Nedavna infekcija ozbiljno povećava opasnost od ishemijskog moždanog udara kod dece, pokazuje nova studija

Iako je moždani udar kod dece izuzetno redak, predstavlja jednu od najozbiljnijih mogućih posledica koje mogu da uslede nakon infekcije. Novo istraživanje iz Australije pokazalo je da je gotovo 40 odsto dece koja su doživela moždani udar imalo dokumentovanu infekciju u prethodna dva meseca.

Potvrđeno: Infekcije povezane sa značajno većim rizikom od moždanog udara kod dece

Rezultati studije objavljene u časopisu Neurology pokazuju da je bilo koja vrsta infekcije povezana sa više nego trostruko većim rizikom od ishemijskog moždanog udara u narednih 180 dana. S druge strane, vakcinacija nije bila povezana sa povećanim rizikom od moždanog udara.

Istraživači su analizirali administrativne zdravstvene podatke iz australijske države Viktorija i identifikovali 571 slučaj moždanog udara kod dece, a oko 60 odsto svih zabeleženih moždanih udara bili su ishemijski.

Kod 40 procenata dece koja su pretrpela moždani udar pronađeni su dokazi o infekciji tokom prethodna dva meseca, dok je među kontrolnom grupom taj procenat bio manji od 20 odsto.

Rizik je posebno izražen kod ishemijskog moždanog udara

Analiza je pokazala da je najveća povezanost između infekcija i ishemijskog moždanog udara.

Kod dece koja su imala infekciju tokom prethodnih šest meseci, verovatnoća razvoja ishemijskog moždanog udara bila je više nego tri puta veća (prilagođeni odnos šansi - aOR 3,39). Kod hemoragijskog moždanog udara povezanost je bila slabija. Rizik od ove vrste moždanog udara u roku od 60 dana nakon infekcije bio je gotovo dvostruko veći (aOR 1,90).

Koje infekcije su najčešće prethodile moždanom udaru?

Istraživanje je pokazalo da se povećani rizik ne odnosi na jednu specifičnu infekciju, već na širok spektar zaraznih bolesti. Od ukupno 571 slučaja moždanog udara:

• 74 su prethodile infekcije donjih disajnih puteva
• 67 se razvilo nakon sepse
• 63 nakon infekcija gornjih disajnih puteva
• 40 nakon meningitisa ili encefalitisa
• 28 nakon gastrointestinalnih infekcija
• 22 nakon infekcija urinarnog trakta.

Prema rečima autora studije, rezultati ukazuju da gotovo svaka ozbiljnija infekcija može da deluje kao okidač za nastanak moždanog udara kod predisponirane dece.

Vakcinacija nije povećala rizik

Iako je među decom koja su nedavno vakcinisana registrovan nešto veći broj moždanih udara, razlika nije dostigla statističku značajnost. Prilagođeni odnos šansi za moždani udar nakon vakcinacije iznosio je 1,69, ali interval poverenja pokazao je da se ne može zaključiti da postoji stvarna povezanost između vakcinacije i povećanog rizika.

Autori naglašavaju da rezultati zapravo pružaju dodatni argument u korist redovne imunizacije.

„Infekcije su veoma česte, dok su moždani udari kod dece izuzetno retki. Međutim, svaki porast broja infekcija verovatno će dovesti i do manjeg porasta broja moždanih udara. Zato je posebno važno da deca budu potpuno vakcinisana“, izjavio je profesor Džim Bateri sa Royal Children's Hospital i Univerziteta u Melburnu.

Moždani udar kod dece ostaje veoma redak

Glavni autor istraživanja, epidemiolog dr Laklan Dali sa Univerziteta Monaš, naglašava da roditelji ne bi trebalo da razviju preteranu zabrinutost zbog ovih nalaza.

„Zabeleženo je približno 5,8 moždanih udara na 100.000 dece godišnje, što znači da se moždani udar javlja kod približno jednog deteta na 18.000“, rekao je Dali.

