoznavanje simptoma može vam pomoći da identifikujete stres i preduzmete korake da ga kontrolišete. Simptomi stresa su: glavobolje, bol u mišićima ili napetost, spavate previše ili premalo, umor, nedostatak motivacije, razdražljivost, depresija, nemir, uznemirenost. Takođe, uobičajeno za ljude koji su pod stresom je da često njihovo ponašaje nije u skladu sa njihovim karakterom. Ovo uključuje: povlačenje od prijatelja i porodice, pojačan apetiti ili potpuno gubljenje apetita, bes, prekomerno konzumiranje alkohola, početak pušenja…