Ipak, upozorava da zdravstveni sistem i zajednica ne smeju da zanemare mere prevencije infekcija.

„Potrebno je da smanjimo rizik od infekcija kroz redovno pranje ruku, vakcinaciju i nošenje maski kada je to potrebno. Moždani udar predstavlja jednu od najozbiljnijih posledica koje mogu da nastanu nakon infekcije“, rekao je on.

Kako infekcije mogu da izazovu moždani udar?

Istraživači još uvek ne znaju tačno na koji način infekcije povećavaju rizik od moždanog udara kod dece. Jedna od vodećih teorija odnosi se na upalne procese koji nastaju tokom infekcije. Prema dr Daliju, među mogućim mehanizmima nalaze se:

• oštećenje funkcije endotela krvnih sudova
• destabilizacija aterosklerotskih plakova
• pojačano grupisanje trombocita
• aktivacija sistema zgrušavanja krvi.

Budući da studija nije sadržala laboratorijske i patohistološke podatke, istraživači nisu mogli detaljnije da analiziraju ove procese.

Nalazi potvrđuju ranija istraživanja

Stručnjaci ističu da rezultati nisu iznenađujući i da potvrđuju nalaze ranijih studija.

Profesor Čarls Grous sa Univerziteta Ajova navodi da su manja istraživanja iz Sjedinjenih Američkih Država još pre desetak godina ukazivala na povezanost između infekcija i moždanog udara kod dece. Jedna od najznačajnijih prethodnih studija, poznata kao VIPS (Vascular Effects of Infection in Pediatric Stroke), pokazala je da je infekcija tokom nedelje koja prethodi moždanom udaru registrovana kod 18 odsto obolele dece, u poređenju sa svega 3 odsto u kontrolnoj grupi.

Ista studija pokazala je i da su deca koja nisu primila redovne vakcine imala više od sedam puta veći rizik od moždanog udara u odnosu na potpuno vakcinisanu decu.

Dodatnu potvrdu pružilo je istraživanje objavljeno prošle godine u časopisu Stroke, koje je pokazalo da je tokom pandemije COVID-19, kada su mere socijalnog distanciranja značajno smanjile širenje infekcija, incidencija ishemijskog moždanog udara kod dece opala za 33,5 odsto.

Koja deca imaju najveći rizik?

Prema mišljenju stručnjaka, infekcija sama po sebi najverovatnije nije dovoljna da izazove moždani udar.

„Infekcija verovatno deluje kao okidač kod deteta koje već ima određenu predispoziciju. Ključno pitanje je koji su to dodatni faktori rizika“, objašnjava dr Heder Fulerton sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku.

Među poznatim faktorima koji povećavaju rizik nalaze se prethodno pretrpljen moždani udar, urođene srčane mane, bolesti krvnih sudova, anemije (uključujući anemiju srpastih ćelija),  maligne bolesti i epilepsija.

Jedan od mogućih mehanizama jeste fokalna cerebralna arteriopatija, odnosno zapaljensko oštećenje moždanih arterija koje se često javlja nakon infekcija.

Vakcinacija protiv varičele promenila epidemiologiju moždanog udara

Profesor Grous podseća da je pre uvođenja rutinske vakcinacije protiv varičele ova bolest predstavljala jedan od vodećih infektivnih uzroka ishemijskog moždanog udara kod dece u Severnoj Americi. U pojedinim studijama čak 20 odsto slučajeva moždanog udara bilo je povezano sa prethodno preležanim ovčijim boginjama.

Nakon uvođenja univerzalne vakcinacije protiv varičele, ova infekcija praktično je nestala kao uzrok moždanog udara kod dece.

Prema njegovim rečima, Australija danas ima jednu od najviših stopa vakcinacije dece na svetu, što verovatno doprinosi manjoj učestalosti infekcija i posledično nižem riziku od moždanog udara.

(eKlinika.rs)